Оқсилларнинг тузилиши ва биологик функциялари


Оқсилларни ҳар хил кимёвий тамғалар киритиш орқали модификациялаш



Download 1,24 Mb.
bet9/24
Sana04.06.2022
Hajmi1,24 Mb.
#637254
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   24
Bog'liq
Оқсил мажмуа (1)

Оқсилларни ҳар хил кимёвий тамғалар киритиш орқали модификациялаш.
Оқсиллар тузилишини ва вазифаларини текширишда физик-кимёвий (УБ-, И+-, ЯМР-, ЭПР- ва масс-спектроскопия ҳамда рентген тузилиш анализ) методлари кенг қўлланилади. Масалан, оқсилларни иккиламчи тузилишини эритмаларда аниқлаш учун УБ-спектроскопиядан фойдаланиш мумкин. Бунинг учун полилизин молекуласини 180-210 нм да спектри аниқланганда ундаги -спираль кичкина гипохром, -тузилиш эса катта гиперхром ютилишни кўрсатади.
И+-спектроскопия орқали оқсилларнинг пептид боғларини цис- ёки транс-ҳолатда тузилишларини кўрсатилади. Агарда спектрда 1550 см-1 ютилиш содир бўлса транс-пептид боғлари борлигини кўрсатади, бундай частотани цис-конформацияланиш бермайди. Оқсил молекуласида парамагнит марказлар борлигини ЭПР-спектроскопия орқали аниқлаш мумкин бўлади. Оқсиллар молекуласидаги спин-спин таъсирлашувларни ЯМР-спектроскопия орқали билиш мумкин. Баъзи оқсиллар тузилишини, улардаги конформацион ҳолатларни, ҳамда бу молекулалардаги биологик актив хоссаларни тушунтиришда аввал улар молекуласи ҳар бир спектроскопик методлар учун мос келадиган кимёвий тамғалар (гурухлар) киритиб модификацияланади, сўнгра маълум методлар орқали текширилади. Масалан, оқсилларнинг конформацион тузилишини ўқиш учун улар таркибига худди гемоглобиндаги гемга ўхшаш парамагнит марказ ёки қобирғали тамға (ҳар хил жуфтлашмаган электрон тутувчи гурух) киритилади ва уларни ЭПР спектрлари ўқилади. Бу метод билан одатда молекулалараро оралиқўлчанади ва молекула шакли аниқланади.
Оқсил ёки пептид молекуласини полимерга ковалент ҳолатда бириктириш
Бу йўл билан «иммобиллашган» препаратларни, масалан, иммобиллашган ферментларни олиш ёки биоспецифик (аффин) хроматография учун юқори эффективликка эга бўлган ташувчиларни яратиш мумкин.
Иммобилашган ферментларни олиш ва улардан фойдаланиш юқорида кўрсатиб ўтилган. Агарда табиий лигандлар УБ нур билан нурланса фотоаффин модификациялаш юзага келиб фотореактив гурухлар пайдо бўлади ва оқсиллардаги ҳар хил гурухлар билан таъсирлашиш қобилиятига эга бўлган эркин радикаллар ҳосил бўлади.
Бундай активланишга эга бўлган бирикмаларга арилазид ва диазобирикмаларни киритиш мумкин. Улар фотолизланганда мос ҳолдаги нитренлар ва карбенларни ҳосил қиладилар:






Download 1,24 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish