O‘zbеkistоn хаlq tа‘limi vаzirligi а. Qоdiriy nоmli jizzах dаvlаt pеdаgоgikа instituti



Download 1,17 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/41
Sana03.03.2022
Hajmi1,17 Mb.
#479876
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   41
Bog'liq
hududiy ishlab chiqarish majmualari fanidan

Иқтисодий ночор корхоналар
– муайян миқдорда капитал йўқотиш, ишлаб чиқариш майдонларининг 
қисқариши, ишсизлар сонининг ортиши, рақобатбардош бўлмаган махсулот ишлаб чиқарадиган ва бунинг 
учун катта миқдорда материаллар, хом ашѐ, ѐнилғи, меҳнат ресурслари сарфлайдиган қолоқ, сама расиз 
корхона. 
Импорт
– мамлакат ички бозорларида сотиш учун чет эл молларини, капиталини, технологиясини ва 
хизматларни олиб келиш. Импорт халқаро меҳнат тақсимоти натижасидир. У вақтни тежашга, иқтисодиѐт, 
аҳоли эҳтиѐжини қондириш вазифаларини муваффақият билан ҳал қилишга кўмаклашади. 
Инвестиция
– бу иқтисодий самара (фойда, даромад) олиш ѐки ижобий ижтимоий натижага эришиш учун 
сарфланадиган пул маблағлари, банкларга қўйилган омонатлар, пайлар, қимматли қоғозлар (акция, 
облигациялар), технологиялар, машиналар асбоб-ускуналар, лицензиялар ва самара берадиган бошқа ҳар 
қандай бойликлардир. 
Инвестиция муҳити
– инвестициялар жозибадорлиги ҳамда хавф-хатар даражасини белгилаб берувчи 
ижтимоий-иқтисодий, молиявий ва сиѐсий омиллар мажмуи. 
Инновацион технологиялар
– иқтисодиѐтга янгиликларни татбиқ этиш босқичларида қўлланилувчи усул 
ва воситалар мажмуи бўлиб, ўз ичига жорий этиш, тренинг, консалтинг, трансферт, аудит, инжиниринг 
каби турларини олади. 
Ишлаб чиқариш
– маълум даврда алоҳида хўжалик юритувчи субъектлар тармоқлар ва иқтисодий 
секторлар томонидан ишлаб чиқарилган товар ва хизматлар қиймати. 
Ишлаб чиқариш инфратузилмаси
– ишлаб чиқаришнинг ривожланиши учун ташқи шарт-шароитларни 
таъминловчи тармоқлар мажмуи бўлиб, ўз ичига темир ва автомобиль йўллари, электр, газ ва сув таъминоти, 
алоқа коммуникациялари, омбор хўжалиги ва бошқаларни олади. 
Ишлаб чиқаришни модернизациялаш
– ишлаб чиқаришни замонавий технологиялар билан жиҳозлаш, 
уни маънавий жиҳатдан янгилаш, таркибий жиҳатдан техник ва технологик қайта тузиш каби чора-
тадбирларни ўз ичига олувчи жараѐн. Ишлаб чиқаришни модернизациялашнинг асосий йўналиш ва 
воситалари бўлиб қуйидагилар ҳисобланади: корхоналардан эскирган асбоб -ускуналарни чиқариб; 
замонавий техника ва технологиялар билан алмаштириш; маҳаллий ресурслар асосида ишлаб чиқаришга 
инновацион технологияларни жорий этиш; ишлаб чиқарилаѐтган маҳсулот ассортиментини кенгайтириш; 
ишлаб чиқариш харажатларини пасайтириш ва ресурсларни тежаш; сифатни бошқариш ва сертификатлаш 
тизимини жорий этиш; чиқитсиз ва экологик тоза технологияларни жорий этиш ва бошқалар. 

Download 1,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   41




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish