Оқсилларнинг тузилиши ва биологик функциялари


Бифункциональ реагентлар ёрдамида модификациялаш



Download 1,24 Mb.
bet8/24
Sana04.06.2022
Hajmi1,24 Mb.
#637254
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   24
Bog'liq
Оқсил мажмуа (1)

Бифункциональ реагентлар ёрдамида модификациялаш
Бундай модификациялаш бир вақтни ўзида оқсилларнинг икки ёки ундан кўп функциональ гурухлари билан таъсирлашадиган реагентлар орқали олиб борилади. Бифункциональ реагентларга иккита (одатда бир хил) фазовий жиҳатидан бир биридан ажралиб турган, реакцияга қобилиятли гурухларни тутувчи кимёвий бирикмалар киради. Бифункциональ реагентлар битта оқсил молекуласидаги, ҳамда иккита турли хил оқсил молекуласида битта комплексда турган, фазовий бир-бирига яқин тармоқларни ковалент боғлаш учун фойдаланилади. Бундай реагентлар билан оқсилларни учламчи ва тўртламчи тузилишларини аниқлашда, ҳар хил оқсил молекулаларини бир-бири билан ёки бошқа биополимерлар билан қандай бирикканлигини билишда фойдаланилади. Бифункциональ реагентларга, масалан, аминогурухлар билан реакцияга кирувчи глутар альдегиди, оқсилларни сульфогидрил гурухлари билан таъсирлашувчи малеинимиднинг N-алмашган ҳосиласи киради:





глутар альдегид

N,N’-(1,2-фенилен)-бис-малеинимид

Оқсилларнинг аминогурухларини модификациялашда бифункциональ реагент сифатида диимидоэфирлар ҳам кенг қўлланилади:



Аффин тамғалаш деб аталувчи, «аниқманзилга» йўналтирилган биоспецифик модификациялаш
Бунда ферментларнинг актив маркази табиатини ва жойлашишини кимёвий жиҳатдан текшириш учун субстратларга ўхшаш агентлар кенг қўлланилади. Биоспецифик модификациялаш деб оқсилларни баъзи бир ферментлар қатнашишида хужайраларда фосфориллаш, ациллаш, гликозиллаш ва метиллаш жараёнларини ҳам қараш мумкин. Субстратларни ёки бошқа биоспецифик лигандлар (гормонлар, медиаторлар) ни реакцияга қобилиятли аналоглари фермент ёки оқсил рецепторини актив марказлари аминокислоталарнинг қолдиқлари билан юқори даражада ёки актив ҳолатда таъсирлашуви мумкин. Умуман, бундай реагентларни субстратларга ўхшаш моддалар деб аталади. Масалан, N-тозил-L-фенилаланиннинг этил эфири химотрипсин субстрати ҳисобланади.

Бу бирикманинг аналоги N-тозил-L-фенилаланилхлорметан 1963 йили Е.Шоу томонидан специфик ингибитор сифатида таклиф этилган. Бу реагент химотрипсиннинг актив марказида жойлашган гистидин қолдиғини селектив равишда алкиллайди:










Download 1,24 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish