O‘zbеkistоn rеspublikаsi sog‘liqni saqlash vazirligi аbu аli ibn sinо nоmidаgi buхоrо dаvlаt tibbiyot instituti anatomiya, klinik anatomiya (oxta) kafedrasi


Топровер бўйича ўтказиладиган гастростомия



Download 1,1 Mb.
Pdf ko'rish
bet66/119
Sana31.03.2022
Hajmi1,1 Mb.
#521168
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   119
Bog'liq
klinik anatomiya va oxta

Топровер бўйича ўтказиладиган гастростомия
.
Қорин бўшлиғи 6-8 см узунликдаги 
чап траснректал кесма билан очилади. Ошқозоннинг олдинги девори конус шаклида 
операция жарохатига чиқарилади. Хосил қилинган конуснинг учига иккита ипак лигатура–
тутқичлар қўйилади. Тутқичлардан пастроқда ошқозоннинг чўзилган деворига учта 
концетрик халтача ипак чоклар: биринчиси тутқичлардан 1.5-2 см масофада, иккинчиси ва 
учинчилари бир-биридан 1.5 см масофада кесилади. Тешикка тегишли диаметрдаги резина 
дренаж найчаси киритилади. Халтача чоклар, биринчисидан бошлаб, навбатма-навбат 
тортилади, натижада найча ошқозон деворидан хосил бўлган сунъий канал ичида бўлиб 
қолади. 
Ошқозон девори пастки халтача чок сатхида тугунчали чоклар билан париетал қорин 
пардага тикилади. Бу парда кесмаси қирғоқларининг қолган қисми иккинчи халтача чок 
сатхида бутунлай тикиб қўйилади. Ошқозон девори қорин тўғри мускулининг апоневротик 
қинига тикилади. Учинчи қатор чок билан ошқозон девори терига шундай тикиладики, бунда 
ошқозоннинг қавариб чиқадиган шиллиқ қавати терига қўйилиши ва доимий лабсимон 
тешик шакллантиришда бемалол терига тикилиши мумкин. Қолган масофада тери жарохати 
тикиб қўйилади. Шу захотиѐқ ѐки бирмунча вақт кейинроқ беморни шу тешик орқали 
овқатлантириш мумкин. 
Гастроэнтероанастомоз
. К ў р с а т м а л а р. Ошқозоннинг пилорик қисми операция 
қилинмайдиган (қилиб бўлмайдиган) ўсмалар, жуда холдан кетган беморларда пилоруснинг 
чандиқли торайиши. 
Бемор чалқанча ѐтқизилади. 
О ғ р и қ с и з л а н т и р и ш. Наркоз, махаллий анестезия. 


66 
Чамбар ичак олди олдинги гастроэнтероанастомози 
(Николодони-Вѐльфлар бўйича) 
юқори ўрта кесма билан қорин бўшлиғи очилганидан кейин катта чарви кўндаланг чамбар 
ичак билан биргаликда жарохатга чиқарилади. Ингичка ичак сиртмоғи ўн икки бармоқ-оч 
ичак эгрилигидан тахминан 50 см масофада олинади ва кўндаланг чамбар ичакдан олд 
томонда ошқозон деворига олиб келинади. Олиб келувчи халқа кардиал бўлимга яқин жойда 
ошқозоннинг кичик эгрилигида ипак чоклар билан, олиб кетувчи халқа эса –пилорик 
бўлимга яқинроқ жойда, ошқозоннинг катта эгрилигида махкамланади (фиксация қилинади) 
ва орқа қатор сероз-мускул чоклари қўйилади. Иккала четдаги иплардан ташқари барча 
иплар кесилади. Ошқозон бўшлиғи кесиб очилади, сўнгра ингичка ичак хам ўртасидан, 
унинг тутқичига тескари томонда, сероз-мускул чокидан 0.75 см ташлаб кесиб очилади. 
Ошқозоннинг ичидаги масса сўриб олинади, ичакнинг ичи хам қуритилади. Анастомознинг 
орқа қирғоқлари (лаблари)га барча қаватлар орқали узлуксиз кетгут чоклар қўйилади, 
олдинги қирғоқларига эса-Шмиденнинг ичига қайтарилган (ағдарилган) узлуксиз кетгут 
чоклари қўйилади, сўнгра анастомознинг олдинги деворига иккинчи қатор тугунчали сероз-
мускул ипакли чоклари қўйилади. Кейин Браун бўйича ичаклараро анастомоз 
шакллантирилади. Бу ичакнинг олиб келувчи ва олиб кетувчи харқалари оралиғида 
ѐнбошини-ѐнбошига қилиб аввал қўйилган гастроэнтероанастомоздан пастдаги 10-15 см 
масофада қўшимча тешик хосил қилиш демакдир. Ичаклараро ўзаро тешикнинг орқа, сўнгра 
эса олдинги қирғоқлари икки қатор чоклар билан тикилади. Анастомознинг кенглиги ичак 
диаметридан бирмунча энлироқ бўлиши лозим. Энтероанастомоз нуқсонли айланма хосил 
бўлишининг олдини олиш мақсадида қўйилади. Қорин деворидаги жарохат қаватма-қават 
тикилади. 
Чамбар ичак орқали орқа гастроэнтероанастомози (Геккер-Петерсон бўйича).
Ингичка ичак халқаси ўн икки бармоқ-оч ичаклар эгрилигидан 15-20 см масофада олинади. 
Кўндаланг чамбар ичак тутқиччи Риолан ѐйидан пастда, қон томирсиз сохада вертикал 
йўналишда кесилади. Ошқозоннинг олдинги деворига қўйилган чап қўл билан ичак 
тутқичидаги тешикка ошқозоннинг орқа девори (бўрттириб) чиқарилади. Ичак халқаси 
ошқозон ўқига нисбаттан вертикал йўналишда ошқозонга иккита чок билан махкамланади: 
олиб келувчи халқа кичик эгриликка олиб кетувчи халқа эса катта эгриликка яқин жойда 
махкамланади. Ошқозон –ичак ўртасидаги тешик юқорида баѐн этилган усул бўйича 
ѐнбошини-ѐнбошига қилиб қўйилади. 

Download 1,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   119




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish