Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент кимѐ-технология институти



Download 1,13 Mb.
Pdf ko'rish
bet31/74
Sana23.02.2022
Hajmi1,13 Mb.
#136481
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   74
Bog'liq
5UX6goUZoMOLiebmx3HzQmLlJjoVxJboXyRyRFHn

ҳожиб ул-бузрук – бош қўмондон 
ҳожиб ул-Кабир - ҳукмдор шахси билан боғлиқ масалалар, маросимларнинг 
назорати билан алоқадор ишларга жавобгар шахс.
ҳожиб улбоб – Салжуқийлар саройи эшикоғаси 
ҳожиби бузург (улуғ ҳожиб) – XI-ХIV асрларда Мовароуннаҳрда мавжуд 
бўлган амаллардан. Ҳожиби бузург Салжуқийлар даврида ноҳияларга ҳоким 
этиб тайинланиши мумкин бўлган. 
 
6-мавзу: Ўрта Осиѐ халқлари ҳаѐтида IX-XII асрларда юз берган
(ренессанс) уйғониш даври. Аждодларимизнинг жаҳон цивилизациясига 
қўшган ҳиссаси. 
Режа: 
1.IX-XII асрларда маданий юксалишнинг шарт-шароитлари 
2. IX-XII асрларда илм-фан ривожига аждодларимизнинг қўшган ҳиссаси 
3. Ислом дини ва сўфийлик тариқатининг кенг ѐйилиши ва ривожлантирилиши. 
 
1. IX-XII асрлар Ўрта Осиѐ халқлари тарихида моддий ва маънавий ҳаѐтнинг 
ривожланишида олдинги даврларга нисбатан кескин юксалиш йиллари бўлди. 
Мовароуннаҳр деб аталадиган бу ҳудудда мустақил давлатларнинг ташкил топиши 
уларда сиѐсий барқарорлик, иқтисодий ривожланиш ва маданий ҳаѐтнинг равнақига 
катта таъсир кўрсата бошлади. Бухоро, Самарқанд, Урганч ва Марв каби шаҳарлар 


42 
илм-фан ва маданият марказлари сифатида шаклланиб ривожлана бошлади. Ўрта 
Осиѐда IX-XIII асрларда Сомонийлар, Қорахонийлар, Ғазнавийлар, Хоразмшохлар 
давлатлари ҳукм сурдилар. Бу давлатлар халқаро майдонда ўз мавқеи ва тутган ўрни 
жиҳатидан катта эътибор ва нуфузга эга бўлдилар. Аҳмад Наср, Исмоил Сомоний, 
Алптакин, Маҳмуд Ғазнавий, Тўғрулбек, Султон Санжар, Отсиз, Такаш сингари 
тадбиркор ва узоқни кўра оладиган давлат арбоблари даврида Ўрта Осиѐда ҳаѐтнинг 
барча жабҳаларида юксалишга эришилди, давлат ҳокимияти мустаҳкамланди, 
нисбатан тинчлик, осойишталик ва барқарорлик вужудга келди. 
Дамашқ, Қоҳира, Бағдод, Куфа, Басра ва бошқа шулар сингари катта шаҳарларда 
Ўрта Осиѐдан бориб фан, маданият тараққиѐтига ўз ҳиссасини қўшган авлод 
аждодларимиз бу даврга келиб кўпая борди. Бағдод шаҳри илм-фан маркази сифатида 
оламга танилди, чунки IX асрда бу ерда ―Байт ул- ҳикма‖-(―Донишмандлар уйи‖) 
Шарқнинг фанлар академияси ташкил этилди. Бунга монанд ҳолда Х аср охирларида
Хоразмда ҳам халифа Маъмун даврида (995-997 й) ―Донишмандлар уйи‖- ―Байт ул- 
ҳикма‖- ―Маъмун академияси‖ (Хоразм академияси) ташкил бўлди. Хоразм Маъмун 

Download 1,13 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   74




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish