Innovatsion texnologiyalar №1 (29) 2018 y.
48
IQTISODIYOT / ЭКОНОМИКА
УЎК 658.511 © Жумаева Г.Ж., Рўзиева Д.С.
ЖАҲОН ИҚТИСОДИЁТИНИНГ РИВОЖЛАНИШИГА ИШСИЗЛИК
МУАММОСИНИНГ ТАЪСИРИ ТАҲЛИЛИ
Жумаева Г.Ж.- “ИЧБҲ” кафедраси мудири; Рўзиева Д.С.- кафедра стажёр-ўқитувчиси (ҚарМИИ)
В статье анализируется влияние проблемы безработицы на экономику развивающихся
стран. Отмечается, что безработица является одной из самых серьезных экономических
проблем во многих странах мира, и подчеркивается уровень безработицы среди молодежи и
ее нынешнее состояние.
Ключевые слова: безработица, занятость, постоянная занятость, неполная занятость,
нестабильная занятость, частичная занятость, рабочая сила, международная миграция,
промышленность, промышленные предприятия, производство.
The article analyzes the impact of unemployment on the economies of developing countries. It
is noted that unemployment is one of the most serious economic problems in many countries of the
world, and highlights the level of youth unemployment and its current status.
Keywords: unemployment, employment, permanent employment, incomplete employment,
unstable employment, partial employment, labor force, international migration, industry, industrial
enterprises, production.
Бугунги кунда дунё ҳамжамиятида ечилиши лозим бўлган энг долзарб муаммолардан
бири бу ишсизлик муаммосидир. Жаҳоннинг кўпгина мамлакатларида энг жиддий иқтисодий
муаммолардан ҳисобланмиш ишсизлик муаммоси, айниқса ёшлар ўртасида ишсизлик
даражасининг ортиб бораётганлиги эндиликда нафақат ушбу мамлакатлар ҳукуматларининг
балки жаҳон халқаро ташкилотларининг ҳам бу масалада жиддий ёндашувларини талаб
этмоқда. Сабаби сўнгги йилларда ишсизлик даражасининг ўсиб бориши ўз мамлакатида иш
топа олмаган ёки меҳнатга кам миқдорда тўланадиган маошдан қониқмаётган шахсларнинг
иш излаб бошқа хорижий мамлакатларга чиқиб кетишлари билан халқаро миграциянинг
кучайиши, ёки айниқса ёшларнинг норасмий меҳнат турлари билан шуғулланишга мажбур
бўлишлари ва жиноятчиликнинг ўсиб боришига ҳам олиб келмоқда.
Ишсизлик-мамлакатда ёлланиб ишлашни истаётган ва ишлашга лаёқатли, лекин иш
топа олмаётган фуқаролардир [1]. Халқаро Меҳнат ташкилотининг тарифига кўра 10 ёшдан
72 ёшгача бўлган шахслар:
иш фаолиятига эга бўлмаса, иш изласа ва топа олмаса, иш ўрганишга киришишга тайёр
бўлса ишсиз деб ҳисобланади.
Ишсизлик даражаси-иқтисодий фаол аҳоли, яъни қайсидир фаолият тури билан банд
бўлганлар сонига нисбатан ишсизлар сонини солиштирувчи миқдорий кўрсаткичдир.
Ишсизлик даражаси ишсизлар сони билан аҳолининг иқтисодий фаол қисмини солиштириш
орқали аниқланади ва кўпинча фоизларда акс эттирилади.
Жамият саноатлашув даражасининг юқори тараққий этиб бориши ҳамда турли
касбларнинг юзага келиши ва кўпгина касбларнинг аксариятида юқори малака ва олий
маълумотнинг талаб этилиши ушбу юқори саноатлашган жамиятда ишга ёлланишда
бешафқат рақобатнинг кучайиб бориши ишга ёлланувчиларга нисбатан қўйилган талабларга
жавоб бера оладиганлар ҳамда ушбу талабларни бажара олмайдиганлар орасида тафовут
келтириб чиқариб, иш билан бандлар ва ишсизлар қатлами шаклланиб борди.
Do'stlaringiz bilan baham: |