ОГРАНИЧЕНИЕ ПРАВ СОБСТВЕННИКОВ И ПРЕДПРИНИМАТЕЛЕЙ В ГОДЫ СОВЕТСКОЙ ВЛАСТИ В
ТУРКЕСТАНЕ
Аннотация
В статье анализируется политика преследований и ограничений, наложенных на собственников и предпринимателей в
Туркестане и в первые годы советской власти в Узбекистане. В статье содержит информацию о конфискации земли,
средствах производства и другой собственности принадлежащих собственников в пользу государства, политических
ограничениях для слой предприниматлей.
Ключевые слова:
Временное правительство, большевики, Советское правительство, аграрная политика,
национализация, земельный указ, землевладельцы, предприниматели, байско-кулацкие хозяйства, избирательное право,
«бесправные».
ТУРКИСТОНДА СОВЕТ ҲОКИМИЯТИ ЙИЛЛАРИДА МУЛКДОРЛАР ВА ТАДБИРКОРЛАР ҚАТЛАМИ
ҲУҚУҚЛАРИНИНГ ЧЕКЛАНИШИ
Аннотация
Мақолада Туркистонда ҳамда Совет ҳокимиятининг илк йилларида Ўзбекистонда мулкдорлар ва тадбиркорлар
қатламига нисбатан юритилган таъқиб ва чеклов сиѐсати таҳлил этилган. Мулкдорлар тасарруфидаги ишлаб чиқариш
воситалари, ер ва бошқа мулкларнинг давлат фойдасига мусодара қилиниши, тадбиркорлар қатламининг сиѐсий
жиҳатдан чекланишига доир маълумотлар жамланган.
Калит сўзлар:
Муваққат ҳукумат, большевиклар, Совет ҳукумати, аграр сиѐсат, национализация, ―Ер тўғрисида‖
декрет, мулкдорлар, тадбиркорлар қатлами, бой-қулоқ хўжаликлари, сайлов ҳуқуқи, ―ҳақсизлар‖.
Кириш.
Февраль инқилобидан сўнг эълон қилин-
ган озодлик, тенглик, мустақиллик хақидаги шиорлар ва
татбиқ қилина бошланган демократик ўзгаришлар
империянинг бошқа халқлари қатори мустамлака
Туркистонида ҳам яхши қарши олинди. Қисқа вақт амалда
бўлган Муваққат ҳукумат мулкка, жумладан хусусий
мулкка ҳамда мулкдорлар билан бўлган муносабатларда
қай йўлдан кетиш борасида якуний қарор чиқаришга
шошилмади.
Мулк масаласида Муваққат ҳукумат либерал йўл
тутиш йўлидан борди, лекин узил-кесил қарор чиқармади.
Кейинроқ, Октябрь инқилоби натижасида Туркистонда
ҳам большевиклар ҳокимияти ўрнатилди. Мулкни тасар-
руф этиш масаласида большевиклар жуда кескин сиѐсат
олиб борди. Барча турдаги хусусий мулкларни давлат
тасарруфига ўтказиш, мулкдор синфни жамият ҳаѐтидан
супуриб ташлашга қаратилган сиѐсат олиб борди. Бунда
мулкдорлар ва тадбиркорларнинг сиѐсий, иқтисодий
ҳуқуқлардан маҳрум қилиниши, уларни жисмоний жиҳат-
дан йўқ қилиш, мулкларини тортиб олиш каби усуллардан
фойдаланилди. Бу эса мамлакат иқтисодиѐтига катта зиѐн
келтирди, аҳолининг иқтисодий тафаккурида хусусий
мулк тушунчасини ўчириб юборди. Бугунги кунда
мамлакатимизда
иқтисодиѐтда
давлат
иштирокини
қисқартириш сиѐсати, давлат монополиясини камай-
тириш, мулкдорлар синфини кенгайтириш борасида
амалга оширилиши аслида ушбу даврнинг ―маҳсули‖
бўлиб, давлат ҳокимияти органларининг сиѐсий тафак-
куридаги бу борадаги бўшлиқлар айни шу даврда вужудга
келган. Шу боисдан ушбу муаммоларнинг илдизларини
ўрганиш ва таҳлил қилиш муҳим аҳамият касб этади.
Do'stlaringiz bilan baham: |