O`zbekiston respublikasi oliy va o`rta maxsus ta`lim vazirligi toshkent davlat texnika universiteti “Geologiya qidiruv” fаkultеti “Nеft va gazni qayta ishlash ob’ektlari” kаfеdrаsi «korroziyadan himoya qilish»



Download 6,18 Mb.
bet79/181
Sana28.05.2023
Hajmi6,18 Mb.
#945509
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   181
Bog'liq
MAJMUA KORROZIYA 1

Иссиқликка чидамли чўянларга хромли, никелли, алюминийли ва кремнийли чўянлар киради.
Хромли чўянларнинг асосий маркалари Х28 — (26–30)% Cr ва Х34 — (32–36)% Cr. Улардан печ арматуралари, эритиш мўндилари, реакторлар, автоклавлар ва б. тайёрланади.
Никелли чўянларнинг СЧЩ-1 ва СЧЩ-2 маркалари ишқорли муҳит таъсирига бардошли. Чўянларда никел миқдори қанча кўп бўлса, улар шунча мустаҳкам бўлади. Уларнинг иссиқбардошлиги ва иссиқликка чидамлилиги юқори.
Никел-хром-кремнийли чўянларнихросилал қуйидаги таркибга эга:
1,8-3,0% Cr, 13-20% Ni, 5-7% Si, 1,7-2,0% С ва 0,6-0,8% Mn. Улар юқори иссиқбардошлик ва иссиқликка чидамлиликка эга.


Никел-мис-кремнийли чўян — нирезист нинг таркиби қуйидагича:
2-4 % Cr, 11-16 % Ni, 1,5-2,5 % Si, 2,8 % С, 6-7 % Сu и 2 % Мn.
У 600 °С гача иссиқликка чидамли ва 550 °С ҳароратгача иссиқбардошли.
Асосан катта юкламаларбериладиган жойларда ишлатилади.
Алюминийли чўянлар иссиқликка чидамли. «Чуголь» маркали чўяннинг таркиби: 5,5-7,0% Аl, 1,0-2,3% Si, 2,5-3,2% С ва 0,6-0,8% Мn. У 900°С ҳароратгача иссиқликка чидамлилигини сақлайди, бироқ унинг иссиқбар-дошлиги анча паст — 400°С.
Кремнийли қотишмаларферросилидлар. Уларнинг таркибида 14-18% гача кремний ва 0,4-0,8 % гача углерод мавжуд, юқори қаттиқликка эга, мўрт, температура ўзгаришига сезгир. Бундай қотишмалардан жиҳозлар қуйиш йўли билан олинади.
Кремнийли чўян — силал (С-21-40) қуйидаги таркибга эга: 5-10% Si, 2,4-2,5 % С, 0,5-0,6 % Мn. Силал – арзон, иссиқбардош (850°С гача) ва етарлича иссиқликка чидамли материал ҳисобланади. Ундан ўтхоналарнинг панжараси (колосник) ва печ аппаратураларининг деталлари тайёрланади.


11.5. Коррозияга чидамли замонавий қотишмалар ва пўлатлар
Коррозияга чидамли пўлатлар структурасига кўра қуйидаги гуруҳларга бўлинади:
мартенсит ва мартенсит-феррит пўлатлар, уларга конструкцион (08X13, 12X13, 20X13), юқори углеродли инструментал (30X13, 40X13, 95X18), хромоникел мартенсит-ферритли (14Х17Н2, 12Х17) пўлатлар киради;
ферритли (08Х17Т, 08Х17Т1); уларга яна таркибида оз миқдорда С, N ва О бўлган суперферритлар, (масалан 015Х18М2Б);
аустенитли, уларга хромоникелли XI8H10Т, таркибида 2-4% Мо бўлган хромоникелмолибденли (масалан, 03Х17Н14М2, 10Х17Н13 МЗТ, 08Х17Н13М2Т), хромоникелмарганецли ва хромомарганецли (масалан 20Х13Н4Г9,10Х14АГ15,07Х21Г7АН5), темир асосидаги юқори легирланган коррозиябардош пўлатлар (масалан 03ХН28МДТ);
аустенит-ферритли (мас., 08Х22Н6Т, 03Х25Н5АМ2, 6Х225Н7М2Б);
аустенит-мартенситли (таркибида12-17 % Сг) ва мартенситли-чарчайдиган (масалан, 08Х15Н5Д2Т, 09X15Н8Ю, 0Х13Н8Д2ТМ).
Охирги йилларда юқори таркибли Сr (22-28 %), Ni (24-28 %), Mo (4-8 %), N (до 1 %) ва бошқа компонентлар билан бойитилган суперпўлатларни яратиш устида катта ишлар амалга оширилмоқда. Қўлланилиш соҳасига кўра
коррозиябардош пўлатлар турли хилдаги – кристаллараро, питтинг ва коррозион механик ейилиш каби коррозиянинг локал кўринишларига чидамли турларга бўлинади.

Download 6,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   181




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish