П. Даромадлар ва тузатувчи казм алар п мавзу. Даромадлар ва тузатувчи утказмалар



Download 10,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet94/177
Sana24.02.2022
Hajmi10,8 Mb.
#190902
1   ...   90   91   92   93   94   95   96   97   ...   177
Bog'liq
fin uchot

(2 0 0 00 0
х 0,12 х 1/12)
2 ,
000 х 2 
4,000
К т Кисца муддатли инвгстщиялардст фоиз куринишидаги даромад 4, ООО
99


Облигациянинг сотиб олиш ва номинал киймати уртасидаги фаркни хисобдан чикариш: Чегирма 
(дисконт):
Д т Цисца муддатли инвестициялар (200, ООО -188, ООО) х 1/6) 2, ООО
Кт Диска муддатли инвестициялардан фоиз куринишидаги даромад 
2, ООО 
Устама (мукофот):
Д т Бошца фоиз куринишидаги харажатлар (206, 000 - 200, ООО) х 1/6) 1, ООО
Кт 1{исца муддатли инвестициялар 
1, ООО
Хисобланган фоиз даромадининг келиб тушиши:
01 февралда:
Д т Пул маблаглари 
4, ООО
Кт Олинадиган фоизлар 
4, ООО
К^гска муддатли облигацияларнинг туланиши (эмитент томонидан Сотиб олиниши):
30 июнда:
Д т Пул маблаглари 400,000
К т Диска муддатли инвестициялар 400, ООО 
(номинал киймати 200,000 ш.б. булган иккита 12 %ли облигациялар)
Давлатнинг киска муддатли карзи х,исобланган хазина векселлари одатда белгиланган даромад 
фоизига эга булмайди, улар чегирма билан чикарилади ва ушбу чегирма векселнинг фоиз даромади 
хисобланади.
Масалан, фараз килайлик, 1 мартда компания 197,000 ш.б.га тулов муддати 120 кундан кейин 
келадиган хазина векселини сотиб олди, унга тулов 200,000 ш.б.ни ташкил килади.
01 мартда:
Д т Ц исца муддатли инвестициялар 197,000
Кт Пул маблаглари 
197,000
30 июнда:
Хазина векселларининг туланиши:
Д т Пул маблаглари 
200,000
Кт Фоизлар буйича даромадлар 
3,000
Кт К,исца муддатли инвестициялар 
197,000 
Фоизлар буйича хисобланган суммаларни кушган холда фоизларни тулаш саналари орасилаги 
даврда облигацияларни сотиб олиш хисоби:
Номинал киймати 100,000 ш.б. булган 10 %ли облигация 5 йиллик муддатга 31 декабр ва 30 июнда 
фоизлари туланиши шарти билан 101,667 ш.б.га сотиб олинмокда, шу жумладан хисобланган 
даромад фоизи 1, 667 (100,000 х 0,1 х 2/12) ни ташкил килади.
01 мартда:
Д т Узоц муддатли инвестициялар 100,000 
Д т Бошца дебитор царздорлик 
1,667
Кт Пул маблаглари 
101,667
Сотиб олиш давридан бошлаб фоиз туланадиган санагача булган давр учун фоиз даромадининг 
хисобланиши:
30 июн:
Д т Олинадиган фоизлар (100,000 х 0,1 х 4/12) 
3,333
Кт Богща инвестициялардан ф от куринишидаги даромад 3,333
30 июн:
Фоиз туланадиган бутун давр учун фоиз даромадининг келиб тушиши:
Д т Пул маблаглари 
5,000
Кт Олинадиган фоизлар 
3,333
Кт Бошца дебиторлик царзлар 
1,667
5. У луш га оид щ ш м атлн когозларга инвестицияларнинг хисоби
Олингандан кейин улушга оид кимматли когозларга инвестицияларнинг хисоби, одатда, бир 
компания (инвестор) бошка компаниянинг (инвестиция куйилган компания) оддий акцияларида 
улушли иштироки даражасига боглик холда белгиланади. БХ,ХСга мувофик бир компаниянинг бошка 
компанияга килинган инвестициялари инвестицияланадиган компанияда инвестор эга булган овозга 
зга акциялар фоизига боглик холда туркумланади:
1. 20 %гача эга булган улуш (киймат усули) - инвестор пассив улушга эга.
2. 20 %дан 50 %гача эга булган улуш (улушда катнашиш усули) - инвестор ахамиятли таъсирга эга.
3. 50 %дан юкори булган улуш (умумлашган хисобот) - инвестор акцияларни назорат тупламига зга. 
Уюшмалапггарилган корхона - инвесторнинг шуъба корхонаси хам, кушма корхонаси хам
булмаган, аммо инвестор ахамиятли улушга эга булган корхонадир.
100


Ахамиятли таъсир - бошкариш сиёсатида назорат булмаган холда инвесторни инвестиция 
килинган корхонанинг молиявий ва ишлаб чикариш сиёсати буйича карорларни кабул килишда 
иштирок этишга ваколатнинг мавжудлигига айтилади.
Агар инвестор, тугри ёки билвосита уз шуъба корхоналари оркали инвестиция килинган корхона 
20 % ёки купрок фоиз овозга эга булса, инвестор ахамиятли таъсирга эга деб тушунилади. Агар 
инвестор, тугри ёки билвосита уз шуъба корхоналари оркали инвестиция килинган корхона 20 % 
фоиздан кам овозга эга булса, инвестор ахамиятли таъсирга эга эмас деб тушунилади. Бундай холатда 
инвестицияларни хисоби харажатларнинг хакикий суммаси буйича юритилади.
И нвестициялар хисобининг усуллари
1. Киймат усули. Ушбу усулни куллаганда инвестор уз инвестициясини бошка корхонага жорий 
киймати буйича куяди. Инвестор даромадни инвестиция килинган корхонанинг йигилган соф 
фойдасини сотиб олинган кунидан кейин юзага келган кисмидан тушган туловларни олган захоти тан 
олади. Бундай фойдадан ортикча олинган туловлар инвестицияларни кайтиши сифатида курилади.
2. Улушда катнаш иш усули. Бошида инвестиция киймати буйича курсатилади, жорий сумма 
усади ёки инвесторнинг улушини инвестиция килинган корхонанинг сотиб олинган санасидан 
кейинги фойда ёки зарарларида тан олиш учун камаяди. Инвестиция килинган корхонадан олинган 
туловлар инвестицияни жорий кийматини камайтиради. Инвестицияни жорий кийматини тузатиш 
мулкни, асбоб-ускунани ва инвестицияларни кайта бахолаш хамда курсдаги фарклар юзага келганда 
амалга оширилади.
Устав
каяиталда
улуш
И нвестициялар
хисобининг
усули
Фойда эълон 
килинди
Дивидендлар эълон 
килинди
Дивидендлар
туланди
20%дан
кам
1
S
Киймат усули
Дивидендлардан 
даромад тан олинади 
Д-т Олинадиган 
дивидендлар 
К-т Дивиденд
куринишидаги
даромад
Д-т Пул маблаглари 
К-т Олинадиган 
дивидендлар
2 0 % - 50%
.
i
Улушда
катнашиш усули
Инвестиция киймати 
улушга мутаносиб 
купаяди 
Д-т Инвестиция 
К-т Инвестициядан 
олинган 
даромад
Инвестиция киймати 
камаяди
Д-т Олинадиган 
дивидендлар 
К-т Инвестиция
Д-т Пул маблаглари 
К-т Олинадиган 
дивидендлар
50%дан
:
ЮКОРИ
Умумлашган 
молиявий хисобот
6. И нвестицияларни кай та бахолаш
Инвестициялар хакконий киймати буйича кайта бахоланганда, кайта бахолаш натижасида уларни 
кийматини ошиши кайта бахолашдан олинган даромад сифатида хусусий капитални таркибига 
киритилади. Молиявий инвестициялар кийматини пасайиши аввал килинган кайта бахолаш 
натижасида акс эттирилган хусусий капитални камайтиради. Агар молиявий инвестициялар киймати 
аввал хисобланган кайта бахолаш натижасида акс эттирилган капиталдан ошиб кетса, ушбу фарк 
молиявий фаолият харажатлари сифатида тан олиниши керак. Аввалги кайта бахолашларда киймати 
камайган инвестициялар киймати ошганда, мазкур инвестициялардан олинган зарарлар коплангандан 
кейин хусусий капитални купайгиради.
7, И нвестицияларни чициб кетиш ининг хисоби
К^имматли когозларни сотишдан компания одатда фойда олади ёки зарар куради:
• даромад ва баланс киймати орасидаги фарк фойда ёки зарар сифатида тан олинади;
• активни кайта бахолашдан келган хар кандай даромад молиявий натижалар тугрисидаги 
хисоботда даромадга утказилади ёки бевосита бухгалтерия балансида таксимланмаган фойдага 
кушилиши мумкин (бунда танланган усулдан изчиллик билан охиригача фойдаланиш керак).
Агар инвестиция портфели асосида сотиб олиш ва бозор кийматидан энг кам киймат буйича 
хисобланадиган жорий актив булган булса. сотувдан келган фойда ёки зарар сотиб олиш кийматига 
асосланган булиши керак.


Агар инвестиция илгари кайта бахоланган ёки бозор киймати буйича кайта бахоланган булса, 
хдмда купайиш кайта бахолашдан келган даромадга (хусусий капитал)га утказилган булса, иккита 
усулни куллаш мумкин:
а) ёки кайта бахолашдан келган даромад суммасининг молиявий натижалар тугрисидаги 
хисоботда акс эттирилиши билан, сотувдан келган даромад суммасига кредитланиши билан;
б) ёки кайта бахолашдан келган даромад суммасининг таксимланмаган фойдага ^тказилиши билан.
Акциялар сотилганда, сотиш ва сотиб олиш кийматлари орасидаги фарк хисобда ва молиявий
натижалар тугрисидаги хдсоботда акс эттирилади. Бундай инвестициялар буйича олинган 
дивидендлар суммаси «Пул маблаглари» хисобварагининг дебета ва «Дивидендлардан олинган 
даромад» хисобварагининг кредита буйича акс эттирилади.
Фараз килайлик, 
5 декабрда “Атлант” компанияси 5,000 та акциясини “Компьютер 
технологиялари” корпорациясига сотади. Бу акцияларнинг хар бири, брокернинг хизмат хахдари 
билан биргаликда 35 ш.б. буйича сотиб олинган эди. Бу акцияларнинг хар бири учун 25 ш.б. буйича 
сотилиши (брокерлик комиссион туловларидан ташкари) куйидагича акс эттирилади:
05 декабрда:
Дт Пул маблаглари 
125,000
Дт Инвестицияларни сотишдан курилган зарар 50,000
К т Узок муддатли инвестициялар 
175,000

Download 10,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   90   91   92   93   94   95   96   97   ...   177




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish