П. Даромадлар ва тузатувчи казм алар п мавзу. Даромадлар ва тузатувчи утказмалар



Download 10,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet78/177
Sana24.02.2022
Hajmi10,8 Mb.
#190902
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   177
Bog'liq
fin uchot

2. Фоизлар ва булгуси киймат
Фоизлар - бу капитални турли шаклдаги карз (ссуда, кредит ва хок.) бериш, ёхуд ишлаб чикариш 
ва молиявий тавсифга эга инвестициялардан олинган даромад.
Хисоблашни бутун даври мобайнида бир хил булган бошлангич пул суммага купайтириладиган 
фоизлар оддий фоизлар деб аталади.
Мисол
500,000 микдорида ссуда 3 йилга йиллик 30 % оддий фоизлар ставкаси буйича берилди. 3 йил 
учун фоизлар куйидагича хисобланади:
500,000 х 30 % х 3 = 450,000
Мураккаб фоизлар - бу кайта инвестицияланган фоизлардан олинган фоизлар булиб, яъни ссуда 
ёки молиявий куйилмалар буйича туланадиган фоиз асосий суммасига кушилади, бунинг натижасида 
фоизларга хам олинадиган асосий суммага хам фоизлар хисобланади.
Мураккаб фоизларни хисоблаш дисконтлашга тескари булган жараёндир, чунки мураккаб фоизлар 
ёрдамида хозирги вактда мавжуд булган пул маблагларининг булгуси киймати аникланади.
Мисол
Агар, биз хозир банкга 1,000ни йилига 10 %га, фоизларни йилида бир марта тулаш шарти билан 
куйсак (йилнинг охирида), унда биз куйидаги даромадлилик курсаткичларини олишни мулжаллаймиз:
(а) бир йилдан кейин инвестиция киймати куйидаги кийматгача ошади:
1,000+10% 1,000 дан = 1,000 х (1+ 10% )= 1,000 х (1.10)= 1,100
Биринчи йил учун олинган фоиз 100 (1100 - 1000) = ЮОни ташкил этган.
(б) Биз бундан кейин хам пулларимизни банкдаги хисоб-китоб хисобварагида сакласак икки 
йилдан кейин инвестиция 1210га (1,100 х 1.1) тенг булади. Иккинчи йилга фоиз туловлари 
куйидагини ташкил этади 110 (1,210-1,100).
Буни бошкача ёзиш хам мумкин — икки йил учун бошлангич инвестиция микдорига кандай килиб 
фоизлар хисобланганини курсатиш йули билан, яъни
1, 000 х (1,1) х (1,1)= 1,000 х(1,1)2 = 1210
(в) худди шу тартибда, агар биз пулни кейинги йил хам банкда саклашни давом этсак
инвестициянинг киймати учинчи йил охирида куйидаги суммагача купаяр эди:
1,000 х (1,1) х (1 ,1 )х (1,1)= 1,000 х(1,1)3= 1,331
Учинчи йил учун фоизлар (1,331-1,210) = 121 ни ташкил этган.
80


Мазкур мисол мураккаб фоизлар кулланилганда инвестиция кийматини аниклаш услубиётини 
курсатади.
Мураккаб фоизлар тамойиллари пул окимларнинг булгуси ва жорий (дисконтланган) кийматини 
хисоблашда фойдаланилади.
Булгуси киймат - хозир инвестиция килинган пул маблагларининг келажакдаги киймати.
Мураккаб фоизлар - булгуси киймат муолажасидан фойдаланганда бир неча йилдан кейин 
инвестициянинг кийматини аниклаш учун куйидаги формуладан фойдаланилади:
FV = PV (1 + г)“,
бу ерда:
FV - п йилдан кейин инвестицияни булгуси киймати;
PV - хозирги вактда;
г - унли каср куринишидаги фоиз ставкаси (масалан, 10 % = 0,10);
п - хисобланган даврда йиллар сони (фоизларни хисоблаш даврийлиги).
Масалан, фараз килайлик, биз 2,000ни 10 %га инвестиция килдик. Инвестиция кийматини аникланг:
(а) 5 йилдан кейин?
(б) 6 йилдан кейин?
Бир долларнинг 10 % ставкаси буйича п йилдан кейин булгуси киймати С-3 жадвалида 
келтирилган.
(а) 5 йилдан кейин: 
FV = 2,000 х 1.611 = 3,222
(б) 6 йилдан кейин: 
FV = 2,000 х 1.772 = 3,544

Download 10,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   177




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish