O'zbekiston Milliy Ensiklopediyasi indd



Download 1,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet99/184
Sana23.02.2022
Hajmi1,56 Mb.
#163407
1   ...   95   96   97   98   99   100   101   102   ...   184
Bog'liq
Ozbekiston-Milliy-Ensiklopediyasi-Ch-harfi

ЧИМЁН ЧЎҚҚИСИ, Катта Чимён 
чўққиси — Ғарбий Тяньшаннинг Чатқол 
тизмасидаги чўққи. Катта Чимён тоғида. 
Тошкентдан 80 км шарқда. Ч.ч.ни шим.
дан Чатқол, шарқдан Оқбулоқ дарёла-
ри (Чатқолнинг чап ирмоғи), жан. ва 
ғарбдан Чимёнсой водийлари ўраб тура-
ди, бал. 3309 м. Атрофдаги ҳудудлардан 
тик кўтарилган. Асосан, палеозой дав-
ри оҳактошларидан ташкил топган. 
Чўққининг ён бағирлари кўплаб сой-
лар билан кесилган. Улар орасида тик 
кўтарилган қоялар, қурумлар, доимий 
қор уюмлари учрайди.
ЧИМЁНСОЙ — Тошкент вилояти 
Бўстонлиқ туманидаги сой. Чирчиқ да-
рёсининг чап ирмоғи. Уз. 17 км, хавзаси-
нинг майд. 39,3 км2, ҳавзасининг ўртача 
бал. 1635 м. Катта Чимён тоғининг 
ғарбий ён бағридан 2000 м баландлик-
даги булоқдан бошланади. Ч. бошланиш 
қисмида ён бағирлари баланд дарасимон 
тор водийда ва тошлоқўзанда оқиб, нис-
бати кенгроқ Чимён сойлигига чиқади 
(сойликнинг туби ғовак жинслардан тар-
киб топган). Қизилжар ирмоғи қўшилган 
жойда яна тор водийда оқади. Ирмоқлари 
Катта Кўксой, Кизилжар; сойга кўплаб 
булок, сувлари қуйилади.


www.ziyouz.com кутубхонаси
104
Ч.нинг ўртача йиллик сув сарфи 0,6—
0,7 м3/сек. Асосан, қор ва ер ости сувла-
ридан тўйинади; ер ости сувлари йиллик 
оқимнинг 70%ни ташкил этади. Май—
июнь ойларида суви кўпаяди, дек,—фев.
да камаяди. Ч.дан суғоришда фойдалани-
лади.
Ч. водийсида сил касалликлари сана-
торийси, болалар оромгохлари, пансио-
натлар жойлашган. Чанғи мусобақалари 
ўтказилади.
ЧИМИЛДИҚ, гўшанга — никоҳ 
тўйи куни қизнинг уйидаги куёв кира-
диган хонага ва куёвнинг уйидаги ке-
лин тушадиган хонанинг бир бурчагига 
ёки уйнинг тўрига тутиладиган махсус 
оқ парда ёки гулли чойшаб. Хоразмда 
«кўшана» дейилади. Қашқадарё, Сурхон-
дарё, Самарканд, Бухоро вилоятларида 
Ч. даставвал (куёв келар кечаси) қизнинг 
отаси уйида тутилиб, унинг орқасига ке-
линкуёвни ўтқазадилар. Никоҳ маросим-
лари ўтгач, қиз куёвникига олиб келина-
ди. Бу ерда ҳам Ч. тутилади. Куёвкелин 
биринчи кечани Ч. ортида ўтказадилар. 
Кўп ерларда тўйнинг эртаси куни Ч. 
олиб қўйилади. Айрим жойларда маълум 
муддат («чилласи чиққунча») Ч. тутил-
ган ҳолда тураверади. Илгари Ч. (оқ ёки 
гулли мато)дан келин биринчи фарзанд 
кўрганда ундан чақалоқнинг бешигига 
ёпқич, ёстиқ, кўрпачаларини тикишган 
(қ. Никоҳ тўйи).
ЧИМКЕНТ (қозоқча Шимкент)— 
Қозоғистон 
Республикаси 
Жанубий 
Қозоғистон вилоятидагн шаҳар, ви-
лоят маркази (1932—62 й.ларда Жан. 
Қозоғистон вилояти, 1962—64 й.ларда 
Жан. Қозоғистон ўлкаси, 1964—92 
й.ларда Чимкент вилояти маркази). 
Тоғ олди текисликларида, Бодом ва 
Сайрам (Сирдарё ҳавзаси) дарёлари 
оралиғида. Жамбул, Арис, Лангар т.й. 
йўналишларининг чорраҳаси. Аҳолиси 
354,4 минг киши (2002). Ч. 11-а.да Хи-
тойдан Ўрта Осиё ва Ғарбий Осиёга ўтган 
савдо йўли («Ипак йўли») устида вужуд-
га келган. 19-а. бошидан Кўқон хонлиги 
тасарруфида бўлган, 1864 й. Россия бо-
сиб олган ва Россиянинг Ўрта Осиёда-
ги маъмурий ва ҳарбий таянч пунктига 
айлантирилган. Шаҳарнинг суст ривож-
ланишига т.й.дан узоклиги ҳам таъсир 
этган. Фақат 1915 й. Арис — Ч. линияси 
ш.ни Оренбург — Тошкент магистрали 
билан боғлади. 1924 й.гача Ч. Туркистон 
Республикаси таркибида. Ўрта Осиё-
да миллий чегараланиш ўтказилгандан 
кейин Сирдарё губернясининг маъму-
рий маркази, сўнг округ маркази бўлиб 
Қозоғистон Мухтор ССР таркибига кир-
ди. Шаҳар саноати маҳаллий қ.х. хом 
ашёлари ва фойдали қазилмаларни қайта 
ишлаш негизида ривожланмоқда. Йирик 
корхоналари Қоратов ва Жунғария Ола-
товидаги конлар асосида ишлайдиган 
қўрғошин зди, темирчиликпресс ускуна-
лари ишлаб чиқарадиган, «Фосфор» (ми-
нерал ўғитлар ва б. ишлаб чиқарилади), 
«Чимкентшина» и.ч. бирлашмалари, 
«Электроаппарат», нефтни қайта ишлаш, 
кимёфармацевтика, цемент, ғишт здлари 
ва б. ишлаб турибди. Енгил (пахта тоза-
лаш, қоракўл здлари), озиқ-овқат (гўшт 
кти, ёғ экстракция, сутконсерва, мевакон-
серва, пиво здлари) саноати корхоналари 
фаолият кўрсатади. 3 олий ўқув юрти, 3 
театр, ўлкашунослик музейи бор. 

Download 1,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   95   96   97   98   99   100   101   102   ...   184




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish