Омон б у л са н г, у н у т м а 1 Уруш ш ш г сунггя йили — цирк бешинчи йилникг ЦК


^ а раб югурди. Бу вацтда Атамановкадагилар типирчилаб



Download 8,11 Mb.
Pdf ko'rish
bet85/152
Sana23.09.2022
Hajmi8,11 Mb.
#850018
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   152
Bog'liq
Omon bo\'lsang unutma qissa

1^ а раб югурди. Бу вацтда Атамановкадагилар типирчилаб 
цолганди.' Омборлар турган 
тепаликдан 
цишлоцнинг 
ю^ори чеккасига, Вологжинларнинг уйига цараб болалар 
рл
итларнинг 
чопиб кетаётганлари, 
царияларнинг ^ам 
м-нлициб, гаплашиб, уша ёкца 
бораётганлари куриниб 
турарди;. Нестор эса, йул-йулакай милтиц отиб т^с-тупо- 
:(>змш кучайтириб, яна цаёцкадир от куйиб кетди. Одам-
ундан узларини четга оларди, Карька эса, ук овози- 
д.ш хуркиб пишцирарди, 
аммо энди Несторни тухтатиб 
♦'■у.чмасди, у цишлоцнинг гох на риги бошига, гоз^ б у ’ бо- 
|м:зга отини елдираркан, уц узгани-узган эди.
— ^еч 
булмаса 
шунака 
урушиб 
хуморидан чиц- 
<
м:г,— деди Надька жахл билан.— Ана керак булса гене- 
Г : , л !
У дон солинган цопга 
утирди ва секин-секин жаз^ли- 
/Iл11 тушиб, цайгу-з^асрат билан деди:
— Ландавур эрим жонини асраб 
цололмади-я... На- 
м;У(1ча менга тикилиб цолдинг? Нима, нот^грими?— деда
63


у таажжубланиб цараб турган Настенага дагдага ци- 
либ.— Болаларни цаторлаштириб 
цуйиб... мардларча 
^либди. Хуш, унинг мардларча з^алок булганидан менга 
нима фойда, энди мен нима цил-аман?* Анавиларни боца- 
манми ушанга?— Надька учта боласи цолган уй томонга 
шпора. килди ва чанг босган юзига куз ёшларини суркаб 
йиглади.— Бир этак бола билан энди мени ким^ам 
оларди? Энди йигирма еттига кирдим. Йигирма етти 
ёшимда адойй тамом булдим. Э, куриб кетсин-е з^амма- 
сиям.
Шу куни бошца ишлашмади. Тозаланган арпани 
йигиштириб олишди-да, уй-уйлар
4
*га кетишди, йул-йула- 
кай омборчи хотинга омборларни беркитиб к^йишни та- 
йинлашди.
Уйнда хатто Семёновна :^ам печкасидан тушибди, 
и^раб-сихраб, з$ар цадам куйганда икки буки либ, цотиб 
цолган оёцларини ёзарди. ^овликиб, гангиб цолган 
Михеич унинг ёнида тимирларди. У хурсанд булиб Нас­
тенага деди:
— Эшитдингми, Максим Вологжин келибди?
— Эшитдим.
— Уша томонга утмадингми?
— Йу*{.
— Бориш керак эди... балки у Андрей тугрисида 
зора бир нима билар.
— Узинг бойсанг 
булаймиди, чол,— деб иэфади 
Семёновна.— У-буни билиб келайдинг. Настена ёлчитиб 
суролмайди зсам.
— Киманиям сурарди? Бирон ган булса, узи хам 
айтади.
— Вой-ей, билганлайингни цилинглай.
Кейинги вацтларда, Андрей дом-дараксиз булиб кет- 
гандан кейин, Михеич узини одамлардан олиб цочиб 
юришини Настена пайцаб цолган эди. Отхонада, албатта, 
одамлардан цочиб кутулолмасди, аммо уйга келгач, 
ивирсиб юрарди, иЛгаригидек кариялар олдига чшсиб, 
чекишмасди, гаплашмасди. Хатто, борди-ю, унинг олдига 
битта-яримта кирганида цам, у купроц жим утирарди. У 
гаплашнб утирганда ким нима деса, сеники маъцул де- 
гандек бош кимирлатиш одатини чи^арди, аникрзги, 
рзп
кам гапприт учун шундай циларди. Гохо у бир узи 
хаёлга чумиб, хира кузлари билан бир нуцтага тикилиб 
утпргаппда хам бошнни иргаб куйиши мумкин эди. Бун- 
дай пайтда унинг бошини нима цотираетганини, у ёлгиз 
Утириб, нимани маъкуллаётганини узи з$ам бклмасди,
64


аммо у цандайдир цали номаълум, яцин-орада р$й бера* 
диган бир к^нгилсизликни з^ис этиб, ниманидир комил 
ишонч билан кутарди.
Бу йил у роппа-роса олтмищ бешга кирди. Унинг 
урушдан олдин йигитларга ^хшаб ю^орига бураб ц^йил- 
*ан муйлови энди осшшб; саргиш тусга кирганди. Боз 
устига Михеичнинг башараси з$ам жуда ^оргин, ночор 
куринарди, бундай пайтда на уйцу, на дам олиш фойда 
берарди. У юрганида бошини орцасига ташлаб, цаддини 
гоз тутиб юрарди, кейинги Вилларда у биринчи герман 
урушида ярадор булган оёгини з^аддан ташцари суд раб 
босадиган б^либ цолганди, аммо Михеич ^тирди дегунча 
дарров бошини цуйи соларди-да, к^зини юмарди, кейин 
ичйни цурум босган катта цорнини шишириб, цаттиц- 
цаттиц йуталарди. Печка устида ётган Семёновна сабри 
тугаб, бас цилсанг-чи, деб бацирарди. Михеич эса, инда- 
май йуталгани-й^талган эди, у шу йуталганича з^овлига 
чи^иб кетарди-да, бирон ишга уриниб, секин-аста тинчиб 
цоларди, лекин анчагина кучаниб, упкаси гижиллаб на- 
фас оларди. К^пинча у й^талини яна шу тамаки билан 
босарди — бу абадий хуморбостига бир умр пона уриб, 
пона чицаришга ухшарди, вацт утган сари бу з^ол баттар 
авжига чицарди, шундай цилмаса, чидаб туролмасди. 
Унинг овози бугилиб, хаста б^либ цолганди, к^злари, 
гуё огирликдан чукиб кетгандай цисилганди, озгин юзи- 
нинг суяклари янада туртиб чивданди — Михеич бир йил 
ичида узини шунчалик олдириб цуйганди, Настена шу- 
ларни уйлар экан, буёги нима буларкин, деб юраги орца- 
га тортиб кетарди.
— Бора цол, ойим цизим, бора цол,— деб у Настена­
ми жунатди.— Мен зали отхонага з$ам боришим керак.
Вологжинларникига бир узим бормайман, деб Насте­
на гизиллаб Надьканикига кирди. Надька, одатдагидек, 
болалари билан олишиб ётганди. Отаси урушга кетгандан 
кейин тугилган энг кичкина Лидка, чамаси з^озиргина 
шапалоц еган булса керак, полда ^тириб, бор овози би­
лан чириллаб йигларди; каравот снида Петька з^ицил- 
лаб турарди: энг каттаси Родька деразага цараб ^гири- 
либ олганди. Надька тор кутда1 даранглатиб идиш-товоц- 
ларни иргитар, 
аз$ён-аз$ёнда 
томогини 
йиртиб, жим 
булинглар, деб болаларга ^шцирарди.
— Нонни бир амаллаб икки кунга етказай девдим. 
келиб царасам, аллацачон еб ютишибди,— деб шикоят
1
К у т ь — хонанкнг ошхона вазифасини утовчи бурчаги.

Download 8,11 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   152




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish