O’qituvchi: Maxmudov Yormamat 2021 Mundarija


-mavzu. Elektr stansiya va elektr tarmoqlari kuch va o‘lchov transformatorlarga texnik xizmat ko‘rsatish, ta'mirlash va montaj qilish ishlarini bajarish



Download 2,2 Mb.
bet45/75
Sana23.01.2022
Hajmi2,2 Mb.
#401935
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   75
Bog'liq
Maruza matni (4)

19-mavzu. Elektr stansiya va elektr tarmoqlari kuch va o‘lchov transformatorlarga texnik xizmat ko‘rsatish, ta'mirlash va montaj qilish ishlarini bajarish.

Reja:

  1. Elektr stansiya va elektr tarmoqlari kuch transformatorlarga texnik xizmat ko‘rsatish.

  2. O‘lchov transformatorlarga texnik xizmat ko‘rsatish, ta'mirlash va montaj qilish ishlarini bajarish.

  3. Elektr tarmoqlarini ta'mirlash va montaj qilish ishlarini bajarish.

. Куч трансформаторларини ишлатишга оид умумий маълумот Узбекистон Рееиубликаси злсктр энергетика еистемаеида ишлатилаетгап ка п а кувваыи !рансформаторлар acoca» Муетакнл дав латлар х.амдуетлиги мамлакатларида, яъни Запорожье (Украина) ва Тольятти, Екатеринбург (Россия) трансформаторсозлик заводларида ишлаб чикарилган. Булардан Зш ш рож ьеда иш:шп чикцрилгап кагта кувватли транеформаторларшшг: икки чулгали и .щ т ТДЦ 400000/500, ТДЦ - 250000/220, Т Д Г - 60000/1 Ю; уч чуи-иммиири ТДЦТ1Л- 1X0000 220, ТД Ц ТГЛ 240000 220. ТДТГ- 60000'! 10, Т Д Т Н Ж 40000 220; катпш куш итии ивтотрансформитор.щршш,- А О Д Ц Т Н - 167000 50(^20, Л Д Ц Т Н - 200000/220/110 на бош ка типларп; Тольнттида иш :ш о чи^арнлган нккн чулгамли катта кувватли грансформаторлариинг ТДЦ 400000/220, ТДЦ -250000/220 ва ш уш а ухшаш тинларини мисол тарикасида кслгириш мумкип. Трансформаторларни ншлатишда куйидаги мучим жихатларга ахамият бсриш лозим: 1) Мойли трансформатор чулгамларининг изоляцпяси «А» классга тсгишли булиб, унинг нормал ишлаш тсмпсратураси стандартда 105°С билан чекланган; 2) Параллсл уланадиган трансформаторлар киска туташув кучланишларининг тснг булиш шартиниш бажарилиши юкламанинг трансформаторлараро таксимланишини нормаллаштиради, яъни юклама оширилганда параллсл ишластган трансформаторлар номинал кувватига бир вактда эришадилар. Агар гурухлари бир хил ва трансформациялаш ко>ффициентлари тснг, лскин киска тугашув кучланишлари тснг булмаган иккита трансформатор параллсл уланса, юклама оширилганда киска туташ ув кучланиши кичик булган трансформатор олдин номинал кувватга эришади ва иккинчи трансформатордан тула кувватни олиб булмайди, чунки иккинчи трансформатор номинал кувватгача кжланганда биринчи трансформаторнинг юкламаси мсьсрдан ошиб кстиб, элсктр исрофлари купаяди ва фойдали нш коэффициснти нисбатан камаяди, дсмак, бунда хам иш тсжамли булмайди. Ш у сабабли параллсл уланадиган трансформаторнинг киска туташув кучланиши (икт) ишластган трансформатор(лар) киска туташ ув кучланишларининг уртача арифметик кийматидан фарки 10 фоизгача булиши мумкин. Бу талабни бажариш учун уларнинг номинал кувватлари 3:1 нисбатгача булиши лозим булади. 16.2. Куч трансформаторлари ва автотрансформаторларини ишлатишда учрайдиган баъзи бир носозликлар ва уларни бартараф килиш буйича амалий тавсиялар I. Урамлардаги носозликлар купчилик холларда уларнинг чулгамларидаги урамлараро киска туташуви ва изоляциянинг элсктр тсшилишидан корпусга бсриладиган киска туташувлар туфайли содир булади; 2. Урам-1ар киска i уташувишпи белииари: мсьсрдаи куп кизийди, тармокка улангаи чулгам тики ошади х.амда трансформатор чулгамига оид \ар битга фазаеишшг узгармас гокда улчапган каршидиги .чар хил кпйматларга н а булад». Мегаомметр воситасида изоляция»» тскшириш усули билам урамлар киска туташ увиии аниклаб булмайди. 1>у максадда Порозов спстемас» асбоблар комплект» пи куллайдилар. 3. Чулгамиинг фазалараро киска тупипувида ажрал»б чиккан газ боеими туфайл» транеформаюршп» чикарувчи труба мембранаси бузилади ва мой»инг бироз кием» тупланга» газ билан бирга ташкарига чикариб гашланадн. Бунда трансформаторлариинг барча химоя турлар» (маеалан: газ, дифференциал, макеимал ток химоялари) шпга тушади. 4. Ишламай турган трансформатор кенгайтиргичидаги мой еатхи назорат чизиклар еатхида» паст булмаслиги лозим. Мой сатхини курсатувчи назорат чизиклари атроф-мухит гемпсратураси (-45, И5 ва *40°С)га мое кслади. Трубкали мой курсаткичда шу ракамлар билан, стрелкали мой курсаткичда эса «макс., +15, мин.» белгилар оркали ифодалангаи. 5. Газ релеси сигнал занжирини улаганда трансформаторни тезда текшириб, рследаги газнинг ранги ва ёнувчанлик даражаси буйича бузилиш характери аникланади. Газ сарик еки корамтир-кук булса, трансформаторни тезда тармокдан учирадилар; агар газ рангсиз ва ёнмайдиган булса трансформаторни иш холатида колдириш мумкин. Куйидаги посозликларда: а) унча жиддий булмаган ички бузилишлар туфайли кучеиз газ хосил була бошлаганда; б) трансформаторга мойпи куйиш еки у»инг мой»»» тозалаш жараёнида хаво аралашганда; в) атроф-мухит температурасининг пасайиши еки бакдан мойнинг баъзи бир сабабларга кура ташкарига сизиб чикиши туфайли мой сатхининг секин пасайишида газ релеси сигнал занжирини улайди. 16.3. Куч трансформаторлари ва автотрансф орматорларининг типлари, уларнинг ш артли белгиланишига шархлар Трансформаторсозлик амалиётида айрим белгилари (мулжалланиши, фазалар сони, частотаси, куввати, кучлапиш класси, чулгамлар сони, чулгамлар сими ясалган металл, кучланииши ростлаш 175 Iу р н ва Iрансф ормагорни со ш м п ш Iур н ) м а ж м уа сп билан харакю рланадигап траисф орма! ор к о п а рукциясп н а м у н а с ш ’а шраисформанюрпип.' нити до б аташ кабул ки ли ш ан . Траисформшпор.'игршш.* ссрчяси деганда фазалар сони, часготаси кучланиш класси, чулгамлар сопи, чулгамлар сими ясалган металл, кучланишини ростлаш тури ва трансформатории совнтшп тури бир хил булиб, чскланган ораликда маълум шкала буйича ошадиган кувватлари хар хил булган трансформаторларпинг кагор типлари тушунилади. Масалан, умумий максадли уч фа чал и икки чулгамли куч трансформаторлар еериясига умумий ва махаллий электр тармокларини энергия билан таъминлашга мулжалланган, частотаси 50 Гп, кучланиш класси 35 кВ, кучланиши П БВ кайта улагич курилмаси билан ростланадиган, табиий равишда мойли совигиладиган, стандарт шкаласи буйича кувватлари 1000-6300 кВ А булган трансформаторлар кирадн. Трансформаторлар типларшпшг шартли белгиланиши чандан унгга кетма-кет ёзилган катта харфлар белгиланиши зарур булган русча сузларнинг биринчи харфлари ва ракамлардан иборат булиб, уларда куйидаги маълумотлар келтирилади: А - автотрансформатор (типларининг шартли белгиланиши «А» харфи билан бошланмаса «трансформатор» эканлигини билдиради). Автотрансформатор типлари белгиланишидаги «А » харфидан ксйинги шартли белгиланишлар (масалан, АТДЦ Н, АТДЦ ТН, АОРЦТ, АОДЦТ, АОДЦТН) куйида курсатилган умумий максадли куч трансформаторлари типларининг белгиланиши сингари шархланади. I. Умумий максадли куч трапсф орматорлари учуи: 1) Т ски О (трансформаторлар учун биринчи харф) - уч фазали (трехфазный - «Т») ёки бир фазали («однофазный» - «О») трансформатор (масалан: ТМ , ТД, ОРЦ); 2) Р (фазалар сонидан кейин куйиладиган харф) - паст кучланишли чулками тенг иккига булинган («расщепленная»- «Р») трансформатор (масалан: О РН Ц , ТРДН); 3) совитиш турларининг шартли белгиланиши - битта (М , Д, Ц, Н, С), иккита (М Ц, Д Ц , М В , НЦ, НД, СЗ, С Г) ёки учта (Н М Д , НДЦ, Н Н Д ) харфдан иборат булиши мумкин (15.1-жадвал); 4) 3 (совитиш турида» кейин куйиладиган харф) - бу белги суюк диэлсктрикли ва курук трансформаторларда куйилиши мумкин: а ) «азот ёстигп» деб агаладиган усулда химояланган (защищенный - «3») кучланиш и 10 кВ куввати 250-2500 кВ А булган трансформаторларпинг Т М З ва ТНЗ тинларида мой усти ва конкок 176 орллш ш а 1 улдирил I ;ш аю г гази кенган I нргпч назифаспни оажаради; б) кобик (кожух) билан химояланган («3») \аио билам совигиладигаи курук трансформатор. «Л ю т сстнгн» усулнда химояланган мо»1 ски снмайдиган суюк диэлектрик билан габиий равшпда совитиладшан, кучланиши 1)>220кВ булган куч трансформаторларининг кенгайтиргнчи зичлаб спилган ски пленка ордамида \аво кирмайдиган килиб зичланган булади. 5) Л - куйма (литой - «Л») изоляцияли курук трансформатор; бу белги химоялаш анлнк белгисидан кейин куйилади (масалан: ТСЗЛ); 6) Т (белгнланишда иккинчи марта ишлатилиб, совитиш туридан кейип езилган харф) - уч чулгамли (трехобмоточный - «Т») трансформатор (масалан: ТМ ТН, ТДЦТН, ТД ТН); агар совитиш туридан кейин «Т» харфи куйилмаган булса (масалан: ТСЗ, ТМ , Т М З, Т М Н , ТРДН, ТЦ Н ) - икки чулгамли трансформатор эканлигини билдиради; 7) Н - кучланишни ростлаш трансформаторни плектр тармогидан на юкламадан ажратмаган холда амалга оширилишини билдиради: икки чулгамлида «Н » харфи совитиш туридан кейин (масалан: ТМ Н , ТРДН, ТЦ Н ) куйилади; уч чулгамлида «Н» харфи чулгамлар сонидан кейин белгиланади (масалан: ТМ ТН , ТДТН); агар бу уринда «Н» харфи булмаса, унда кучланишни ростлаш П БВ усулда, яъни трансформаторни тармокдаи узиб амалга ошириладиган ски кучланиши умуман ростланмайдиган трансформатор эканлигини билдиради. Харфлар белгиланишидан кейин тирс куйилади ва каернинг суратида трансформатор (ски автотрансформатор)нинг куввати (кВ А), махражида эса номинал кучланиш (кВ) курсатилади; катта кувватли уч чулгамли автотрансформаторларда Ю К ва П К чулгамларнинг кучланиш класслари курсатилади. II. М ахсус максадли куч трапсф орм аторлари учун : С - элсктр станциясининг уз эхтиежлари (собственных нужд - «С») учуй (масалан: ТМ С, Т М Н С , ТДНС, ТРДНС); В - нортлашдан хавфеиз (взрывобезопасный «13») трансформатор (масалан: ТСЬ); Ш - кумир шахталари учун махсус трансформатор. Узгартиргич курилма куч трапсформаторлари белгиланишидаги: У - тенглаштирувчи (уравнительный - «У») реактори билан таъминлашанлигини билдиради (масалан: ТМПУ, ТЦ П У , ТС ЗУ ). Махсус максадли куч трапсформаторлари типларининг шартли белгиланишидаги кушимча харфлар кулланиш сохасини курсатади (улар трансформагорниш олдингп пшларида \арф билгиларидан ксйин куйилгаи булиб, яигиларида эса номинал кучланиш ракамидан кенин сзилади, масадаи, ТМПУ-16 ООО 10ЖУ1); Ж - электрланггирилган тсмир йул транспорт учун (масалан: ТД ТН Ж , О РД Н Ж ); Г - гальванотехника амалий электр кимс саноати учун; И - тсмир йул тортиш иодстанцияси инвертор («И») агрегатлари учун; М - метрополитен тортиш (.тор ти ш электр мопюрларини энергия билап таъминлаш ) иодстанцияси учун; В - синхрон генератор кузгап ичлари учун}' Р>- ' -С1. И'г ЭК - экскаваторларнинг тиристорли электр юритмаси учун; Б - бургилаш тсхникаси учун; А - частотаси ростланадиган асинхрон электр юритмаси учун; С - частотаси ростланадиган синхрон электр юритмаси учун; электр печларини энергия билан таъминлаш учун ишлатиладиган махсус максадли куч трансформаторларининг куйидаги серияларини курсатиш мумкин [ Э - электр печи; П - узгартиргич (преобразовательный - «П ») агрегати; К - комплект (тенглаштирувчи реактор ва трансформатор умумий бакда жойлашган)] [19]; а) электр ейи печларини энергия билан таъминлаш учун: ЭО М К, ЭДЦП, ЭТД Ц П , ЭТЦ П , Э Т Ц П К ; б) индукцион («И») электр печлари учун: ЭО М П И , ЭОМ НИ, ЭТ М П , Э Т М Н И , ЭТ Ц Н КИ ; в) электр-шлакли кайта эритиш печлари учун: ЭОЦНШ , ЭО М Н Ш М , ЭО Д Ц Н Ш , ЭОДЦН111М; г) руда-термик электр печлари учун: ЭОЦН, ЭО Д Ц Н А , ЭТЦНР, ЭО Ц Н КР, Э Т Ц Н КР, ЭТМ Н Р, Э Т М П К Р , ЭТЦНС; д) узгармас ток электр печлари учун: ТЦПУ, ТРДЦП, ТРЦП, ТРСП. [Цуни таъкидлаш лозимки, трансформаторлар типлари белгиланишининг юкорида келтирилган руйхатида кам кувватли ва махсус трансформаторларига оид маьлумотлар берилмади (уларни мазкур трансформаторларга оид стандартлардан билиб олиш мумкин). НАЗОРАТ САВОЛЛАРИ 1. Трансформаторларни ишлатишда уларга куйиладиган асосий талаблар нималардан иборат? 2. Куч трансформаторларини ишлатишда учрайдиган асосий носозликлар нималардан иборат? 3. ^андай носозликларда газ релеси сигнал занжирини улайди? 4. «Трансформаторларнинг серияси» деганда нима тушунилади?


Download 2,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   75




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish