fok;
4
h
х;ар вак;т
уз
юзининг ифодасини };згар-
тиришга уста булиши керак деб х,исобларди.
Кадимги греклар бу санъатни жуда такомил-
лаштирган эдилар...
Бир купи Штирлиц профессордан Самос
оролидаи топилган бронза -%аикаллари сак,ла-
надиган ойнали жавоннииг калитини суради.
- Шу х;айкалчаларни бармокдарим билан
ушлаб курсам, назаримда, муъжизалар юз бе-
раётгандек ва мен бутунлай боища одамга ай-
ланиб, к;адимгиларнинг хотиржам акд-идроки-
га эга булаётгандек булиб туюляпти, - деди у.
Профессор калитни олиб келди ва Штирлиц
битта х;айкалчадан нусха олди. Ана шу аёл х;ай-
калчаси тагига у хужжатларни беркитарди. У
профессор билан сух;бат к,илишни яхши курар-
ди. Штирлиц бундай мулох;аза к^иларди:
- Грекларнинг санъати к;анчалик истеъ-
додли булмасин, х;аддан ташк,ари гузалликка
ва нозикликка интилади. Римликлар санъати
бакувватрок;, шу томондан улар немисларга
як^н. Грекларни умумий тарх;, фикр х;аяжон-
лантиради; римликлар эса мантик;ий тако-
миллик шинавандаларидир, шу сабабли улар
бирор асарни майда-чуйдаларигача батафсил
тасвирлайдилар. Масалан, Марк Аврелий сура-
тига к;аранг. У такдид к;илиш учун яратилган
к,ах,рамоннинг худди узгинаси, болалар унга
такдид к;илиб уйнасалар булади.
- Либоснинг майда-чуйдалари, гавда тузили-
шининг турри топилганлиги чиндан х;ам гузал, -
деб эх;тиёткорлик билан к,арши фикр билдирди
Плейшнер. К,амок^хонада ётиб чик;к,андан кей
ин у бах,сдашувдан узини тортарди. - У эх;ти-
ёткорлик билан рози эмаслигини билдирарди,
холос. Илгари у бадслашаётган рак,ибини жахд
билан жеркиб ташларди. Энди эса фак,ат к,ара-
ма-к;арши далиллар келтирарди. - Аммо унинг
юзига дик,к;ат билан к,араб куринг. Аврелий
чедрасида к,андай фикр бор? Унда х,еч к;андай
фикр йук,, у узининг буюклигидан мамнун. Ун
саккизинчи аср охирларидаги Франция санъа-
213
тига эътибор билан назар ташласангиз, Пари-
жга Греция санъати кучиб борганлигини, буюк
Элладанинг ворислари эркпарвар эканлигига
ишонасиз...
Бир куни Плейшнер уни ярим одам, ярим х;ай-
вон: боши одам-у, танаси тунгизсимон махлукдар
тасвирланган кургазма ёнида тухтатди.
- Бунга нима дейсиз? - суради Плейшнер.
Штирлиц Плейшнерга х;еч нима гапирмай
«ижтимоий» товушлар билан - у «х;а», «чиндан
х;ам», «бай-бай-бай» каби товушларни шундай
деб атарди - жавоб берди. Турри жавоб бериш
мумкин эмас, аммо индамай кетишнинг х;ам
урни булмаган пайтларда у шундай жавоб к;ай-
тарарди.
Бир куни улар к;адимги Троя залида юрган-
ларида Штирлиц профессорга:
- Шу деворларга штепсель урнатиш утакет-
ган бемаънилик эмасми? Бу ерга шамдонлар
ёки шамлар урнатилган к;андиллар к;уйилиши
керак, чунки антик даврнинг юксак фожиаси-
ни йигирманчи асрнинг дидсизлиги бузиб ту-
рибди, - деди.
Штирлиц «Пергамон»нинг бум-буш залларн-
дан утар экан, узига узи савол берарди: «Нега
энди шундай буюк санъатни яратган одамлар
уз санъаткорларига нисбатан в ах, ш и ii д а р ч а
муносабатда булганлар? Нега улар дайкаллар-
ни вайрон к;илиб, куйдириб, ер билан яксон эт-
ганлар? Нега улар х,айкалтарош ва рассомнинг
истеъдодига жиноятга тенг совук;к;онлик билан
к;араганлар? Нега энди биз уларнинг аз^мок;-
лиги, жиноят ва вах;шийликларидан к;олган
ушокдарни туплаб, улар воситасида келажак
авлодимизни гузалликка ургатишимиз керак?
Нега энди к;адимги одамлар узларининг тирик
худоларини ва^шийлар к;иличи остига куйиб
берганлар?»
...«Пергамон» ни
инглизлар
бомбардимон
к;илганларидан кейин х;ам профессор бошк;а
илмий ходимлар билан бирга кучиб кетмади. У
Берлинда к;олиб, бинонинг омон к;исмини назо
рат к^илиб туришга рухсат олди.
Штирлиц х,озир унинг хузурига кетаётган
эди. У алок;асиз к;олиб, зур бериб алок;а борлаш
йулини к;идира бошлади. Штирлиц кур-куро
на иш к,иладиган, к;андайдир «почта кутичаси»
хизматини бажарадиган, нима ва ким учун
хизмат к;илаётганлигини англамаган одам би
лан ишлаш мазкур вазиятда нотугри булар эди
деб х;исобларди.
Агар Шелленберг Штирлицни пастор Шлаг
билан бирга Швейцарияга «асл мак;садни яши-
риш» операциясини амалга ошириш учун
юборса, у ерда бизнинг одамларимиз билан
алок;а урнатишни ният к,илиб куйган эди. Аммо
Штирлиц операцияни тайёрлагач, узи рейх-
да к;олиши, пасторни эса бошк;алар «боища-
риши» х,ам мумкин эди. Шундай х;ам булиши
мумкин. Штирлиц илгаригидек Борман билан
учрашиш йулини изларди, бинобарин, у Бор
маннинг панох;ида булишни таъмин эта олса,
«музокараларни шахсан назорат к;илиб туриш
учун» Швейцарияга бориши турган хлап. Лекин
Бернда бутун дунё айРок,чиларининг к,аттик,
назорати остида юрган совет фук;аролари би
лан
х,ар
к,андай алок,а к,илиш бутун операцияни
узил-кесил зарба остига куйиши мумкин эди.
Шунинг учун унга софдиллигига тула ишо-
ниш мумкин булган одам керак эди. У Плейш-
Do'stlaringiz bilan baham: |