О‘zbekiston Respublikasi Oliy va о‘rta maxsus ta’lim vazirligi Nizomiy nomidagi Toshkent davlat pedagogika universiteti



Download 169,03 Kb.
bet3/8
Sana21.02.2022
Hajmi169,03 Kb.
#72210
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
29822 Yordamchi tarix15-variant

Дастлабки тангалар
Биринчи танга пуллар қачон пайдо бўлган деган савол ҳали узил- кесил ҳал бўлгани йўқ. Биринчи танга қаерда зарб қилинганлиги тўғрисида антик олимларнинг фикри турлича. Жумладан, Биринчи танга милоддан аввалги ХИИ асрларда Хитойда, кейинчалик Ҳиндистонда муомалага чиқарилган. Чунончи, Геродот ва Ксенофотларнинг маълумотига кўра, биринчи олтин ҳамда кумуш тангалар милоддан аввалги ВИИ асрда Кичик Осиёнинг Лидия давлатида Мермнад сулоласининг асосчиси Гигес (мил.ав. 692-654 й.) даврида олтин ва кумушнинг табиий қотишмаси электрум (баъзи манбаларда “электра”, Э.Ртвеладзенинг “Древние монети Средней Азии” асарида – “оқ олтин” иборасида қўлланилади)дан зарб этилган. Тулки лидияликларда муқаддас ҳайвон ҳисобланиб, энг улуғ маъбуда Бассарайнинг рамзи тасвири бўлган. Бу тангани лидияликлар олтин статер деб атаганлар. “Статер” юнонча - “тарози дастаги” деган маънони билдиради. Лидияликлардан бир неча ўн йиллардан кейин Юнонистоннинг Эгина шаҳрида ҳам танга зарб қила бошланган. Бунда биз лидияликларнинг таъсирини асло кўрмаймиз. Эгинада тангаларни Лидиядан ўзлаштирмай мустақил равишда ихтиро қилинган. Эгиналиклар тангани соф кумушдан зарб қилганлар. Унинг шакли ҳам, ундаги тасвир ҳам Лидияникидан ўзгача бўлган. Бу тангада тошбақа тасвирланган. Кўп ўтмай, лидияликлар ва эгиналиклар таъсири остида Юнонистоннинг бошқа шаҳарлари, уларнинг Қора денгиз бўйидаги мустамлакаларида, кейин мустақил равишда Эрон, Рим, Ҳиндистон, Хитой ва бошқа жойларда танга зарб қила бошладилар.
Лидия давлати Крез даврида (мил. ав. 561-546 й) Кир ИИ томонидан (546 й) қулатилган. Кейин Биметаллизмга (тилла ва кумуш қоришмаси) асосланган танга тизими татбиқ этилиб, бу тизим Эронда кенг тарқалди1.
Нумизматика терминологияси.
Нумизматика ўзининг методикаси ва терминологиясига эга.
Танга типи – тасвир элементларининг барқарор композицияси, унга танганинг олд ва орқа томонидаги ёзувлар киради. Бу ҳолатда тангадаги ёзувнинг мазмуни аҳамият касб этмайди.

Download 169,03 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish