Ўзгармас ток машиналари 1- мавзу. «Электр энергия истеъмоли ва унинг асосий энергетик курсатгичлари»


АСИНХРОН МОТОРЛАР ТЕЗЛИГИНИ РОСТЛАШ



Download 1,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/23
Sana23.02.2022
Hajmi1,99 Mb.
#143843
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   23
Bog'liq
elektr energiya istemoli va uning asosij energetik kursatgichlari

АСИНХРОН МОТОРЛАР ТЕЗЛИГИНИ РОСТЛАШ 
 
8.1. Умумий тушунчалар 
Асинхрон моторнинг айланиш частотаси 
бўлгани учун унинг частотаси 
ва ни ўзгартириш билан ростланади. 
Статордаги магнит майдон частотаси 
ни ўзгартириш учун статор 
чулғамининг жуфт қутблар сони ни ёки унга бериладиган уч фазали 
токнинг частотаси ни ўзгартириш кифоя. Асинхрон моторни бошқа электр 


машиналари билан турли хилдаги каскад схемаларида улаб ишлатиш ҳам 
унинг частотасини ростлаш мумкин. Бу усуллар асинхрон мотор частотасини 
қониқарли кўрсаткичларга эга қилиб ростлаш анча мураккаб бўлгани учун 
улар амалда кам қўлланилади.
Сирпаниш S ни ўзгартиб мотор частотасини ростлаш. Айлантирувчи 
момент ифодасига биноан асинхрон мотор сирпанишини ўзгартириш учун 
ротор занжиридаги актив қаршилик 
ёки статорга бериладиган кучланиш 
нинг қийматини ўзгартириш керак. 11.1-расм, а да фаза роторли 
моторнинг ротор занжирига актив қаршиликни киритиш билан унинг табиий 
характеристикасидаги тезлигининг дан гача ростлангани кўрсатилган.
Бунда 
ортиши билан 
ва, 
демак, айлантирувчи момент ҳам 
камаяди. Натижада мотор валидаги 
частота 
моментлар 
мувозанати 
тиклангунга қадар камайиб боради. -
расмда статор чулғамига бериладиган 
кучланиши камайтириш билан б – 
қисқа туташтирилган роторли ва в – 
роторига актив қаршилик киритилиб 
бўлган фаза роторли асинхрон 
моторлари 
частотасини 
ростлаш 
кўрсатилган. 
Демак, 
бўлиб, 
қиймати 
30% 
га 
камайтирилганда 
қисқа 
туташтирилган 
роторли 
мотор 
частотаси 
10÷15% 
га 
камайса, 
роторига 
қаршилик 
киритилиб,
қилинган мотор частотаси 50÷60% га камаяди. Кучланиш 
пасайганда моторнинг ўта юкланиш қобилияти кескин камаяди. Ротор 
чулғамига киритиладиган актив қаршиликни кўпайтириш билан эса механик 
характеристика қаттиқлиги ва, демак, ростлаш мўътадиллиги кескин пасайиб, 
ротор занжиридаги қаршиликнинг қизишига сарфланадиган қувват исрофи 
кескин кўпайиб боради. Шу сабабли, сирпанишни ўзгартириш билан 
олинадиган 
частотани 
ростлаш 
диапазони 
бўлади. 
Сирпанишни 
ўзгартириш 
билан 
частотани 
ростлаш 
диапазонини 
кенгайтириш ва ҳар бир частотада мотор ишини мўътадиллаш, яъни 
қониқарли қаттиқликка эга бўлган механик характеристикани олиш учун 
муаллиф иштирокида янги усул таклиф этилган. Бу усулга биноан частотани 
ростлаш учун ротор занжирига актив қаршиликни киритиш билан бирга 
статор чулғамига ўзгармас ток ҳам берилади. Қаршилик ҳамда ўзгармас ток 


