Қўқон дпи кимё ўқитиш методикаси кафедраси профессори, кимё фанлари доктори профессор Кириш


Фойдаланиладиган асосий дарсликлар ва ўқув қўлланмалар



Download 279,87 Kb.
Pdf ko'rish
bet6/9
Sana24.02.2022
Hajmi279,87 Kb.
#193084
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
aniq va tab fan oqitish met-kimyo

 
Фойдаланиладиган асосий дарсликлар ва ўқув қўлланмалар, 
электрон ресурслар рўйхати: 
1. Х.Р.Рустамов. «Физикавий кимё»Т.; Ўзбекистон, 2000.
2. К.Б.Мишенко ва бошқалар тахрири остида. Физик кимёдан амалий 
машғулотлар. 2004 й. 
3. Т.Холдорова. Физикавий ва коллоид кимёдан масалалар ечиш. 1993 й. 
4. А.Абдусаматов, А.Рахимов, С.Мусаев. Физик ва коллоид кимё. Т. 
Ўқитувчи. 1993 й. 
5. Т. Бабаев , Х.Р.Рахимов. Физикавий ва коллоид кимё. 2004 й. 
6. Д.Т.Кнорре и др.”Физическая химия”. 1990 г 
7. www. tdpu.uz 
8. www.pedagog.uz 
9. www.Ziyonet.uz 
10. www.edu.uz 
11. tdpu-INTRANET.Ped. 
12. 
www.grain
. Ru 
13. 
www.plant
 protection.com 
Органик кимё 
Органик кимёда кимёвий боғлар. Элементларнинг электроманфийлиги. 
Ион боғлар. Ковалент боғлар. Донор-акцептор боғлар. Водород боғлар. Боғлар 
энергияси. Боғларнинг узилиш типлари.
Тўйинган 
углеводородлар 
(алканлар, 
парафинлар). 
Тўйинган 
углеводородларни 
гомологик 
қатори, 
изомерияси, 
радикаллари, 
номенклатураси. Бирламчи, иккиламчи ва учламчи углеводородларни олиш 
усуллари, физик хоссаси, оксидлаш, ёниш иссиқлиги. Тўйинган 
углеводородларни кимёвий хоссалари: нитролаш, радикалли галогенлаш, 
сульфохлорлаш. Кир ювиш воситалари. Сирт-фаол моддалар ва уларнинг 
қўлланилиши. Тўйинган углеводородларни кокслаш жараёни; термик 
парчаланиш; пиролиз жараёни; каталитик крекинг жараёни. Саноатда 
метандан олинаётган кимёвий маҳсулотлар. Айрим вакиллари. Нефть ва уни 
қайта ишлаш. Нефть таркиби. Мотор ёқилғиси. Октан сони. Нефтни 


крекинглаш. Алифатик углеводородларни галогенли ҳосилалари, тузилиши, 
изомерияси, номланиши. Олиниш усуллари. Физик хоссалари. Алканларнинг 
полигалогенли ҳосилалари. Олиниш усуллари. 2 та ва 3 та галоген сақлаган 
галогеналкилларни олиниши, механизмлари. Фтор-органик моддалар (CF
2
Cl
2

CFCl
3
; C
2
H
5
F; C
2
F
6
;). Циклоалканлар. Полиметилен углеводородлари. 
Табиатда учраши, олиниш усуллари, физик хоссалари, кимёвий хоссалари, 
айрим вакиллари.
Тўйинмаган углеводородлар. Алкенларнинг гомологик қатори. Электрон 
тузилиши, номенклатураси ва изомерияси. Алкенларнинг олиниши, физик 
хоссалари, кимёвий хоссалари: А
Е
реакциялари, гидрогенлаш, оксидлаш, 
полимерланиш реакциялари, гидратланиш; А
Е
-механизми. В.В.Марковников 
қоидаси; цис- ва транс- изомериялар. Табиатда учраши. Ацетилен қатори 
углеводородлари. Алкинларнинг гомологик қатори. Электрон тузилиши. 
Номенклатураси, изомерияси. Алкинларнинг олиниш усуллари, физик 
хоссалари. Алкинларнинг кимёвий хоссалари. Электрофиль ва нуклеофиль 
реагентлар билан реакциялари. Алкинларни А
Е
реакциялари, гидратация, 
оксидланиш, 
полимеризация 
ва 
поликонденсация 
реакциялари: 
ацетиленидларни хосил қилиш реакциялари; табиатда учрайдиган вакиллари. 
Диен углеводородлари. Алкадиенлар. Номенклатураси, гомологик қатори. 
Физик хоссалари.Кимёвий хоссалари. Дильс- Адлер реакцияси. Ишлатилиши. 
Спиртлар. Бир атомли спиртлар. Бир атомли спиртларнинг гомологик қатори. 
Номенклатураси ва изомерияси. Спиртларнинг физик хоссалари. Олиниш 
усуллари. Кимёвий хоссалари. 
Икки атомли спиртлар (диоллар, гликоллар). Гомологик қатори, 
номланиши, изомерияси. Олиниш усуллари. Физик хоссалари. Кимёвий 
хоссалари. Этиленгликол ва унинг ҳосилалари. Уч атомли ва кўп атомли 
спиртлар. Олиниш усуллари. Физик хоссалари. Кимёвий хоссалари. 
Тринитроглицерин. Глицериннинг қўлланилиши. Пропандиол-1,2. Винил 
спирти. Аллил спирти. Пропаргил спирти, цитронеллол; гераниол; фарнезол.
Оддий эфир ва тиоэфирлар. Оддий эфирларнинг гомологик қатори. 
Номланиши ва изомерияси.Олиниш усуллари. Физикавий хоссалари. Кимёвий 
хоссалари. Пероксид ва гидропероксидлар.
Сульфидлар. Диаллилсульфид. Алифатик альдегид ва кетонлар. 
Тўйинган альдегид ва кетонларнинг гомологик қатори. Номланиши ва 
изомерияси. Тўйинган альдегид ва кетонларнинг олиниш усуллари. Физик 
хоссалри. Кимёвий хоссалари. Бирикиш реакциялари, қайтарилиш, ацеталлар 
хосил бўлиши: оксим, гидразон, халқаланиш хосил бўлиш реакциялари: 
альдол конденсациялари. Оксидланиш, диацетон спирти ва окись мезитиллари 


хосил бўлиши; уротропин ва гексогенларни олиниши. Тўйинмаган альдегид ва 
кетонлар. Акролеин, кротон альдегид, цитраль.
Алифатик бир асосли карбон кислоталар. Алифатик бир асосли 
кислоталарнинг гомологик қатори. Номланиши ва изомерияси. Карбонил 
гуруҳнинг электрон тузилиши. Табиатда учраши. Олиниш усуллари. Физик 
хоссалари. кимёвий хоссалари. Мураккаб эфирларни хосил бўлиши, амидлар, 
тузлар, хлорангидгидлар, ангидридлар, S
N
реакциялари, гидразидлар, 
галогенлаш ва бошқа реакциялар. Алифатик бир асосли тўйинмаган карбон 
кислоталар. Номланиши, изомерияси. Олиниш усуллари, физик хоссалари, 
кимёвий хоссалари. Акрил ва метакрил кислота эфирлари, полимерланиш 
реакциялари. Ёғлар ва мойлар. Табиатда учрайдиган ёғ ва мойлар. уларнинг 
манбалари. Ёғ ва мойлар таркибига кирувчи тўйинган ва тўйинмаган бир 
асосли карбон кислоталар. Ёғларнинг олиниши. Физик хоссалари. Кимёвий 
хоссалари. мойларни гидрогенлаш. Совунланиш. Қўлланиши. Икки асосли 
тўйинган ва тўйинмаган алифатик карбон кислоталар. Икки асосли карбон 
кислоталарни гомологик қатор. Номланиши, карбонил группаларнинг 
табиати. Физик ва кимёвий хоссалари. Олиниш усуллари. Нордон ва ўрта 
тузлар. Фумар ва малеин кислоталар. Бир асосли оксикислоталар. Номланиши, 
изомерияси, олиниш усуллари, физик ва кимёвий хоссалари. -ОН ва -СООН 
гуруҳларининг реакциялари. -, - ва -оксикислоталар ва уларнинг специфик 
реакциялари. Икки ва уч асосли оксикислоталар. Табиатда тарқалганлиги. 
Кимёвий хоссалари. сегнет тузи. Лимон кислотани қўлланиши. Ароматик 
оксикислота, унинг физик ва кимёвий хоссалари. Алифатик аминлар. 
Номланиши ва изомерияси, олиниш усуллари. Физик ва кимёвий хоссалари. 
Аминларнинг олиниш, ациллаш, нитрозолаш, нитрил ҳосил қилиш.
Ароматик углеводородлар. Бензол қатори углеводородлари. Номланиши, 
изомерияси. Бензол ва уларнинг гомологик қатори. Бензол тузилиши хақидаги 
назариялари. Олиниш усуллари. Физик хоссалари. Бензолда оксидланиш ва 
бирикиш реакциялари. Ароматик углеводородларнинг кимёвий хоссалари. 
Галогенлаш, нитролаш, алкиллаш, ациллаш. Ориентация қоидалари. 
Дегидрогенлаш. Бензолни саноатда ишлатилиши. Бир атомли феноллар. 
Гомологик қатори, номланиши, изомерияси. Олиниш усуллари, физик ва 
кимёвий хоссалари. Икки ва уч атомли феноллар. Олиниш усуллари. Физик ва 
кимёвий хоссалари. Резорцин. Пирокатехин. Гидрохинон. Адреналин. 
Пирогаллол. Оксигидрохинон. Фенолокислоталар. о-оксибензой кислота ва 
унинг ҳосилалари. Олиниш усуллари. Физикавий ва кимёвий хоссалари. 
Натрий салицилат. Метилсалицилат. Фенилсалицилат. Кумарин. Долчин 
кислота ҳосилалари. Галл кислота.



Download 279,87 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish