Abduhamid nurmonov

N azorat  savollari
1.  Sobiq sho'rolar til siyosatining strukturalizmga  munosabati qanday  bo'ldi?
2.  O ‘zbek tilshunosligida strukturalizmning ta 'siri qanday namoyon bo ‘Imoqda ?
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

XULOSA
1.  Antik  davrda  shakllangan  tilshunoslik  o'zining  uzoq  va 
murakkab  yo‘lini  bosib  o ‘tdi.  Bu  yo‘lda  tilshunoslikning  turli  xil 
tekshirish  metodlariga  asoslangan  turli  xil  yo‘nalishlar  maydonga 
keldi.  Falsafiy  tilshunoslik  (XVII  asrgacha  bo ‘lgan  tilshunoslik), 
qiyosiy-tarixiy  tilshunoslik  (XIX  asr  oxirigacha  b o ‘lgan  tilshu- 
noslik),  yosh  gram m atikachilar  maktabi  va  struktur  tilshunoslik 
ana  shular jumlasidandir.
2.  Jahon  tilshunosligida  struktur  tilshunoslikka  qadar  bo‘lgan 
tilshunoslik  umumlashtirilgan  holda  an'anaviy  tilshunoslik  nomi 
bilan  yuritiladi  va  u  sistem aviy-struktur  tilshunoslikka  qaram a- 
qarshi  q o ‘yiladi.  Bu  ikki  tilshunoslik  o'rtasidagi  m uhim   farqlovchi 
b elg i  tils h u n o s lik   o b y e k tid a ,  y a ’ni  tils h u n o s lik   n im a n i 
o ‘rganishidadir.
Struktur  tilshunoslikning  tekshirish  obyekti  til  falsafasi  ham, 
til  shakllarining  cvolutsiyasi  ham  emas,  balki  tilning  im m anent 
realligini o ‘rganishdir. Ya’ni o ‘rganilayotgan obyektga munosabatlar 
sistemasi  sifatida  qarovchi,  tilning  substansiyasi  bilan  shaklini 
farqlovchi tilshunoslik sistemaviy-struktur yoki struktur tilshunoslik 
sanaladi va ana shu xususiyati bilan obyektning immanent belgilariga 
em as,  balki  tra n sse n d e n t  belgllariga  asoslanuvchi  a n ’anaviy 
tilshunoslikdan  farq  qiladi.  D em ak,  stru k tu r  tilshunoslikning 
a n 'a n a v iy   tilsh u n o slik d an   ajratib  tu rg an   eng  m u h im   belgisi 
substansiya  va  shaklni  farqlashdir.
3.  Bu ikki tilshunosiik bilishning ikki bosqichiga,  hissiy va idrokiy 
bilish bosqichiga tayanishi bilan ham farq qiladi.  Chunki obyektning 
im m anent  belgilarini  aniqlash  bilishning  bevosita  kuzatish,  analiz 
va sintez bosqichlarini e'tirof etadi. A n’anaviy tilshunoslik bilishning
141
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

birinchi  bosqichiga,  struktur  tilshunoslik  csa  ikkinchi  va  uchinchi 
bosqichiga  tayanadi.
4.  Struktur tilshunoslik garchi  obycktga  munosabatlar sistemasi 
sifatida  yondashish,  asosiy  e'tiborni  butun  tarkibidagi  elem entlar 
o ‘rtasidagi  va  elcm entlar  bilan  butun  o ‘rtasidagi  munosabatlarni 
ochishga  qaratish  bilan  umumiylikni  tashkil  etsa  ham,  lekin  ana 
shu  m unosabatni  ochishda  qanday  usullarga  tayanish  nuqtayi 
nazaridan  bir-biridan  farq  qiladi.
Ana shu farqlanish tufayli dunyo tilshunosligida turli xil struktur 
tilshunoslik  maktablari  va  har  qaysi  tilshunoslik  maktabiga  xos 
tahlil  metodlari  maydonga  keldi.
5.  Amerika  deskriptiv tilshunoslik  vakiliari  nutqiy elementlarni 
m a’lum  sinflarga  birlashtirishni  o ‘zlarirring  bosh  maqsadi  deb 
hisobladilar.  Ana  shu  maqsadni  amalga  oshirish  uchun  distributiv 
m etodni  ishlab  chiqdilar.  Nutqiy  parchalarni  ayniylashtirishrring 
formal  tamoyillarini  belgilash  ularning  asosiy  c'tiborida  bo ‘ldi.  Til 
birliklari  sistcmasini  aniqlash  esa  nazaridan  chetda  qoldi.
Ovropa strukturalistlari esa aksincha,  asosiy c'tiborni til birliklari 
o ‘rtasidagi  munosabatlarni  ochishga  qaratdilar.  Natijada  lingvistik 
birliklar  o ‘rtasidagi  m unosabat  tiplarini  belgiladilar.  Lingvistik 
zidlanishlarga e’tibor berildi.  Bu tilning statik sistemasini aniq  izohlab 
berishga  xizmat  qildi.
6.  Struktur  tilshunoslikda  substansiya  va  shaklning  farqlanishi 
ham da bu  ikki  tom onning qaysinisiga e'tiborning  tortilishi  struktur 
tilshunoslikning  turli  maktablarga  bo‘linishiga  sababchi  bo'ldi.  Til 
sistemasiga  substansiya  yoki  shakl  nuqtayi  nazaridan  yondashish 
sistema  ta'rifida  ham  o ‘z  ifodasini  topdi.  Substansiya  nuqtayi 
nazaridan  yondashuvchi  strukturalistlar  sistemani  ikki  va  undan