O`zbеkiston rеspublikasi oliy va o`rta maxsus ta'lim vazirligi tеrmiz davlat univеrsitеti tabiiy fanlar fakultеti


Нерв системасининг парасимпатик қисми



Download 2,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet72/114
Sana23.02.2022
Hajmi2,14 Mb.
#168399
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   114
Bog'liq
odam anatomiyasi

Нерв системасининг парасимпатик қисми. Нерв системаси 
парасимпатик қисмининг марказлари орқа миянинг юқориги думғаза 
қисмида (2-4 думғаза сегментида), узунчоқ ва ўрта мияда жойлашган. Орқа 
миядан чиқадиган қисми орқа мия нервлари билан бирга чиқиб, тос нервини 
ҳосил қилади. Бу нерв тос бўшлиғидаги органларнинг силлиқ мускулларини, 
сийдик айириш ва жинсий органларни, ичакнинг пастки мидаги безларни 
таъминлайди. Узунчоқ миядан чиққан қисми адашган нерв бўлиб, тугундан 


88 
олдинги толалари бўйинга, кўкрак ва қорин бўшлиқларига тармоқланади. 
Адашган нерв толалари қалқонсимон, қалқон олди, бўқоқ безларини, юрак, 
бронхлар, ўпкаларни, қизилўнгач, ошқозонни, ичакларлнинг кўп қисмини, 
меъда ости бези, жигар ва буйракни таъминлайди. Иккинчи нейроннинг 
толаси шу ердан бошланиб, шу органларни таъминлайди. 
Ўpтa миядан чиққан парасимпатик нервлар кўз қорачиғини 
торайтирувчи мускулларни ва кўзнинг киприксимон мускулларини 
таъминлайди. 
Барча ички органлар симпатик, парасимпатик нерв толалари билан 
таъминланган. Симпатик ва парасимпатик нерв толалари бир-бирига 
уйғунлашган ҳолда ички органларнинг бир меъёрда функцияланишини 
бошқаради. Масалан, симпатик нерв таъсирида юракнинг қисқариши 
тезлашса, парасимпатик нерв толасидан келган импульслар таъсирида 
секинлашади. Аксинча, парасимпатик нерв таъсирида секинлашса, симпатик 
нерв толасидан келган импульслар таъсирида тезлашади. 
СЕЗГИ ОРГАНЛАРИ – АНАЛИЗАТОРЛАР 
Одам ва ҳайвонлар анализаторлар ёрдамида ташқи дунёдаги нарса, 
ҳодисаларни қабул қилади. И.П.Павлов таълимоти бўйича ҳар бир 
анализатор уч қисмдан - қабул қилувчи аппарат – рецептор, ўтказувчи қисм 
 сезувчи нерв ва сезиш марказидан ташкил топган. 
Сезги органлари узоқ вақт давом этган тарихий ривожланиш 
процессида шаклланиб, мураккаблашиб, таъсирловчининг алоҳида турларига
мослашиб борган. 
Одам организми анализаторлар ёрдамида ташқи дунё билан чамбарчас 
боғланган бўлиб, воситачи ҳисобланади. 
Рецепторлар 
хусусиятига 
кўра, 
уч 
группага; 
ташқи 
– 
экстрорецепторлар, ички – интерорецепторлар ва пай-мускулларда 
жойлашган проприорецепторларга бўлинади.
Экстрорецепторлар ташқи таъсирни қабул қилади. Улар кўриш, 
эшитиш, таъм билиш, ҳид билиш, тери анализаторларида жойлашган бўлади. 
Интерорецепторлар механикавий, химиявий, термик таъсирни қабул 
қилади, улар ички органларда жойлашган. 
Проприорецепторлар танада чуқур жойлашган бўлиб, тана 
мувозанатининг ўзгариши, фазодаги ҳолати ҳақидаги таъсирни қабул қилади. 

Download 2,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish