O’zbekiston respublikasi оliy va o’rta maxsus ta’lim vazirligi

der Löffel

 - qoshiq mujskoy rodda)  

Rus ayolining  jahli  chiqdi.  

-

 

Oling-a,  mabodo pichoq tushib ketganda bu erkak kishini  bildirar  edi. 

Chunki 

ножик

 mujskoy roddadir.  

-

 

Ana  xolos  kulib  yubordi  nemis  ayoli  ―

pichoq

‖  mujskoy  rodda  deb 

o‘ylaysizmi,  axir  pichoq  tushib ketsa bormi, bu hech narsani anglatmaydi. U 

―das Messer‖, ya‘ni sredniy roddadir.  

Arman  ayoli  hayron  bo‘lib  bahslashayotganlarni  goh  unisiga  goh  bunisiga 

angrayib  qarar edi. Nihoyat  u men tomon o‘girilib  so‘radi.  

-

 

Afv  etasiz,  -  pichirladi  u,  -  Men  hech  narsaga  tushunmadim.  Nazarimda 

qandaydir  qiziq  irim-sirimlar  haqida  gap  borayotganga  o‘xshaydi.  Bu  irim-

sirimlar  nima  haqida  o‘zi?  Nega  endi  ―

ножик

‖  (pichoq)  o‘zning  nimasi 

bilandir  erkak  kishini,  yoki  ―

ложка

‖  (qoshiq)  ayol  kishini  eslatishi  kerak 

ekan. Taajjub!!!.   

Yuqoridagi  tillardagi  rod  xususiyatlari  tarjimonlar  oldiga  ba‘zan  o‘tib  bo‘lmas 

―to‘siqlar‖ xosil qilishi,  lisoniy  ―g‘ov‖ larni keltirib  chiqarish qayd etildi.‖    

---

 

 

- 34 - 

- 34 - 

Ushbu  satrlarga  G‘.Salomovning  ―Til  va  tarjima‖  kitobida  (1966-yil) 

tarjimonning  ba‘zi  leksik-grammatik  muammolari  hususida  gapirilganda  

to‘xtalib  o‘tilgan  edi,

14

  unda  Haynrix  Haynening  ―Yovvoyi  shimolda‖ 

she‘rining  rus  tiliga  o‘girilishi  bilan  bog‘liq  lisoniy-uslubiy  mushkilotlariga 

munosabat bildirilgandi.         

Oradan  rosa  yetti  yil  o‘tgach,  1973  yili  yosh  shoir-tadqiqotchi  Ergash  

Muhammedov  ―Heinrich  Heine  o‘zbek  tilida‖  mavzusida  ilmiy  ish  yozib,  

kitobda  qo‘yilgan    muammoni  atroflicha  mushoxada  qilgani holda  uni xal etish 

mumkinligini  isbotlashdan  tashqari,    o‘sha,  ‖tarjima-muammo‖ni  yechishning 

bir nechta yo‘llarini   ko‘rsatdi.  

           Haynrich  Haynening  mashhur  ―Lorelei‖,  ‖Ein  Fichtenbaum‖  she‘rlari 

ko‘pgina  shoir  tarjimonlarimiz  tomonidan  o‘zbek  tiliga  o‘girildi,  hamon  yangi- 

yangi  interpretatsiyalar  yuzaga  kelmoqda.  Buning  ajablanarli  yeri  yo‘q,  bu 

ikkala  she‘r  Hayne  tarjimasiga  qo‘l  urgan  deyarli  barcha  rus  shoir- 

tarjimonlarining  ham  diqqatini  o‘ziga  tortgan,  natijada  bularning  ayniqsa  ―Ein 

Fichtenbaum‖  she‘rining  rus  tilida  g‘alati  tarjimalari  paydo  bo‘lgan.  Ammo 

xanuzgacha  Hayne  asarlari  to‘plamining  ruscha  nashriga  asoslangan 

M.Lermontov  tarjimasi  kiritiladi.  Sababi  shoir  ruhini  hech  bir  tarjimon 

Lermontovchalik  bera  olmagan.  Lekin  M.Lermontov    she‘rning  tarjimasida  

shoir  ruhini  bergani  bilan,  she‘r  mazmunini  to‘la  aks  ettira  olmagan.  Buning 

asosiy boisi rod katagoriyasi tug‘dirgan mushkullikdir.   

                                                 

14

 Саломов Г. Тил ва таржима. Т., 1966,  191-194  бб. 

---

 

 

- 35 - 

- 35 - 

   Biz quyida rus va o‘zbek tiliga eng ko‘p o‘girilgan ―Ein Fichtenbaum‖ she‘ri 

tarjimalarining  ba‘zi variantlari  xusussida to‘xtalmoqchimiz.  

   Yuqorida  Lermontov  tarjimasidagi  ―Ein  Fichtenbaum‖  she‘ri  mazmunining 

o‘zgarib  ketishida  rod  katagoriyasi  tug‘dirgan  mushkullik  sababchi  bo‘lgan 

dedik.  Xuddi  shu  masalada  ayni  shu  she‘r  misolida  boshqa-boshqa  tarjima 

nazariyotchilari  ham fikr yuritganlar.  Shularning  ba‘zilari  bilan  tanishamiz.   

 

Rus  adabiyotida  badiiy  tarjimada  rod  katagoriyasi  tug‘diradigan 

qiyinchiliklarni  aks  ettiruvchi  ma‘lum  va  mashxur  bir  misol  bor.  Ulug‘  nemis 

shoiri  Haynrix  Haynening  ―Ein  Fichtenbaum‖  -  ―Qarag‘ay‖  nomli  she‘rida  o‘z 

ma‘shuqasi  Palmadan abadiy judo bo‘lgan oshiq   Qarag‘ay tasvirlangan. Nemis 

tilida  ―qarag‘ay‖  daraxtini  bildiruvchi  ikkita  so‘z  bor:  biri  jenski  rodda  ―die 

Fichte‖  ikkinchisi  esa  mujskoy rodda ―der Fichterbaum‖. Uzoq shimolda, qoya 

toshlar  ustida  tanxo  qolgan  oshiq  ―Der  Fichterbaum‖  o‘z  ma‘shuqasi  ―die 

Palme‖  ning  visoliga  yetishish  orzusida ox uradi:   

Ein  Fichtenbaum steht einsam, 

Im Norden, auf kühler  Hoh.  

Ihn schlaefert, mit  weißer  Decke,  

Umhüllen  ihn  Eis und Schnee.  

Er träumt  von einer Palme,  

Die, fern im Morgenland,   

Einsam  und schweigend trauert,  

Auf brennender Felsenwand.  

---

 

 

- 36 - 

- 36 - 

 

Bu  ajoyib  she‘rni  rus  tiliga  o‘girar  ekan, Lermontovning oldida bir muammo 

turar  edi.  Rus  tilida  ―sosna‖  -  ―qarag‘ay‖  so‘zi  ham,  ―palma‖  ham  jenskiy 

roddadir.  Demak  bu  ikki  so‘z  yigit  bilan  qiz  obrazini  o‘zida  mujasamlashtira 

olmaydi.  Shu  sababli  Lermontov  tarjimasida  she‘rning  mazmuni  ancha 

o‘zgargan.  ―Oshiq-ma‘shuq‖larni  o‘rnini  dugonalar  muhabbati,  ular  o‘rtasidagi 

hijron  azobi egallagan.   

 

Hayne  she‘rini  rus  tiliga  o‘girgan  boshqa  rus  shoirlari  asar  qahramonlari 

jinsini  bu  tarzda  oz‘gartirishni  nomuvofiq  hisoblab,  ―sosnani‖  mujskoy roddagi 

boshqa  daraxtning  nomi  bilan  almashtirdilar.  Masalan  F.I.Tyutcshev  ―sosna‖- 

―qarag‘ay‖ turidagi  boshqa – ―kedr‖ daraxtini tanladi.   

 

A.A.Fetning  tarjimasida  esa  qarag‘ayni o‘rnini butunlay boshqa daraxt  - dub 

(eman)  daraxti egalladi.   

 

Mutaxasis  botaniklarning  fikricha  F.I.Tyutcshev  tarjimasida  noaniqlikka  yo‘l 

qo‘yilgan  -  ―kedr‖  shimolda  unmaydigan  janub  daraxti  bo‘lib,  faqat  O‘rta 

dengizda  uchraydi,  shimolda  esa  kedr  emas  balki  kedrovaya  sosna-  kedr-

qarag‘ay o‘sadi.  

 

Bizningcha,  mutaxassislarning  shimolda  kedr  emas,  balki  kedrovaya  sosna, 

eman-qarag‘ay  o‘sadi,  kedrning  vatani  O‘rta  dengizdir  deyishlarida  bir 

yoqlamalikka  yo‘l  qo‘yilgan.  Birinchidan,  kedr  qarag‘ay  daraxti  turiga  kirar 

ekan,  bu  unchalik  katta  farq  qilmaydi,  ikkinchidan,  mahalliy  aholi  kedrovaya 

sosnani  (eman  qarag‘ayini)  ham  kedr  deb  tushunishlari  turgan  gap. 

Uchinchidan,  badiiy  tarjimachilikni  xam  unutmaslik  kerak.  Shu  nuqtai  nazardan 

---

 

 

- 37 - 

- 37 - 

qaraganda  qarag‘ay  -  sosnani  o‘rnini  kedr  (eman)  olishi  albatta  rus  tilida 

o‘rinlidir.  She‘r  mazmuni  ham  shuni  talab  qiladi.  Buning  to‘g‘riligini 

Tyutschev  tarjimasi  tasdiqlab  turibdi,  negaki  Tyutschev  Hayne  bilan  1924  yilda 

Myunxenda  shaxsan  tanishgan,  birmuncha  vaqt  birga  yashagan.  Shunday  ekan 

bu  Tyutschev  o‘sha  paytlardayoq  Haynening  she‘rini  yaqindan  bilgan, 

shoirning  mazkur  she‘rida  aytmoqchi  bo‘lgan  maqsad  ham  unga ayon bo‘lgan, 

degan  fikrga  kelishga  imkon  beradi.  Fikrimizni  Haynrix  Haynening  o‘zi 

Tyutschevni  xotirlab,  ―U  mening  Myunxendagi  eng  yaqin  do‘stim  edi‖  - 

deyilishi  ham  tasdiqlaydi.  Shularga  asoslanib  xaqiqatdan  ham  ―Qarag‘ay  va 

xurmo‖ni  ayrilikdagi  oshiq-ma‘shuqlar  timsoli  deb  qaraydigan  bo‘lsak,  o‘z  - 

o‘zidan  ma‘lumki,  she‘r  mazmunini  buzishga  xaqqimiz  yo‘q.  Shu  bilan  biz 

M.Y.Lermontov  tarjimasini  rad  etmoqchi  emasmiz,  Lermontov  tarjimasi  shu 

bilan  qimmatliki,  u  Haynening  ruhini,  she‘riyatining  musiqiyligini  shu  darajada 

bera  olganki,  boshqa  xech  bir  tarjimon  o‘shanday  muvafaqiyyatga  erisha 

olmagan.   

  O‘zbek  tilidagi  so‘zlarda  jins  alomatlari  yo‘qligi  sababli  bo‘lsa  kerak, 

G‘afur  G‘ulom  tarjimasida      ham,  Maqsud  Shayxzoda  tarjimasida  ham 

Haynening  ―Qarag‘ay  va  Xurmo‖  she‘ri  aslidagi  mazmuni  o‘zgarib  qolgan. 

To‘g‘rirog‘I,  aytilmoqchi  bo‘lgan  maqsad  birmuncha  mavxumlashgan.  Asli 

muddaoga o‘tishda oldin aniq ruscha tarjimasi  bilan  tanishib chiqaylik. 

U bechora ko‘rar tushida,  

Ovloq yerda, kun yoqda jim, lol.  

---

 

 

- 38 - 

- 38 - 

Kunda kuygan  qoya to‘shida,  

Kuyunar  bir xurmo yaqqol.  

Filologiya  fanlari  nomzodi  Safo  Ochilov  Mirtemirning  bu  tarjimasi  to‘g‘risida 

gapirib, quyidagi  fikrlarni  yozadi:   

―Erkaklik  ma‘nosiga  xamohang  bo‘lganligi  vajidan  der  Fichterbaum  so‘zini 

qarag‘ay  deb  olingan,  zaiflik  ma‘nosni  anglatgani  uchun    die  Palme  -  xurmo 

deb  o‘girilgan.  Bunday bo‘lmasa kerak. Yigit bo‘yi bastiga o‘xshaganligi uchun 

―Der  Fichtenbaum‖  -  qarag‘ay,  yoki  qiz  qommatini  eslatgani  uchun  die  Palme-

xurmo  deb  tarjima  qilingan  emas.  Der  Fichterbaum  -  sosna-qarag‘ay,    die 

Palme  –  palma  -  xurmo  bo‘lganligi  uchun  shunday  o‘girilgan.  Yigit  bo‘yi- 

bastiga  o‘xshaganligi  tufayligidan  ―der  Fichterbaum‖  ni,  ehtimol  ―mirzaterak‖ 

deb ag‘dargan ma‘qul bo‘larmidi.‖  

 

     Safo Ochilov davom etib, shunday deb yozadi. Mirtemir tarjimasida   

Kunda kuygan  qoya to‘shida,  

Kuyunar  bir xurmo navnihol.      

Ruscha  ―