189
дек. Ёрилиб кетган їонталаш лабларим, їуруїшаб їол-
ган тилим, бєш ошїозоним – буларнинг іаммаси менга
бир кун олдинги азобларни етказмасди.
Мени кутаётган мудіиш келажакни кєриб турардим,
онгимда яна бир савол туўилди: їалбим їанаїа, їулнинг
їалбими ёки озод инсонники? Агар їул їалбининг эгаси
бєлсам, таслим бєлишим ва мана шу чєлда єлиб кети-
шим керак. Бу їочої їул учун жуда тєўри келадиган охи-
рат эди.
Їалбим озод инсоннинг їалби бєлса-чи? Унда єзимни
Бобилга їайтиб боришга, менга ишонган одамларга
їарзларини їайтариб беришга, мени шунчалик садоїат
билан севган хотинимни бахтли їилишга, ота-онамга
тинчлик ва їаноатланиш келтиришга мажбурлашим
керак.
– Їарзларинг – сени Бобилдан їувиб чиїарган душ-
манларинг, – деганди Сира.
Чиндан іам шундай. Нима учун мен іаїиїий эркакка
єхшаб єз нуїтаи назаримдан воз кечмаслигимни рад эт-
дим? Нима сабабдан хотиним ота уйига кетиб їоли-
шига йєл їєйдим?
Єшанда їизиї воїеа юз берди. Бамисоли мен бутун
дунёни бошїача тусда, рангли шиша орїали їараб кел-
ганман-у, кимдир єша тошни кєз олдимдан бирданига
олиб їєйгандек эди. Охир-оїибатда мен іаётнинг
іаїиїий їадриятларини кєрдим.
Даштда іалок бєлиш! Бу мен учун эмас! Дунёга бош-
їача кєз билан їараб, нима їилишим кераклигини дарі-
ол тушундим. Биринчидан, мен Бобилга їайтиб бориб,
у ерда їарз олган іар бир одамим билан учрашаман.
Кєп йиллик сарсон-саргардонлик ва бахтсизликлардан
сєнг їарзларимни узиш учун їайтиб келганимни айта-
ман ва буни тезрої бажаришга интиламан. Шундан сєнг
хотиним учун уй сотиб олишим ва ота-онам фахрла-
надиган шаіарнинг іурматли кишиларидан бири бєли-
шим керак.
ªòìèøäàí êåëãàí áîéëèê ñèðëàðè
191
топилади, – давом этди Дебазир. – Бир їарорга келга-
нимдан сєнг йєлини їидиришга тушдим.
Аввало, їарз олган іар бир одамнинг ёнига бордим. Мен-
га нисбатан сабрли бєлишларини ва пул ишлаб топиб улар
билан іисоблашишимни кутишларини илтимос їилдим.
Кєпчилик мени хурсандчилик билан кутиб олди. Баъзилар
зарда ва сєкишларини бошимга ёўдирдилар, бошїалар эса
ёрдамларини таклиф їилдилар. Улардан бири менга яїин
ёрдам берди. У Матон эди. Мен Сурияда туя етакловчиси
бєлганимни билгач у мени шоіимиз улуў юришлари учун
соўлом туяларни сотиб олишни буюрган туялар савдога-
ри, їария Небатурнинг іузурига жєнатди. У билан ишла-
ганимда бор билимларимни їєллай бошладим.
Аста-секин мен їарзларимнинг іар бир мис ва кумуш
тангаларигача їайтариб бердим. Ниіоят, бошимни адл
кєтариб одамлар орасида іурматли инсон бєлиб їол-
ганимни іис этдим.
Дебазир овїатига їаради.
– Каускор! Чиўаної! – баїирди у овози борича. – Ов-
їат совиб їолди. Менга їовурилган гєштдан кєпрої кел-
тир. Дєстимнинг єўли Таркад учун іам олиб кел, унинг
їорни оч, мен билан бирга овїатланади.
Їадимги бобиллик туялар савдогари Дебазирнинг
тарихи ана шундай тугади.
Іикоясини якунлай туриб Асилбек Икромжонга маъ-
ноли назар ташларкан, деди:
– Кєряпсанми, бу одам єзидан анча олдин яшаган ин-
сонлар билган іаїиїатни тушуниб етганидан сєнг єз їал-
бини англаган. Бу іаїиїат барча ёшдаги инсонларга їи-
йинчиликларни енгишга ва муваффаїиятларга эришишга
ёрдам берган. Ва унинг сирли кучини тушунишга аїли ет-
ган инсонлар учун ана шу ишларни їилишни давом этти-
ради. Бу іаїиїатга іар їандай инсон амал їилмоўи за-
рур. Їарор їабул їилинган бєлса, йєли іам топилади.
Бир ой єтгач Асилбек узої сафарга кетди.
ªòìèøäàí êåëãàí áîéëèê ñèðëàðè