қийматларини ўзгартириш билан мотор частотасини кенг диапазонда 
ростлаш имкони олинади. Частотанинг бундай ростланишида асинхрон 
машина бир вақтда мотор ва электродинамик тормоз режимларида ишлайди. 
шу сабабли бу усулда асинхрон моторининг салт иш режимидаги тезлигини 
ҳам ва, демак, механик характеристика қаттиқлигини ҳам ростлаш имкони 
олинади. 9.1-расм, г да фаза роторли мотор частотасини янги усулга биноан 
ростлаш қўлланилган схема ва олинган механик характеристикалар 
кўрсатилган. 
Статор чулғами жуфт қутблари сонини ўзгартириши билан асинхрон 
мотор частотасини ростлаш. Жуфт қутблар сонини ўзгартириш билан 
частотани ростлаш, асосан, қисқа туташтирилган роторли асинхрон 
моторларда қўлланилади. Бунинг учун мотор статорига қутблар сони турлича 
бўлган бир неча чулғам ёки қутблар сони ўзгартирилиши мумкин бўлган 
махсус чулғам ўрнатилиши керак. 
Статор чулғами қутблари сонини ўзгартириши билан частотаси 
ростланадиган асинхрон моторлар кўп частотали моторлар деб аталади. 9.2-
расмда ҳар бир фазаси иккита ғалтакдан иборат бўлган чулғамининг жуфт 
қутблар сонини ўзгартириш кўрсатилган. Бунда фаза ғалтаклари кетма-
кетдан параллел улашга ўтказилса, жуфт қутблар сони p=2 дан p=1 га 
камаяди. Демак, мотор ҳам бир-биридан икки мартага фарқ қилувчи икки хил 
частотага эга бўлади. Агар мотор статорига жуфт қутблари сони p=8 ва p=4 
ҳамда p=2 ва p=1 ларга ўзгартирилувчи иккита чулғам ўрнатилса, у ҳолда 
асинхрон мотор қуйидаги тўрт хил, яъни 
бўлган синхрон частоталарга эга бўлади. Бунда мотор частотасининг 
ростланиш диапазони D =
бўлади. 9.3-расмда ҳар бир фазаси иккита 
ғалтакдан иборат бўлган статор чулғамининг а – учбурчаклик схемаси билан 
улашдан; б – иккиланган юлдуз схемасига ўтказиб, чулғамнинг жуфт 
қутблари сонини ўзгартириш кўрсатилган. Бунда қисқа туташтирилган 
роторли асинхрон мотор частотасининг икки марта ростланишида ҳам унинг 
валидаги қуввати деярли ўзгармай қолади. 




Ҳақиқатдан, 
учбурчаклик 
схемасида уланган моторнинг қуввати 

иккиланган юлдуз схемасида эса,
бўлиб, 
бўлади.
Шунга кўра, бундай ростлашни 
частотанинг ўзгармас қувватда ростланиши дейилади. икки хил частотада 
ҳам бундай мотордан тўла фойдаланиш учун уни турли частоталарда 
ўзгармас қувват талаб қиладиган механизмларда қўлланилиши лозим. Агар 
фаза ғалтаклари паст тезликда кетма-кет юлдуз, юқори тезликда эса 
иккиланган юлдуз схемасида уланса, уҳолда частота ўзгариши билан 
айлантирувчи момент ўзгармай қолади. Ҳақиқатан, юлдуз схемада моторнинг 
қуввати 

иккиланган 
юлдуз 
схемада 
эса 
бўлиб, 

, бўлдаи. Тезликнинг 
қиймати икки мартага ростланганида айлантирувчи моменти ўзгармайдиган 
моторларни қаршилик моменти 
бўлган механизмларда қўллаш 
тавсия этилади. 9.4-расм, а ва б ларда частотанинг 
ва 
бўлиб ростланишдаги механик характеристикалар кўрсатилган. Жуфт 
қутблар сонини ўзгартиришда частота силлиқ ўзгармай поғона-поғона бўлиб 
ростланса ҳам, аммо турли частоталарда механик характеристика қаттиқлиги 
ва ростлашдаги тежамлилик юқори бўлгани учун бу усул металл қирқиш 
станокларидан ташқари насос, элеватор, вентилятор ва лифт механизмларида 
ҳам кенг тарқалади. 



Download 1,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   23




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish