П. Даромадлар ва тузатувчи казм алар п мавзу. Даромадлар ва тузатувчи утказмалар


Ижара туловларини так си м лат жадвали



Download 10,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet91/177
Sana24.02.2022
Hajmi10,8 Mb.
#190902
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   177
Bog'liq
fin uchot

93


Ижара туловларини так си м лат жадвали
Йил
Йил бошидаги
Жорий
Йиллик молиявий
Тулов
Йил охирида
мажбурият
мажбуриятларни
харажат
мажбурият
копланиши
колдиги
1997
10 000
1476
1524
3 000
8 524
1998
8 524
1701
1299
3 000
6 823
1999
6 823
1960
1040
3 000
4 863
2000
4 863
2 259
741
3 000
2 604
2001
2 604
2 604
396
3 000
10 000
5 000
15 000
Ижара кучга киргандан кейин “Гузал” компанияси (ижарага берувчи) хисобда куйидагини тан 
олади:
Дебиторлик карз 
10,000
Асосий воситалар 
10,000
Эслатма: “Гузал” компанияси ускуна учун пулни тулагандан кейин “Диёр”компаниясига ижарага 
бергани аник.
Дар йили “Гузал” компанияси 3,000 ш.б. хар бир туловни фоизлардан тушган даромад ва 
дебиторлик карзининг камайиши орасида таксимлайди.
И ж ара туловларининг такснм ланнш ж адвали
Йил бошидаги
Жорий дебиторлик
Йиллик молиявий
Тулов
Йил охирида
дебиторлик
карзининг
даромад
дебиторлик
карзи
олиниши
карзи
1997
10 000
1476
1524
3 000
8 524
1998
8 524
1701
1299
3 000
6 823
1999
6 823
1960
1040
3 000
4 863
2000
4 863
2 259
741
3 000
2 604
2001
2 604
2 604
396
3 000
10 000
5 000
15 000
Талаб этади:
“Гузал” компанияси ва “Диёр” компанияси учун куйидаги журнал утказмаларни тайёрланг.
1. Ижарага олувчи компанияси учун ижарани акс эттиришга оид бошлангич бухгалтерия 
утказмасини:
Д т .
Лесе. , 
__________________________ __________
К т . 
7<~ч*~
.д^о.5 
Н
________________
К т . 
U 'Ук.&АН
^
_________
-
2. Биринчи йил учун ижара тулови (фараз киламиз, фоиз кУринишдаги харажатлар хар ой
хисобланмаган) 
л 
^
д т
,
l l g
 
, ____________________
: •________________
Д т . 
У, 
О Р х
-
-_______________ ______________________ .______________ ;
К т .
/1уа 
_____ ________________________________________ ___
3. Узок муддатли мажбуриятни киска муддатли мажбуриятга утказиш
Д т .
____________ j g g j _________________________ ______________
К т .
И ю . __________
гл ® \
________ ____________________
4. Иккинчи йил учун ижара хаки
Д т
__ 1 
1 - ^ 0 1
_____ ___________________________________
Д т . 
Щ
<
.
С
_________ _____________________________
Л.-Д. 
2 
_____________ _______________ _
5. Ижарага олинган активнинг биринчи йилга амортизацияси
Д т .
Дллгф-,. 
/ _________
А х з Х Ю
___________ ________________________
К т .
___ A l__ i.___ ______________________________ ________________
О
94


6. 
Мажбуриятларнинг жорий кисмини тузатишдан олдин ижарачи балансининг куйидаги 
хисобваракларида кандай колдиклар бор?
Жамгарилган амортизация:
Ижара буйича мажбуриятлари:
Асосий восита (асбоб-ускуна): 
! '
7. Ижарага берувчи компанияда дастлабки утказмаларни беринг 
Д т ._
Д т ._
Кт.__ 
,
8. Ижарага берувчи томонидан 1 йил учун ижара туловининг олиниши (фараз килайлик, молиявий 
даромад хдр ой хисобланмаган)
T h i  

Дт..
V
-------~
Кт \ 
Кт.
9. Узок муддатли дебиторлик карзни киска муддатли карзга утказиш 
Кт.
10. Иккинчи йил учун ижарага берувчи томонидан ижара хакини олиш
Дт.__ J ] j±
Кт._
Кт._
11. Фараз килайлик ускунанинг хизмат муддати 15 йилни ташкил этади. Ушбу вазиятда буни 
молиявий ижара деб хисобланадими? Нимага ха нимага йук? 
i*-As. J .
Агарда “Диёр” компанияси ва “Гузал” компанияси уртасидаги ижара операцион деб хисобланса, 
куйидаги бухгалтерия утказмаларни курсатинг; 
^ ' 
'*
12. Йиллик амортизация бир текисда хисобдан чикариш усули буйича хисобланади. Ушбу 
бухгалтерия утказмасини кайси компания бериши керак? 
С "
Дт. 
г. 
К с*Л.______________________________________________

г ,
Кт. 
-74 
eu«x>h.______ . 
________________________
13. “Диёр” компаниясининг йиллик ижара туловини тулашдан олдин хар ойлик хисоблаши.
Д т .
Ц<м .. 5 ■
У '________________________________________________
Кт._______ -r и________________________________________________
14. “Диёр” компаниясининг ижара тулови (ушбу мисолда фараз киламизки, хар ойлик хисоблаш 
мавжуд эмас)
Д т .
^ ■
________________________________________________
К т .
Т
Ч
/V . 
О. -н< . 
_______________________
15. “Гузал” компанияси ижара туловини олишдан олдин ойлик хисоблаши f'
Дт. 
О .-иил gjQ,^ J  
U -7м__________________________________
Кт. 

0.*Л о
16. 
“Гузал” компанияси томонидан олинган ижара тулови (ушбу мисолда фараз киламизки, хар ой 
хисоблаш мавжуд эмас)
Д т .
'Тп 
Ь-
-ял-сц;. А ___________________ ’ 
_______________
К ш
„____ 0
'JJJLsA О *
М - 
Й 
W -C
- Г-10- V 
>
______________
________ ___________________________
95


XII - МАВЗУ. М ОЛИЯ ВИЙ ВОСИТАЛАР
1. Маълумотни такдим этиш
2. Инвестицияларнинг таърифи
3. БХХСга мувофик инвестицияларни туркумланиши
4. Карздорликга оид кимматли когозларга инвестицияларни хисоби
5. Улушга оид кимматли когозларга инвестицияларнинг хисоби
6. Инвестицияларни кайта 
б а х р л а ш
7. Инвеститтияларни чикиб кетишининг хисоби
1. М аълумотни такдим этиш
Таъриф лар
Х,алкаро молиявий бозорларни жушкинлик билан ривожланиши натижасида, облигацияга ухшаш 
анъанавий дастлабки воситадан , бошлаб, то фоизли свопларга ухшаш турли косила шаклдаги 
воситаларгача хилма-хил кенг таркалган молиявий воситалардан фойдаланишга олиб келди.
М олиявий восита - бу кар кандай шартнома булиб, унинг натижасида битта корхонада молиявий 
актив ва бошка корхонада молиявий мажбурият ёки улушли восита бир вактнинг узида пайдо булади.
Хар кандай томоннинг мажбуриятлари пул шаклида ёки бошка молиявий восита сифатида 
кайтарилишини кузда тутган товарларни етказиб бериш юзасидан шартномалар молиявий воситалар 
шаклида пайдо булганидек хисобга олиниши зарур, куйидаги товарларни етказиб бериш 
шартномалари бундан иетисно килинади: (а) харидлар, сотилиш ёки товарларни ички фойдаланиш 
буйича корхонанинг кутилаётган эхтиёжларини кондириш ва ушбу эхтиёжларга кейинчалик хам 
мувофик булишга оид, (б) битим тузилганда ушбу максадларни кузда тутган, (в) улар буйича 
мажбуриятларни коплаш товарларни етказиб бериш сифатида амалга оширилиши кутиладиганлар.
М олиявий актив - бу куйидаги шаклдаги хар кандай актив:
(а) пул маблаглари;
(б) пул маблаглари ёки бошка молиявий активларни бошка корхонадан олишга оид шартнома 
хукуки;
(в) булгусида манфаат келтириш имконияти булган молиявий воситаларни бошка корхона билан 
айирбошлашга оид шартнома хукуки; ёки
(г) бошка корхонанинг улушга оид воситаси.
Валюта (пул маблаглари) - бу айирбошлаш воситаси булганлиги учун, ва, шундай килиб, 
молиявий хисоботда барча битимларни бахолаш ва такдим этиш асоси буладиган молиявий активдир. 
Банкдаги ёки бш щ а молиявий муассасадаги пул депозита молиявий актив хисобланади, чунки у 
ушбу муассасадан пулни олиш ёки чек ёзиб бериш ёхуд кредитор фойдасига молиявий мажбуриятни 
коплаш юзасидан хисобварак колдигига пул куювчининг шартномавий хукукини ифодалайди.
Келгусида шартнома буйича пул маблагларини олиш хукукини ифодалайдиган молиявий 
активларнинг, шунингдек шартнома буйича келгусида туловни амалга оширишни кузда тутган 
молиявий мажбуриятларни умумий мисолларига куйидагиларни киритиш мумкин:
(а) савдо операциялари буйича дебиторлик ва кредиторлик карзлари;
(б) олинадиган ва туланадиган векселлар;
(в) олинадиган ва туланадиган займлар буйича карздорлик; ва,
(г) олинадиган ва туланадиган облигациялар буйича карздорлик суммалари.
Хар бир холатда шартномада кузда тутилган пул маблагларини талаб этиш хукуки (ёки тулов 
буйича мажбуриятлар) бир томондан тулов буйича тегишли мажбурият билан бошка томондан пул 
маблагларини олиш хукуки билан таъминланади.
М олиявий маж бурият - бу куйидагиларни кузда тутган шартнома буйича хар кандай мажбурият:
(а) бошка корхонага пул маблаглари ёки бошка турдаги молиявий активни утказиш; ёки
(б) молиявий воситани бошка корхона билан келажакда наф келтирмайдиган шартлари билан 
алмаштириш.
Корхона молиявий активлар билан коплаш имконияти булган, ёки хусусий улушли кимматли 
когозлар шаклидаги шартнома мажбуриятига эга булиши мумкин. Бундай холатда, агар мажбуриятни 
коплаш учун етарли булган улушга оид кимматли когозлар микдори уларнинг хакконий кийматининг 
узгаришига мувофик, мажбуриятни коплаш учун фойдаланилган улушга оид кимматли когозларни 
умумий хакконий киймати доимо шартнома мажбуриятига тенг равишда узгарса, мажбуриятнинг 
эгаси улушга оид кимматли когозлар нархини узгаришидан олинадиган даромад ёки зарар куриш 
таваккалчилигига дучор келмайди. Бундай мажбурият корхонанинг молиявий мажбурияти сифатида 
хисобга олиниши керак.
96


Улушга оид восита - бу, барча мажбуриятлар чегирилгандан кейин, корхона активларининг 
улушига эгалик килиш хукукини тасдикловчи хар кандай шартнома.
Улушга оид воситаларга мисоллар булиб оддий акциялар, имтиёзли акцияларни маълум турлари, 
шунингдек эмитент-корхонанинг оддий акцияларига ёзилиш ёки уларни сотиб олишга оид опционлар 
ёки варрантлар. Бошка томоннинг молиявий активларига алмаштириш эвазига хусусий улушга оид 

Download 10,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   177




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish