O‗zbekiston respublikasi oliy va o‗rta maxsus ta‘lim vazirligi toshkent davlat iqtisodiyot universiteti


 3 . 6 .   F a rfo r -fa ya ns   buyumla ri n i  be za s h



Download 2,17 Mb.
Pdf ko'rish
bet186/416
Sana02.01.2022
Hajmi2,17 Mb.
#309226
1   ...   182   183   184   185   186   187   188   189   ...   416
Bog'liq
Tovarshunoslik. O‘quv qo‘llanma

1 3 . 6 .   F a rfo r -fa ya ns   buyumla ri n i  be za s h  

 

Farfor-fayans  buyumlarga  bezaklar  sirlashdan  oldin  yoki  sirlangandan 



keyin  berilishi  mumkin.  Sirlashdan  oldin  beriladigan  bezaklar  uchun  bo„yoqlar 

olovbardosh  pigmentlar,  dala  shpati  va  sir  xomashyolari  aralashmasidan 

tayyorlanadi.  Pigmentlardan  xrom  oksidi  yashil,  kobalt  oksidi ko„k, qo„rg„oshin 

to„q  sariq  va  nikel  nitrati  jigarrang  hosil  qiladi.  Farfor  buyumlari  yuqori 

haroratda  pishirilishi  uchun  sirlashdan  oldin  bezak  faqat  kobalt  oksidi 

ishtirokida  beriladi  va  aksincha  fayans  buyumlarining  60%  sirlashdan  oldin 

bezaladi. 

Sirlangandan  keyin  solinadigan  bezaklar  uchun  ishlatiladigan  bo„yoqlar 

pigment  va  dala  shpatini  dekstrin  yoki  skipidarga  aralashtirib  tayyorlanadi. 

Bo„yoqlarga  tcmir  va  qo„rg„oshinli  xrom  oksidlari  qizil,  qo„rg„oshin  antimonati 

sariq,  koball oksidi ko„k, xrom oksidi yashil va qizil pigment bilan ko„k pigment 

aralashmasi  binafsharang  beradi.  «Suyuq»  oltin  preparati  (oltin  bilan  rodiy 

terpen  sulfidlari  va  vismut  bilan  xrom  rezinatlarining  organik  erituvchi 

moddalardagi  eritmasi)  buyum  ustida  yupqa  parda  hosil  qiladi.  Chizilgan 

bezaklar  800°C  da  qizdirilib  qotiriladi.  Farfor-fayans  buyumlariga  to„qqiz  xil 

bezak beriladi: 



1.  Dekolkomaniya 

(ko„chirma  rasm  usuli).  Bu  usul  keng  tarqalgan  bo„lib 

(bezaklarning  60%  ini  tashkil  qiladi),  bunda  dekoldagi  tayyor  rasm  buyum 

sirtiga  ko„chiriladi.  Dekol  (ko„chirma  rasm)  ofsetbosma  yoki  ipak-trafaret 

usulida  kraxmal,  jelatina,  dekstrin,  glitserin  va  fenol  aralashmasi  surtilgan 

qog„ozga  tushiriladi.  Birinchi  usulda  tasvir  qog„oz  ustidan  rasm  sotingan  rezina 

g„ildirakchasi  (ofset)  yurgizilishi  natijasida  hosil  bo„ladi.  Ikkinchi  usulda 

jelatina,  kaliy  bixromati,  glitserin  va  spirt  aralashmasi  surtilgan  ipak  turiga  rasm 

tushirilgan  diapozitiv  plyonka  orqali  yorug„lik  nurlari  o„tkaziladi.  To„rni 

yuvganda  nur  tushgan  joylari  erimay  rasm  trafaretini  hosil  qiladi.  To„r  qog„oz 

ustiga  qo„yilib,  unga  quyuq  bo„yoq  surtilsa,  rasm  qog„ozga  o„tadi.  Rasm 



241 

 

tushirishdan  oldin  va  u  tushirilgandan  keyin  qog„oz  polibutilmetakrilat  loki  bilan 



qoplanadi.  Dekol  qog„oziga  kanifolning  skipidardagi  eritmasi  surtilib,  orqasidan 

ho„llanib  buyum  yuzasiga  bosiladi.  Sirlashdan  oldin  bczaladigan  buyumlar 

yuzasiga  karboksimetilselluloza  eritmasi  surtiladi.  Dekolkomaniya  bezagini 

xiraroqligi  va  rasmning  ba‟zi  zarrachalari  ko„chmay  qolganligidan  bilish 

mumkin. 

2.

 

Tasma  bezaklar. 

Bular  farfor-fayansga  solinadigan  bezaklarning 

15%ini  tashkil  etib,  buyumlar  chekkasiga,  bandiga  va  jo„mragiga  mo„yqalam 

yordamida  bo„yoq  yoki  «suyuq»  oltin  preparati  bilan  hoshiya  shaklida 

solinadi.  Eni bo„yicha 1 mm. li chiziq (usik), 1-3 mm. li shoxobcha (otvodka) 

va  4-16  mm.  li  jiyak  (Ienta)  turlariga  bo„linadi.  Eni  10-13  mm.  ligi  enli  va 

fayans idishlarga  solinadigan  15-16  mm. ligi  bufet jiyagi  deyiladi.

 

3.

 

Trafaret 

yordamida  bezak  berish  farfor-fayans  buyumlariga 

solinadigan  bezaklarning  10%ini  tashkil  qilib,  buyum  sirtiga  pigmentni 

dekstrindagi  suv  eritmasi  shaklida  teshib,  naqsh  solingan  folga orqali purkash 

natijasida  hosil  bo„ladi.  Boshqa  bezaklardan  qismlarining  yaxlit  emasligi, 

qismlarining  bir-biridan  ajralib  turishi  bilan  farq qiladi.



 

4.

 

Shtamp 

usulda  sirlashdan  oldin  solinadigan  bezak  bo„yog„i 

pigmentni  glitserin  va  shinnida,  sirlangandan  keyin  solinadigan  bezak 

bo„yog„i  pigmentni  skipidar,  alif  va  glitserinda  eritilib  tayyorlanadi.  Bezak 

solish  uchun  kanifoi,  alif  va  karbomeneumlardan  tarkib  topgan  lokka pigment 

qo„shib  ham  ishlatilishi  mumkin.  Bu  bezak  bo„yoq  yoki  «suyuq»  oltin 

preparati  bilan  bir  rangli  va  gullari  takrorlanib  lurgan  hoshiya  shaklida 

solinadi.



 

5.

 

Qo„lda  gul  solib  bezash.  Bu  usul  ham  bezaklarni  10%ni  tashkil 

qiladi.  Boshqa  bezaklardan  chizilgan  rasmning  murakkabligi  va  Kontursizligi, 

ochligi  va mo„yqalamning  izlari  ko„rinib turishi  bilan  ajralib  turadi.



 

6.

 



Bosma 

usulida rasm konturi o„yib naqsh tushirilgan jo„vadan papiros 

qog„oziga  va  undan  buyum  yuzasiga  ko„chirilgandan  keyin  kontur  ichiga 



242 

 

mo„yqalam  yordamida  gul  solinadi.  Sirlashdan  oldin  beriladigan  bezak 



bo„yog„iga  shinni,  glitserin  va  qand  qo„shiladi.  Bezakda  rasm  konturi  hamda 

mo„yqalam izlari  yaqqol ko„rinib turadi. 

7.

Fotokeramika. 

Bu  usulda  jelatinadagi  bromli  kumush  eritmasi  surtilgan 

buyum  yuzasiga  diapozitiv  plyonkasi  orqali  turli portretlar, o„simlik va hayvonot 

olamidan  olingan  manzaralar  tasviri  tushiriladi. 



Yoppasiga va yarmigacha bo‗yash. 

Bunda buyum yuzasi butunlayin yoki 

yarmigacha  bo„yoq  bilan  qoplanadi.  Odatda,  buyum  yuzasiga  bo„yoq 

purkalganda  ba‟zi  joylari  ochiq  qoldirilib,  keyin  shu  yerlarga  qo„lda  gul 

chiziladi.

 

Bo‗rtma  naqshga  pardoz  berish. 

Naqshning  ayrim  qismlarini  bo„rttirib 

ko„rsatish  uchun  ular  yoppasiga  yoki  olachipor qilib bo„yaladi. Buyumlar sirtiga 

solingan  bezaklarning  soniga  qarab  guldasta  (3  ta  gacha  bezak),  sochma  (5  va 

undan  ko„p  bezak),  chekkasiga  uzluksiz  va  yoppasiga  (sayoz  idishlarning  tagi 

hisobga  olinmaydi)  berilgan  turlarga  bo„linadi.  Keltirilgan  asosiy  bezaklardan 

tashqari,  farfor-fayans  buyumlarinitig  chekkasiga  ingichka  murakkab  naqsh 

(arabeska)  va  xira  oltin  pardasiga  chizma  naqsh  (sirovka)  solish  qo„shimcha 

usullaridan  ham foydalaniladi.

 


Download 2,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   182   183   184   185   186   187   188   189   ...   416




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish