O‘zbekiston respublikasi oliy va


 Соликни узок ва киска муддатли таъсири



Download 7,22 Mb.
Pdf ko'rish
bet308/631
Sana23.02.2022
Hajmi7,22 Mb.
#121665
1   ...   304   305   306   307   308   309   310   311   ...   631
Bog'liq
543388c55c7b1

18.3. Соликни узок ва киска муддатли таъсири 


465 
Соликни алохида фирма фаолиятига таъсирини караймиз. Фараз 
килайлик, солик фирманинг ишлаб чикариш хажмидан олинади ва у махсулот 
нархига таъсир килмайди. 
Биз курамизки, ишлаб чикариш хажмига куйилган солик фирмани ишлаб 
чикариш хажмини кискартиришга ундайди (11-расм). 
11-расм. Ракобатлашувчи фирманинг ишлаб чикариш хажмига соликнинг 
таъсири. 
Расмдан куриш мумкинки, киска муддатли ораликда мусбат иктисодий 
фойда билан ишлаѐтган фирма 
1
q
хажмда махсулот ишлаб чикариб 
1
P
бозор 
нархида сотади. Солик хар бир ишлаб чикарилган махсулот бирлигига 
куйилганлиги учун, у фирманинг чекли харажатини 
1
MC
дан 
t
MC
MC


1
2
(t
бир бирлик махсулотга куйилган солик) холатга силжитади. Солик худди 
шундай уртача узгарувчан харажатни хам t микдорга юкорига силжитади. 
Энди фараз килайлик, тармокдаги барча фирмалар соликка тортилган. 
Мажуд бозор нархида хар бир фирма уз ишлаб чикариш хажмини 
кискартиргани учун тармокнинг хам ялпи махсулоти кискаради ва бу бозор 
нархининг ошишга сабаб булади (12-расм). 
MC
2
=MC
1
+t 
MC
1
AVC
2
= AVC
1
+t 
P
1
AVC
1

q
2
q
1
S
2
=S
1
+t 

S
1
P
P
2
P
1
Q
Q
2
Q
1


466 
12-расм. Соликни тармок ишлаб чикариш хажмига таъсири. 
Расмдан куриш мумкинки, тармокнинг умумий таклифини 
1
S
äàí 
t
S
S


1
2
холатга силжиши бозор нархини 
1
P
дан 
2
P
га устиради. Нархнинг ошиши, 
фирмаларни ишлаб чикариш хажмини нарх узгармагандагига нисбатан камрок 
кискартиришга ундайди. 
Узок муддатли ораликни карайдиган булсак, ишлаб чикариш хажмига 
куйилган солик баъзи бир фирмаларни бизнесдан чикишга мажбур килади. 
13-расмда соликни узок муддатли ораликдаги таъсири акс эттирилган. 
13-расм. Тармок ишлаб чикариш хажмига соликнинг узок муддатли 
таъсири. 
а) расмдан куриш мумкинки, солик хар бир фирманинг узок муддатли 
ораликдаги уртача харажатини силжишга олиб келади. Бу уз навбатида баъзи 
бир харажатлари юкори булган фирмалар фойдасини кискартириб нолга 
тенглаштиради. Улар бу тармокдан чикиб бошка, купрок фойда оладиган 
тармокларга ута бошлайди. Натижада бу бозор таклифи чизигини чапга (б 
расм) юкорига силжитади (
1
S
дан 
2
S
холатга) ва харажатлр ошганинин 
курсатади. Бозор нархи 
1
P
дан 
2
P
га усади, бозор таклифи эса 
1
Q
дан 
2
Q
га 
камаяди. Солик таъсири тугагандан кейин, яъни тармокда янги узок муддатли 
мувозанат (Е
2
нукта) вужудга келганда тармокда камрок махсулот ишлаб 
чикарувчи камрок фирма колади. 
LAC
2
AVC
1
+t 
LAC
1
1AV
C
1
+t 
P
2
P
1



A
V
C
1
+


S
2
E
2
S
1
P
2

Q
1
Q
2
E
1
P
1
Q
б) 
a) 


467 

Download 7,22 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   304   305   306   307   308   309   310   311   ...   631




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish