Dilorom qosimova menejment nazariyasi

R asm iy  va  n ora sm iy   gu ru h lar. 
S h o u n in g   fikriga  k o 'ra, 
har  qanday  tashkilot  bir  necha  guruhlardan  tashkil  topadi.  Rahbariyat 
ishchi  kuchini  garizontal  (bo'lim lar)  va  vertikal  (m en ejm en t  dara­
jasi)  bo'yicha  ajratganda  o'zining  xohishiga  ko 'ra  g uru h lar  tashkil 
etadi.  H arbiy  dengiz  floti  yoki  «Ekosan»  kom paniyasi  kabi  yirik 
tashkilotlarning  ko'p  sonli  bo'lim larining  h ar  birida  o'nlab  m enej­
m e n t  saviyalari  bo'lishi  m um kin.  K orxonadagi  ishlab  ch iqarish - 
ning  yana  ham   kichik  bo'lim chalari  (yig'ish,  bo'yash,  yasash)  bo'lishi 
m um kin.  B ularni,  o 'z  navbatida,  yana  bo'lish  m um kin.  M asalan,
157

---

mexanik  ishlov  berish  bilan  shug'ullanuvchi  ishlab  chiqarish  jamoasini 
uch  turli  o ‘n,  o ‘n  olti  kishilik  jam o alarg a  b o iis h   m um kin.  S hu 
yo‘sinda  yirik  tashkilot  yuzlab,  h attoki,  m inglab  kichik  guruhlardan 
tashkil  topishi  m um kin.
Bu  g u ru h lar  rahbariyat  xohishi  asosida  tashkil  etilgan  ishlab 
chiqarish  rasm iy  guruhlari  deyiladi.  U lar  qanchalik  kichik  bo'lm asin 
bu  rasm iy  tash kilo tlarn ing  asosiy  tashkilot  oldidagi  birinchi  vazifa­
si  aniq  v azifa  b ajarish   yoki  m u ay y an   tu s h u n c h a   va  m aq sad g a 
y e tis h is h d ir.  T a sh k ilo td a   a so sa n   u ch   tu rd a g i  ra sm iy   g u ru h la r 
m avjud:  rahb arlar  guruhi,  ishlab  chiqarish  guruhi  va  qo'm italar.
R ahb arlar  guruhi  ra h b ar  va  u n in g   b ev o sita  b o 'y sun uvchilari 
(o'rinbosarlardan)dan  tashkil  topadi.  K om paniyaning  prezidenti  va 
k a tta   vitse  prezidentlar  oddiy  buyruq  beruvchi  guruh ni  tashkil  e ta ­
di.  C hakana  savdo  do'koni  rahbari  va  uning  turli  bo'lim  m udirlari 
yoki  allaqanday  bo'lim   m udiri  va  uning  sotuvchilari  xuddi  shunday 
guruhni  tashkil  etadi.  Lekin  sotuvchilar  buyruq  beruvchi  g uruh ga 
kirm aydi,  chunki  ular  u n g a  b ev osita  bo'y su n m ay d i.  Yana  misol 
qilib  avialaynerdagi  buyruq  beruvchi  g u ru h   deb  qo'm ondonni,  ik- 
kinchi  uchuvchi  va  bosh  m uhandisni  aytib  o 'tish   m um kin.
R asm iy  gu ru h larn in g   ikkinchi  turi  bu  -   ishchi  (m aqsadli)  g u ­
ruhi.  U  asosan  yakkayu  yagona  m asala  ustida  birga  ishlovchi  shaxs- 
lardan  tashkil  topadi.  U larning  um um iy  rahbari  bo‘lsa-da,  buyruq 
beruvchi  g u ruh dan  farqi  shunda-ki,  ular  rejalashtirish   va  m ehn at 
qilishda ancha m ustaqildir.  «H yulett-Pakkard»,  «Shekli korporeyshn», 
«M otorola»,  «T eksas  In s tru m e n ts »   va  « Jen eral  M o to rs»   ishchi 
(m aqsadli)  guruhlari  tarkibiga  egadir.  «Teksas  In strum en ts»   kom- 
paniyasi  ish chilarining  uchdan  ikki  qism idan  k o 'p ro g 'i  (90  m ing 
k ishidan  ziyodroq)  m aqsadli  g u ru h   a ’zolari  hisoblanadi.  K om pa­
niyaning  um um iy  sam aradorligini  oshirish  m aqsadida  ular  o'zining 
byudjetiga  15  %   li  qo'shim cha  haq  olishi  mum kin.  Shu  kom paniya­
ning  rahbariyati  m aqsadli  g uruh  rahbarlar  va  ishchilar  o'rtasidagi 
to'siqlarni  buzadi  deb  hisoblaydi.  B undan  tashqari  ishchilarga  ishlab 
chiqarish  m uam m olari  haqida  o'ylash  va  ularni  yechish  im koniyat­
lari  berilishi  ishchilarning  ehtiyojlarini  yana  ham   yuqori  saviyada 
qondirishi  m um kin.  U chinchi  tu r  rasm iy  guruh  -   q o 'm ita  quyida 
ko'rib  o'tiladi.
158

---

B archa  buyruq  beruvchi  va  ishchi  guruhlari  qo'm italari  yakka 
bu tu n  jam oa  kabi  sam arali  ishlashi  kerak.  Keyinchalik  biz  jam oadagi 
alohida  shaxs  faoliyatiga  t a ’sir  etuvch i  om illarini  ko'rib  o 'tam iz. 
A fsuski,  bu  g u ru h la rn in g   ra h b a rla ri  b a ’zan  u m u m iy   m aq sad g a 
e ris h is h   u c h u n   o 'z in in g   sh a x siy   h is s a s in i  q o 's h is h n i  o 'z in in g  
m ajburiyati  deb  qaram aydi.  Q ish  m avsum ida  ishchi  g uruhlari  va 
u m u m iy   v az ifaiar  yom on  bo sh q ariiish i  h a lo k a tg a   (yoki  h alo k at 
ch egarasiga)  olib  kelishi  m asalasi  m uhokam asida  quyidagilar  aytib 
o'tilg an :
- 
avialaynerning  uchuvchi  bo'linm asida  o 'tirg an lar  faoliyati  yana 
ham   sam arali  m aqsadli  ah am iy at  kasb  etadi.  S haxsiy  tark ib   bir 
m arom da  ishlashi  shart.  B oshqacha  qilib  aytganda,  u  har  bir  a ’zo 
faoiiyatidan  ko 'ra  yaxshiroq  faoliyat  yurgizishi  kerak.  Ayniqsa,  yirik 
aviayo'llarda  yaxshi  ham koriikka  erishish  qiyin.  Chunki,  uchuvchi- 
lar  va  ikkinchi  darajali  uchuvchilarning  ko'pligi  sabali  unvonlaridan 
kelib  chiqib  uchishni  boshqarishga  harakat  qilinadi.  S h u n in g   uchun 
ular ko'pincha bir-birlari  bilan hech  qachon ko'rishm agan ham kasblari 
bilan   u c h ra s h a d i.  X uddi  s h u n d a y   v a z iy a t  o 'z a ro   o 'y n a m a g a n  
futbolchilardan  term a jam oa  shakillantirishda  vujudga  kelishi  mumkin. 
O ’yinchilarni  futbol  o'yinida  yuqori  m axoratga  ega  bo'lishiga  qara- 
m a s d a n ,  u la r  b ir-b irla rin in g   im k o n iy a tla rin i  b ilm a slig i  u c h u n  
qiyinchiliklarni  his  etishadi.
Endi  tashkilotdagi  har  bir  rasm iy  guruhni  sam arali  boshqarish 
qanchalik  m uhim   aham iyat  kasb  etishini  isbotlashga  hojat  qolma- 
di.  Bu  o 'zaro   aloqador  g uruhlar  tashkilotni  tizim   sifatida  yanada 
m u kam m alroq  tashk il  qiladi.  T ashkilot  tark ibiy  bo'lim larig a  bir- 
birining  faoliyatini  t a ’m inlab  tu rish   tarzida  vazifa  y uk latilganda- 
gina  o 'zining  global  m asalasini  sam arali  bajarishi  m um kin.
B undan  tashq ari  guruh  alohida  shaxslarnin g  xulq-atvoriga  t a ’sir 
ko'rsatadi.  Shu  yo'sinda  guruh  va  uning  sam aradorligiga  boshliq- 
ning  tushun ishi  darajasi  guruhni  sam arali  boshqarish  sa n ’atini  belgi- 
lab  beradi  va  u  shu   bilan  tash k ilo tn in g   ishlab  chiqarish  hajm ini 
oshirad i.
R asm iy  b o'lm agan  tashkilotlar  rahbariyat  xohishi  asosida  tashkil 
etilm ag an   bo'lsa-da,  ular  kuchli  kuch  bo'lib,  tashkilotdagi  asosiy 
bo'lim   va  rahbariyat  xatti-harakatlarini  yo'qqa  chiqarishi  m um kin.
159

---

B undan  tashq ari  norasm iy  rug u h lar  bir-biriga  o 'tish   x u susiyatig a 
ega.  B a’zi  bir  rahbarlar  o ‘zlari  bir  yoki  bir  necha  shunday  no ras­
miy  tashkilotlarga  aloqadorligini  ko 'pincha  anglam aydi.  N orasm iy 
guruhlarni  o'rganishni  boshlagan  Elton  M eyo  o'tkazilgan  tajribalar 
to'p lam ig a  asos  soldi.  Bu  tajribalar  kam chiliklarga  ega  bo‘lsa-da, 
rahbariarning  Ford  ta ’siridagi  tashkilotning  ishlab  chiqarish  jarayon- 
lari  o'zg arish i  om illarini  tu sh u n ish ig a  t a ’sir  k o 'rsatad i.  Biz  oldin 
ko'rib  o ‘tg a n   bo‘lsak-da,  norasm iy  tashk ilo tlar  tabiatn i  chuqurroq 
o'rg aan ish d an   avval  bularga  yana  to 'x talib   o ‘tam iz.