O‗zbekiston respublikasioliy va o‗rta



Download 1,82 Mb.
Pdf ko'rish
bet190/309
Sana11.01.2022
Hajmi1,82 Mb.
#352721
1   ...   186   187   188   189   190   191   192   193   ...   309
Bog'liq
этика ва этикет Дарслик

«Bu  kechani 
oilamga bag„ishlamoqchi edim» 
deb javob berish mumkin. Bu sizni taklif qilayotgan 


173 
 
kishini  haddan  ziyod  ortiqcha  takliflar  oiladagi  umr  yo‗ldoshlardan  biriga  xush 
kelmayotganini anglashga imkon beradi. 
Mehmondorchilikda ayollar sumkalarni qayerga qo‗yishlari lozim? Eng yaxshisi 
pardoz  stoliga  qo‗ygan  ma‘qul.  Dasturxon  atrofida  tizzaning  ustida  xalaqit  berishi 
mumkin, o‗rindiqni suyanchig‗ida – tushib kyetishi tayin. Agar kechki ovqatda to‗rt-
olti kishi uchrashsa, to uy bekasi joylarni ko‗rsatgunga qadar kutib turganlari ma‘qul. 
Ko‗pchilik bo‗lgan kechada o‗zingiz istagan joyga o‗tiring. 
Taklifni  qabul  qilishda: 
«Yana  kim  keladi?»
  deb  so‗rash  nojoiz.  Zarur  bo‗lsa 
taklif  qilayotgan  kishining  o‗zi  mehmonlar  tarkibi  haqida  aytishi  mumkin.  Bunday 
kechalarda  istalmagan  tanish  bilan  uchrashishga  sabab  bo‗lishi  tabiiy.  Nima  ham 
qilardik,  ko‗rmaslikka  olish,  u  bilan  ko‗rishmaslik  –  mezbonlarni  xafa  qilishi 
mumkin. 
Mehmonda  ketma-ket  chekish  yaxshi  emas.  Sigaret  kulini  faqat  kuldonga 
tashlash  lozim.  Parishonxotir  kashandalarning  bu  haqda  yodidan  ko‗tarilib,  yerga 
tashalgan  kulni  mezbonlar  ko‗rib  asabiylashshishlari  mumkin.  Mehmonda  ekansiz, 
yaqin oynaga qarayverish, kvartirani baholayverish, ayniqsa, tanqidiy  mulohazalarni 
aytish  odobsizlikdir.  Hadeb  yon-veriga  qaravermasdan,  uy  egasiga  bir  og‗ish  shirin 
so‗z  aytish  mehmonning  vazifalaridan  biridir.  Nima  va  qancha  deb  jihozlarni 
tekshiraverish,  ularni  olib  tomosha  qilish,  uning  markasi  bilan  qiziqish  yaramaydi. 
Bolalarni  faqat  maxsus  aytilgan  holatdagina  olib  borish  maqsadga  muvofiq. 
Mehribon  ota-onalarning  bolalarini  ko‗pchilikka  ko‗z-ko‗z  qilishdan  tiyilishini 
maslahat beramiz.  
Qadimgi odatlarga ko‗ra mehmon o‗zi bilan biron bir qarindoshini yotib kyetishi 
uchun  olib  kelar  edi.  Qoidaga  asosan  buni  faqat  mezbonni  ogohlantiribgina  amalga 
oshirish  mumkin.  Va  umuman  yo‗lda  uchragan  tanishingizni  olib  kelmang  –  bu 
mezbonga  yoqmasligi  tayin  chunki  tarbiya  ko‗rgan  kishilar  hech  qachon  to‗g‗ri 
kelgan joyga taklif qilsa boravermaydilar. Agar u yerda siz biron narsani sindirib yoki 
buzib  qo‗ysangiz,  uning  qiymatida  pul  taklif  etmagan  ma‘qul.  Undan  ko‗ra  shunga 
o‗xshash jixozni olib bergan yaxshi. Bunga biron tadbirlarda sovg‗a sifatida taqdim 
yetish  bilan  amalga  oshirish  mumkin.  Buzilgan  narsani  o‗zi  bilan  tuzatgani  olib 
kyetish mumkin, ammo yillab uyda yotishi uchun emas. 
Agar  jamoat  ikki  guruhga  bo‗linsa,  er  bir  guruhga,  ayol  ikkinchi  guruhga 
qo‗shilgani  yaxshi.  Ammo  davrani  er  yoki  ayol  orqali  xursandchilik  qilishga  yo‗l 
qo‗ymang. Ba‘zi odamlar o‗zining 
«yarimtasi»
  bilan  jamoatni  xursand  qilish  uchun 
maqtanishni xush ko‗radilar. Oxir-oqibat buning aksi bo‗lib chiqadi. Jamoa zerikadi, 
«garovga»
  aylangan  rafiqa  o‗zini  noqulay  his  qila  boshlaydi. 
«Ayolim  yoshlardek 
kiyinib  olgan»
  kabi  hazillar  yoki 
«Karamni  yema,  bunday  jigar  bilan

»
  kabi 
tanbehlar  farosatsizlik  belgisidir.  Er-xotinlardan  birining  kyetish  niyati  bo‗lsa, 


174 
 
ikkinchisi  ham  so‗zsiz  o‗rnidan  turishi  lozim.  Turli  bu  boradagi  munozaralar 
o‗rinsizdir va bunday turdagi bahslar guvohlarsiz amalga oshgan ma‘qul. 
Mehmonda  taomdan  voz  kechish  yaramaydi,  har  qanday  taomni  so‗zsiz  qabul 
qiling.  Diyeta  saqlaydiganlarning  umuman  kechki  ovqatga  bo‗lgan  taklifni  qabul 
qilmasliklarini  maslahat  beramiz.  Ammo  kelgan  ekansiz,  idishga  ozgina  olib,  uni 
yemaslik  ham  mumkin,  lekin  bunda  buni  hamma  bilishi  shart  emas.  O‗zingizni 
muammolaringiz o‗zingizga havola. 
Issiq taomdan voz kechish mumkin, ammo faqat aniqlik bilan  – 
«rahmat, hozir 
emas»
  degan  so‗zlarsiz,  chunki  uy  bekasi  aynan  siz  uchun  taomni  issiq  saqlab 
turishga,  yoki  stolda  qoldirishga  majbur  bo‗ladi.  Bunday  tarzda  faqat  sovuq  gazak 
yoki  dissertdan  voz  kechish  mumkin,  bunda  ular  stolda  turishi  mumkin  va  uy 
bekasining  maxsus  diqqatini  talab  qilmaydi.  Agar  taomdan  voz  kechish  imkoni 
bo‗lmasa,  spirtli  ichimlikdan  –  voz  kechish  mumkin.  Mashinani  o‗zingiz 
haydashingizni bahona qilishingiz mumkin. Yoki jigarni sabab qilsangiz ham bo‗ladi.  
Mehmon  hech  bo‗lmasa  bitta  taomni  maqtashi  lozim.  Bu  taomni  qanday 
tayyorlanishini  so‗rash  –  uy  bekasiga  ma‘lum  ma‘noda  xushomaddir,  ammo  agar 
buni  aytishni  istamasa,  sirni  saqlashida  da‘vo  qilmang.  Taomdan  so‗ng  darhol 
tashakkur  bildirilmaydi.  Agar  uy  bekasi  kechki  ovqat  tugaganini  bildirsa,  hamma 
turib  boshqa  xonaga  kiradilar  yoki  shunchaki  dasturxondan  turadilar.  Kechki  ovqat 
tugagan  zahoti kyetish  yaramaydi, ayniqsa  agar  uy  bekasi  oshxona  va  mehmonxona 
o‗rtasida  xizmat  bilan  band  bo‗lsa.  Bunday  holatlarda  uy  bekasi  faqat  kechki 
ovqatdan so‗nggina mehmonlar davrasiga qo‗shilishiga imkoniyat topiladi – bu uning 
huquqi.  Ammo  shunday  vaziyatlar  bo‗ladiki,  kyetishga  to‗g‗ri  kelib  qoladi.  Unda 
mehmon mulozamat bilan mezbonga vaqtli kyetish sababini tushuntirishi lozim. Agar 
odam ko‗p bo‗lsa, uy egasidan boshqa hech kim bilan xayrlashmasa ham bo‗ladi. Bu 
Angliyadan  tashqari  hamma  yerda 
«Inglizcha  kyetish» 
deb,  Angliyaning  o‗zida  esa 
«Fransuzcha kyetish»
 deb nomlanadi.  
Avvalambor xayrlashish, so‗ng kiyinish lozim, aksini qilmang. Kyetish oldidan, 
mehmonlar  mezbonga  tashakkur  aytadilar,  ularga  javoban  mezbon 
«Sizga  ham 
kelganingizga rahmat»
 deydi. 
Mehmonda  qancha  vaqt  bo‗lish  mumkin?  Aniq  bir  holat  yo‗q.  Lekin  sizni  bir 
piyola choyga taklif qilishgan bo‗lsa, shu bilan cheklangan ma‘qul. Kechga borib uy 
egalarining boshqa rejalari bo‗lishi mumkin. Kechki ovqat umumiy kayfiyatga qarab 
yarim  kechagacha  cho‗zilishi  mumkin.  Asosan,  mezbonlarning  qanchalik 
charchashiga  e‘tibor  berilishi  lozim.  Biz  kirgan  xonada  o‗chirilgan  televizorni 
ko‗rsag-u,  uni  yoqishni  mezbondan  talab  qilmasligimiz  joiz.  Bundan  mezbonlar  bir 
oz suhbat qurishni istaganlari uchun ham mehmon chaqirishganini fahmlasa bo‗ladi. 
Ba‘zida aynan shu payda juda qiziqarli ko‗rsatuv bo‗lishini gap orasida aytib o‗tish 
mumkin,  ammo  bunga  mezbonlar  ro‗yxush  bermasalar,  indamagan  ma‘qul.  Agar 


175 
 
televizor  yoqilgan  bo‗lsa,  uning  yomon  ko‗rsatishi-yu,  xonandaning  kiyinishi  va 
boshqa  narsalarni  tanqid  qilib  kyetish  yaxshi  emas,  bunda  mezbonning  aybi  yo‗q. 
Ko‗rsatuv  me‘dangizga  tekkan  bo‗lsa-yu,  boshqalar  uni  qiziqish  bilan  ko‗rayotgan 
bo‗lishsa,  yoki  aksincha,  hamma  kyetishga  chog‗langan  bo‗lsa-yu,  siz  kinoni 
oxirigacha  ko‗rib  olay  deb  tursangiz,  noqulaylik  tug‗iladi.  Kechki  tanovul  paytida 
doim  televizorga  qarayverish  yoki  ekranga  qadalib  o‗tirish  yaramaydi.  Ayniqsa  uy 
egalari  ovqatlanib  turgan  paytda  o‗rnidan  turib  ketib,  televizorni  oldiga  o‗tirib 
olishdan yomonrog‗i yo‗q. 

Download 1,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   186   187   188   189   190   191   192   193   ...   309




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish