4.3-жадвал
Баъзи металлар учун оксид ва бошланғич металл ҳажмларининг нисбатлари.
-
Металл
|
Оксид
|
|
Металл
|
Оксид
|
|
K
|
K2O
|
0,45
|
Al
|
Al2O3
|
1,28
|
Na
|
Na2O
|
0,55
|
Zn
|
ZnO
|
1,55
|
Li
|
Li2O
|
0,59
|
Ag
|
Ag2O
|
1,58
|
Ca
|
CaO
|
0,63
|
Ni
|
NiO
|
1,65
|
Sr
|
SrO
|
0,66
|
Cu
|
CuO
|
1,74
|
Mg
|
MgO
|
0,79
|
Cr
|
Cr2O3
|
2,07
|
Ba
|
BaO
|
0,73
|
Fe
|
Fe2O3
|
2,14
|
Cd
|
CdO
|
1,21
|
W
|
WO3
|
3,35
|
Жадвалдан кўринадики, ишқорий ва ишқорий-ер металлари вакиллари — К, Na, Li, Ca, Sr, Mg, Ba учун < 1. Пиллинг ва Бедворснинг яхлитлик шартига асосан бу металлар уқаланиб кетадиган, ғовак плёнка ҳосил қилади. Ҳимоявий хосса намоён бўлиши учун плёнканинг яхлитлиги зарур, бироқ етарли бўлмаган шартдир. Реал ҳолатда, 1 бўлганда ички кучланиш шундай ортадики, плёнканинг бўртишига ва қатламланишига сабаб бўлади, бу эса ўз навбатида унинг ҳимоя хусусиятларини камайтиради.
Тахминан айтиш мумкинки, 2,5 > > 1 шартни қаноатлантирувчи металлардагина плёнкалар етарлича яхши ҳимоявий хоссаларга эга бўлади.
Плёнканинг ҳимоявий хоссаларини таъминловчи қўшимча шарт – уларнинг металлдаги кучли адгезияси ва физик-кимёвий хоссалари бўлиб ҳисобланади.
5-МАЪРУЗА
МЕТАЛЛАР ГАЗ КОРРОЗИЯСИНИНГ КИНЕТИКАСИ.
ГАЗ КОРРОЗИЯСИ ТЕЗЛИГИГА ТАЪСИР ҚИЛУВЧИ
ИЧКИ ВА ТАШҚИ ФАКТОРЛАР.
5.1. Металлар газ коррозиясининг кинетикаси
5.2. Темир сиртидаги оксид плёнкалари
5.3. Кимёвий коррозия механизми.
Таянч сўзлар: оксид, Гиббс энергияси, эркин энергия, ҳимоя парда, ионизация, адсорбция, хемосорбция, конденсация, изотерма, адсорбент, адсорбат, логарифмик изотерма, мономолекуляр адсорбция, плёнка.
5.1. Металлар газ коррозиясининг кинетикаси
Коррозион жараёнлар қайсидир кўрсаткичларининг вақт бўйича ўзгаришини ўрганиш орқали коррозия тезлигини миқдоран аниқлаш мумкин.
Коррозия жараёнларини ўрганишда қуйидаги кўрсаткичлар энг кўп фойдаланилади:
• коррозия маҳсулотларидан ҳосил бўлган плёнка қалинлигининг ўзгариши (чуқурлик кўрсаткичи Кп, мм/йил);
• намуна металл массасининг ўзгариши (масса кўрсаткичи , г/(м2∙соат);
• металлнинг коррозияланиш жараёнида ютилган ёки ажралган газ ҳажми (Кv, см3/(см2∙соат);
Кинетика жараёнини ўрганишда жараённинг танланган кўрсаткичи билан вақт орасидаги функционал боғланиш топилади:
КЎРСАТКИЧ = f(τ)
Ҳосил қилинган ифода кинетик тенглама дейилади. Газ коррозияси тезлиги кўпинча оксид плёнканинг ўсиш тезлиги орқали ифодаланади:
υ = (4.1)
бу ерда υ жараён тезлиги; h — оксид плёнка қалинлиги; τ — жараённинг давомийлиги.
Плёнка қалинлигининг вақт бўйича ўсиш тезлиги учун (4.1) боғланиш-нинг бир неча кўринишлари мавжуд. Улардан энг асосийларини қисқача кўриб ўтамиз.
Плёнка ўсишининг чизиқли қонуни.
Плёнка зич ва яхлит бўлмаган ( < 1), ҳимояловчи қатлам ҳосил қилмаган ҳамда оксидловчи газ ундан бемалол металл сиртига ўтиб, у билан кимёвий реакцияга киришадиган ҳолни кўрамиз. Бундай жараённи схематик тарзда 4.1-расмда кўрсатилгандек тасвирлаш мумкин.
Бундай ҳолда реакция тезлиги плёнканинг қалинлигига боғлиқ эмас ва у қуйидаги ифодадан аниқланиши мумкин:
υ kcCo (4.2)
бу ерда h – металлдаги плёнканинг қалинлиги; τ – металлниг коррозияланиш вақти; kc– кимёвий реакция тезлигининг доимийси; Со – металл сиртидаги оксидловчининг концентрацияси. Бу дифференциал тенгламани h га нисбатан интеграллаб, қуйидаги тенгламани оламиз:
h = K1 τ + Ah (4.3)
Do'stlaringiz bilan baham: |