Abduhamid nurmonov

qurshovi
 
belgilanadi.  Elementnmg  qurshovi
 
yuqoridagi  yo‘1  bilan 
aniqlangan  elem entlar  qo (shnichiligidir.
«Elem entlar  q o ‘slinichiligi»  atam asi  ostida  bir  elem cntning 
boshqa  elem entga  nisbatan  egallagan  pozitsiyasi  tushuniladi.  Bir 
xil  qurshovda turgan  segment  turli  inform ant  tom onidan  turlicha 
talaffuz qilinib,  m a'noga ta ’sir etmasligi  mumkin.  Bunday hoiatda 
u la r  b ir  seg m en tn in g   tu rli  vakillari  san alad i.  Lekin  m a ’no
1  Glison  G.  0 ‘sha asar, 41-bct.
2  Glison  G. Q‘sha asar, 43-bct.
104
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

o ‘zgarishiga olib kelsa,  bunday segm entlarni bir segm entning turli 
vakillari  deb  b o 'lm ay d i.  M asalan,  tokning  birinchi  segm enti 
o ‘rniga  n  segm entini  qo'ysak,  tam om ila  yangi  m a'noli  nok  kelib 
chiqadi.  Dem ak,  tv a  n segmentlari boshqa-boshqa segmentlarning 
vakillari  sanaladi.
Jum lalarni segmentlash  natijasida yuzlab  ko'rinishiarda talaffiiz 
qilinuvchi fonlar ajratiladi.  Bu segmentlarning nisbatan cheklangan 
miqdordagi sinflarga birlashtirilishi natijasida fonemalar aniqlanadi. 
Segmentlarni  ana  shunday  guruhlarga  —  sinflarga  birlashtirishda 
elem entlar  distributsiyasi  (joylashish  tartibi)  xizmat  qiladi.
Elem entlar  distrbutsiyasi  atamasi  ostida  shu  elem entlarning 
barcha  qurshovlari  yig'indisi  tushuniladi.
Distributiv  lingvistikada  ikki  tovush  o ‘rtasidagi  uch  xil  m uno- 
sabat  ajratiladi.  Bunday  m unosabat  tiplari  distributsiya  modellari 
deyiladi.1  D em ak,  distributsiya  m odellarining  quyidagi  turlari 
belgilanadi:
a)  kontrast  distributsiya;
b)  qo'shim cha  distributsiya;
d)  erkin  almashinish  distributsiyasi.
D istributsiya  m odellarining  bu  turlari  N .S.T rubetskoyning 
fonema va uning variantlarini bclgilashning uch qoidasini  cslatadi.2
Ikki  element bir xil pozitsiya (qurshov)da biri o ‘rnida ikkmchisi 
kelib,  m a'noni  farqlash  vazifasini  bajarsa,  bu  elem entlar  kontrast 
distributsiya  munosabatida bo‘lgan hisoblanadi.  Masalan,  tom,  nom, 
jom  so'ziarining birinchi  segmentlari  t-n-j bir xil  pozitsiyada  kehb, 
m a'n o   farqlash  vazifasini  bajarib,  o 'zaro   kontrast  distributsiya 
munosabatidadir.
0 ‘zaro  kontrast  distributsiya  m unosabatida  bo‘lgan  elem entlar 
ikki  mohiyatning  vakillari  hisoblanadi.
Ikki  elem ent  bir  xil  pozitsiyada  biri  o ‘rnida  ikkinchisi  kela 
olm asa,  bu  elem entlar  o ‘zaro  q o ‘shim cha  distributsiya  m uno- 
sabatida  bo ‘lgan  sanaladi.  M asalan,  6tui  so‘zi  tarkibidagi  u  o ‘rniga 
shu  qurshovda  bi  ni  qo'llab  b o ‘lmaydi,  yoki  ifiw  so‘zi  tarkibidagi 
o ( o ‘rniga  shu  qurshovda  bi  ni  qo ‘llab  bo'lmaydi.  Demak,  u  va  bi
1 Eepe3uu 0.M . 
M
ctophh
 
jrmirBMCTMHCCKnx yHcimii.  — M.,  1975, c. 257.
1  Qarang.  Shu  kitobning  «Praga  strukturalizmi»  bo'limi.
105
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

tovushlari  o ‘zaro  q o ‘shim cha  distrib u tsiy a  m u n o sab atid ad ir. 
Q o ‘shim cha  distributsiya  m unosabatida  bo ‘lgan  ikki  segment  bir 
m o h iy a tn in g   tu rli  vak illari  san alad i.  F o n o lo g ik   sath d a   b ir 
fonem aning  ikki  xil  varianti  hisoblanadi.
Ikki  elem ent bir xil  pozitsiyada  m a'norri o'zgartirm agan  holda 
biri  o 'rn id a   ikkinchisi  erkin  holda  alm ashina  olsa,  bu  ikki  seg- 
m ent  bir-biri  bilan  erkin  alm ashinish  distributsiyasi  m unosa- 
batida b o ‘ladi.
Masalan, gijda so'zidagi portlovchi <#tovushi o ‘rnida sirg‘aluvchi 
j   tovushini  almashtirish  mumkin,  lekin  bu  almashinish  so'zning 
m a’nosini  o'zgartirmaydi.  0 ‘zaro  erkin  almashinish  distributsiyasi 
munosabatida  bo‘lgan  ikki  elem ent  bir  mohiyatning  ikki  varianti 
hisoblanadi.
Lingvistik tahlilning  fonologik  sathdagi  ana shunday tcxnikasi 
Xarris  tom o n id an   morfologik  sathga  ham   olib  o 'tild i.  Uning 
fikricha,  tilning  fonologik  birliklarinm g  pozitsiyalari  orqali  tilda 
ularn in g   qanday  kom binatsiyalari  m orfem ani  hosil  qillshini 
hisoblash  mumkin  bo ‘ladi.  Morfologik  birliklarni  segmentlarga 
ajratish  boshqa  shunday  birliklarga  qiyoslash,  taqqoslash  metodi 
orqali  amalga  oshiriladi.
Xarris  m a’noga  murojaat  qilishdan  qochish  maqsadida  m or- 
fologiyada  m azm uniy  kriteriyani  distributsiya  kriteriyasi  bilan 
almashtirishga  harakat  qiladi.
M orfcm a  distributsiyasi  dcyilganda  shu  m orfem a  q o 'lla n i- 
lishi  m um kin  b o ‘lgan  barcha  kontekstlar yig‘indisi  tu sh u n ila d i.1
M o rfo lo g iy a d a   ham   x u d d i  fo n o lo g iy a d a g i  kahi  u c h ta  
distributsiya  modeli  ajratiladi.  Ikki  elem ent  bir  xil  qurshovda 
biri  o 'rn id a  ikkinchisi  alm ashinib,  gram m atik m a’noni  o'zgartirib 
yuborsa,  bu  ikki  elem ent  o ‘zaro  kontrast  distributsiya  m uno- 
sabatida  b o ‘ladi.  K ontrast  distributsiya  m unosabatida  bo'Igan 
ikki  birlik  ikki  m orfem aning  ikki  xil  varianti  —  m orfi  yoki 
aliom orfi  sanaladi.  M asalan,  kitob-im ,  kitob-ing  so ‘zlaridagi 
-im ,  -ing  shakllari  b ir  xil  pozitsiyada  biri  o ‘rnida  ikkinchisi 
alm ashinib  kela  oladi  va  bu  alm ashinish  m a’no  o'zgarishiga  olib
Glison  G.  0 ‘sha asar,  96-bct.
106
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

keladi.  S huning  u ch u n   u lar  ikki  m o rfem an in g   allo m o rflari 
sanaladi.
O g'zaki  so'zlashuv  nutqida  toqqa,  eshikka,  dalaga  singari 
so'zlardagi  ikkinchi  m a’noli  qismlarning  hech  biri  shu  qurshovda 
biri  o 'rn id a   ikkinchisi  kela  olmaydi.  Shuningdek,  toqqa,  tog'i 
so'zlarining  birinchi  m a'noli  qismlari  toq  va  tog‘  qurshovda  biri 
o 'rn id a  ikkmchisi  kela  olmaydi.  U lar  q o ‘shim cha  distributsiya 
m unosabatidadir.  Shuning  uchun  bu  shakllar  bir  morfemaning 
turli  variantlari  sanaladi.
Singli  — singlisi,  manbayi  — manbasi singari  so‘zlardagi  -/'va  -si 
erkin  almashinish  distributsiyasi  munosabatida  b o ‘ladi  va  shuning 
uchun  ular  bir  morfemanfng  turli  variantlari  hisoblanadi.
Y uqorida  bayon  qilinganlardan  shu  narsa  ayon  b o ‘ladiki, 
distributsiya  tahlili  asosan  segm entlarning  shakhy  qurshoviga, 
distributsiyaga  tayanadi.  Shuningdek,  distributiv  tahlilda  tayanch 
tu sh u n ch a  b o ‘lgan  distributsiyaning  o ‘zi  aniq  izohini  topm aydi.
F .M .B erez in n in g   k o ‘rsatish ich a,  agar  d istrib u tsiy an i  shu 
element uchraydigan barcha qurshovlar yig‘indisi deb tushunadigan 
bo'lsak,  distributsiya elem ent asosida  izohianadi.  Elementning o ‘zi 
esa  distributsiya  asosida  izohlanadi.  Natijada  «sehrli  halqa»  hosil 
bo‘ladi.  Shuningdek,  elem entlar  qurshovi  tushunchasi  ham  aniq 
emas.  Agar  uni  o ‘rganilayotgan  elem entning  maMum  miqdordagi 
qurshovi  deb  tushunadigan  bo'lsak,  bu  tushunchaning  unchalik 
aniq  emasligini  sezish  qiyin emas.  Uning fikricha,  u yoki  bu tilning 
xususiyatini  bitta  distributiv  tahlil  yo‘li  bilan  o ‘rganish  mumkin 
degan  umumiy  qarash  ham  unchalik  to ‘g‘ri  emas.  Lekfn  shuni 
tan  olish  kerakki,  distributiv tahlil  lingvistik tahlilning obyektivligini 
aniqlashga  sharoit  yaratdi.1