П. Даромадлар ва тузатувчи казм алар п мавзу. Даромадлар ва тузатувчи утказмалар



Download 10,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet79/177
Sana24.02.2022
Hajmi10,8 Mb.
#190902
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   177
Bog'liq
fin uchot

3. Жорий (дисконтланган) киймат
Жорий киймат - булгуси пул окимларининг дисконтланган кийматидир.
Юкорида айтилганидек, мураккаб фоизлар тамойиллари дисконтланган пул окимлари 
хисобланишида дисконтлаш - мураккаб фоизларни “тескари” хисобланишини назарда тутган холда 
фойдаланилади. Дисконтлаш усулини ишлатиб биз булгуси пул окимларни жорий кийматини 
аниклашимиз мумкин, яъни мисол учун маълум вакт тугаганидан кейин (4 йил) инвестиция киймати
5,000 ташкил килиши учун, хозирги вактда муайян фоиз ставкаси ( масалан 6 %) буйича кандай 
суммани куйилма килиш кераклигини хисоблаш мумкин.
Агар б^лгуси киймат формуласи [FV = PV х (1 + г)"] инвестицияни маълум булган бошлангич 
киймати буйича унинг булгуси киймати кандай хисобланишини курсатса, кутилаётган булгуси пул 
киримларини жорий киймати куйидаги формула оркали хисобланади:
PV = FV / (1 + г) D = FV х [1 / (1 + г)п],
Бу формула дисконтлашни негиз формуласини ифодалайди. 1 доллар турли даврлар учун турли 
фоизлар буйича жорий кийматини аниклаш С-1 жадвалида келтирилган.
Энди мисолимизга кайтамиз, турт йилдан кейин 6 % ставкали инвестиция 5,000 ташкил килиш 
учун биз куйидаги суммани куйишимиз керак:
PV = 5,000 х [1 / (1.06)4] = 5,000 х 0.792 = 3,960
4. Аннуитетлар
Аксарият замонавий тижорат операцияларида бир вактлик туловлар эмас, балки маълум давр 
мобайнида кетма-кет олинадиган пул тушумлари (ёки тескариси, туланадиган туловларини) назарда 
тутиши мумкин. Бу айрим корхоналарнинг даромад ва харажатлар туркумлари, мунтазам равишда 
ёки вакти-вакти билан килинадиган ажратмалар, турли хилдаги жамгармаларни яратиш ва хок. 
Бундай кетма-кетлик туловлар окими деб аталади.
Аннуитет (ёки молиявий рента) - маълум сондаги йиллар мобайнида кетма-кет туловларни бир 
хил ораликда бир томонга йуналтирилган туловларидир.
Аннуитет назарияс.х молиявий математиканинг мухим кисми хисобланади. У кимматли 
когозларни даромадлилиги масалаларини куриб чикишда, инвестициявий тахлилда ва хок. 
кулланилади. Аннуитетларни энг кенг таркалган мисолларига куйидагиларни киритиш мумкин: 
нафака жамгармаларига мунтазам туловлар, узок муддатли кредитни кайтариш, кимматли когозлар 
буйича фоизларни тулаш, регрессия даъволари буйича туловлар.
Аннуитетлар куйидаги асосий тавсифлар билан бир биридан фарк килади:
• 
хар бир алохида туловнинг микдори;
• 
кетма-кет буладиган туловлар орасидаги вакт оралиги (аннуитет даври);
• 
аннуитет бошланганидан бошлаб то уни охирги давригача булган муддати (вакт билан 
чегараланмаган - абадий аннуитет хам мавжуд);
• 
устиришда ёки дисконтлашда куллакиладиган фоиз ставкалари.


Тегишли ораликларнинг бошида амалга ощириладиган туловлар аннуитети пренумеранОо 
аннуитета деб аталади; агар туловлар ораликни охирида амалга оширилса биз постнумерандо 
аннуитетни оламиз (оддий аннуитет) - энг кенг таркалган ходиса.
Амалиёт нуктаи назаридан энг куп кизикишни барча туловлари бир-бирига тенг булган ёки айрим 
конуниятларга асосланган холда узгарадиган аннуитет (доимий аннуитетлар) уйготади. Айнан шу 
аннуитетни биз урганиб чикамиз.

Download 10,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   177




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish