Омон б у л са н г, у н у т м а 1 Уруш ш ш г сунггя йили — цирк бешинчи йилникг ЦК



Download 8,11 Mb.
Pdf ko'rish
bet88/152
Sana23.09.2022
Hajmi8,11 Mb.
#850018
1   ...   84   85   86   87   88   89   90   91   ...   152
Bog'liq
Omon bo\'lsang unutma qissa

йрц.
I 1‘,«(
; * ■
т-т ■
Гам ема, топили б цолади,
. — Ахир у... чиндан 
щм
ном-нишонсиз,— деб тушуй? 
гора бошлади Иннакентий 
Иванович, Настенага цараб 
1}5Й1иб.— Суриштириб келишди, с^рашди* З^ужжатларга 
цараганда, зеч цаерда 
шекилли.

Кетаётганда йулда бошца цисмга 
$тказиб
юбо- 
ршпган б^лса керак. Бунака 
зодиса жуда к^п булади. 
Хатларнинг заммаси зам жой-жойига етиб боравермай- 
ди,— деди Максим коми л ишонч билан, Настена ишонч 
билан айтилган бу гапдан шу захоти енгил тортди, 
у чиндан зам. Андрейга нима 
б^лганини билмайдиган- 
дай эди.
1{иэиц: на умид цилган, на-да кутган Лиза бунча 
нарсаларни цаёцдан топа цолди — столнинг устида минг 
хил ноз-неъмат. Турган гапки, товуцни бугун суйишган, 
аммо тузланган т^ш зойназой ёздан бери сацланиб 
келаетгандир, бу туш зам бир эмас, икки эмас, бир неча 
йилдан бери чирпитда интизор булиб турган Самогон син-

гари атайлаб мана шунаца кунга асраб цуйилганди. Бироц 
' кимеасини кутаётган бошца хотинлар зам ана ш унаца: 
Узи оч цолади, болаларини 
тузуккина т$йдирмайди-ю* 
аммо висол чогига гамлаб цуяди. Бу аёллардан цанча- 
дан-цанчаси куз ёши тукиб, яшириб цуйганларини дас- 
турхонга тортмади дейсиз! Утган йили Ъузда Агафья 
Сомова углидан цорахат олди, дастлабки кунлари дод* 
фарёд 
цилиб
юрди-да, кейин хотин-халажларни йигди, 
уруш вацтида 
борлиги зам 
эсларидан 
чициб кетгая 
спиртни олиб стол устига цуйди, цуймоц, кисель билад 
бирга яна зар хил майда-чу^йдалар зам тайёрлади, ^ша 
спирт углининг маъракасида 
ичилди. Да, бундай кул* 
фат биргина Агафьянинг бошига тушгани й^ц, эвдде 
бунацанй санаб, саногига етолмайсан, яна кимнинг цис* 
матида бундай 
кулфат борлиги зали маълум эмас. 
З^оэирча ф ацатЛ и эани нгорэуси уш алиб турибди. ... .
П


Лтгеа мез^монларга арох^ цуйгач, дастурхонатрофида- 
гиларнинг гала-^овури авжга чн ц д и .Н естор аш уяа а&- 
тишга тушди; аммо ц еч таш ун гаж ^ р б$гя«кадй, унга, 
умуман, негадир з^еч ним эътибор бермасди. Чоллардад 
баъзи бирлари столдан турди-да* девор ёнига бо^иб ч^н- 
цы&ди ва
гамаки ураб чека бошлади: ^ариялар шу ерда 
Уринларидан турмай, Лиаа узатган стаканларни о д а р ва
урищтирар эдилар. Иннакентий Иванович туриб, Ма*с* 
симнинг ёнига утирди ва билагонлик цилиб Америка 
ту^рисида, унинг цандай урушаётгани ва у ерда цачон 
революция булиши з^ацида жиддий гап бошлади. Мак­
сим 
истар-истамас 
жавоб 
цайтарарди — Иннакентий 
Иванович бу з^ацда, айницса революция хусусида куп 
нарсани 
би лиши~ куриниб турарди. Верка отаоининг 
тяззасида мудрай бошлади; Лиза уни олиб бориб $грни- 
га ётцизмоцчи эди, аммо Вера отасига ёпишиб олиб, 
чнриллади — уни уз золига ц^йишга т^гри келди. Ким- 
дир Максимдан цули хусусида сураб цолди, кейин Мак- 
сим — биринчи марта б^лмаса керак, госпиталда цулй- 
ки ’ кесмоцчи булишганини, лекин у унамаганини,— чан 
цули
булсаям майлийди-я, ахир асосийси Уиг - вдгяи-ку, 
у булмаса бутунлай ногирон б^либ цолади-ку,— аммо 
з^али з$ам бу 
црли
к^п овора цилишини гапириб бера 
бошлади. Бир стакан самогонни отиб олган Надька 
цизикиб скради:
— Уни... бир четга сурса буладими?
— Бир четга? Нимага энди?
— Ахир кечаси халаци# бермайдими?
Максим кулиб юборди:
— Халацит берса, Лиза кесиб ташлайди.
— Мен сени, Надька, бун*ца гапинг учун колхоздан 
з^айдайман,— деди Нестор ишшайиб.
— Овозингни учир. З^айдармиш-а. Ишцилиб ^зингни 
думингни 
тугиб 
цуйишмасин тагин,— деди 
Надька 
баланддан 
келиб, 
аммо 
зарда цилмай, фацат узиб 
олди.— Йигитлар келишса, 
цултигингга 
сув 
пуркаб 
ц$гйишади. Хуп зугумингни утказдинг, шуниси з$ам етар. 
Одамларни 
оёгингнинг учи билан 
курсатдинг. Пичо- 
гинг з^амиша з$ам мой устида булавермайди.
— Мен сизларни оёгимнинг учи билан курсатдим- 
ми?— деди хафа 
булиб
Нестор,— А , хотинлар? Кеккай- 
димми?
Аёллардан биронтаси миц этмади.
— Унинг гапини ц^явер,— деди йугон, д^риллаган 
овозда Василиса Рогова Несторйинг ёнини олиб. Семйз,
Т1


ц^пол, уруш даврида заррача озмаган бу аёлни кишлоц- 
дагилар Доно Василиса дейишарди.
— Нимасини 
цуяди? 
Нимани?! 
Нима, 
нотУ^ 
рйми?
— Огзингга 
келган 
гапларнинг 
з^аммасйни э$ам. 
Надежда, к^пчилик олдида айтиб булмайди,— гердайи{ 
насиз^ат цилди Доно Василиса.— Фронтовик з$али осто* 
насидан з^атлаб Утмасидан бурун сен унга пичинг отяп» 
сан.
— ]$анаца пичинг экан? У, авваламбор тун б^йи сек 
билан менинг валацлаганимизга цулоц солиб, Лизе 
эсига з$ам келмайдй дейсанми? Аслини олганда, унин] 
битта ц^лигина 
шикаетланган, холос, 
бошца ёцлари 
бинойидек.
Максим яна кулиб юборди, унинг кетидан чоллар 
й^тал аралаш хахолашиб кулишди.
— Биламан,— деди 
Надька 
унга 
ёпишиб,— сен. 
Василиса, мендан цурцасан. ^Урцмасанг з$ам булмайди 
д а : Гавриланг келса э^аш-паш дегунча бошини айланти 
риб, Узимга царатиб оламан. Мен сендан анча ёшман 
менга тенг келолмайсан.
— Гавриладан к^нглим т^ц,— деб жавоб берди Васи* 
лиса истез^зо билан.
— 1$изиц, 
нима сабабдан ундан 
к^нглинг туц-а? 
Нима, у авлиё эканми?
— Авлиёликка-ку 
авлиё эмас~а, 
аммо 
сен билав 
овора булиб юрмайди. Шундай язшш цу!нини з^аккага 
алиштириб нима цилади? Сен бир з^акка булсанг, шаца« 
шаца цилишдан бошцасини билмасанг.
— Вой, анавининг Ухшатишини царанглар-а!— деди 
Надька хурсанд булиб тез-тез.— Майли, мен з^акка б^ла- 
цолай, аммо сен цанаца яхши цуш экансан-а? Анавц 
цагиллашдан 
бошцани билмайдиган цора царга сей 
эмасмисан-а?
— Йуц, Надежда,— цизгиш соцолини селкиллатиб, 
айёрлик билан жилмайганча, гапга ар'алашди Иннакен- 
тий Иванович.— Сен Василисанинг тагига етолмайсан. 
унинг таги мустаз^кам. Ахир Гацрила фронтдан посил* 
каларни сенга эмас, унга юборяпти-ку. Бу йил, чамам^ 
да, бешта посилка олдинг шекилли, а ?— у Василисаг* 
юзланди.— Ёки купроцми?
Василиса тутилиб:
— Санаганим йуц,— деди.
— Василиса з^атто 
уларни очгани з^ам йуц,— де* 
кесатди Надька.— Курси урнида ишлатиб юрибди.
72


Нима 
цилсам цилавераман, бу сенинг ишинР
эмас.
Аммо Надька цизишиб кетганди, энди уни тухтатиш 
осон эмасди.
— Сен, Лиза, 
цизил аскарингдан нечта посилка 
олдинг?— деб скради Надька.
— Биттаям олганим йУц,
— Агар мен булсам, шунаца цилса уни остонага 
яцин йулатмасдим. Нима бало, Узинг зам Улгудай лапа» 
шанг, зеч нимага тушунмайдиган овсармисан дейман? 
Яна огзинг цулогингда-я.
— Менга лосилка-мосилкаси керак эмас,— хурсанд 
б^либ кулиб юборди Лиза.— Мен бугун сигирни сУяй- 
лик дедим. Ёлгон га пирсам, мана, дадам гувоз: зиёфат 
зиёфатдай булсин-да, келинглар, сигирни сУяйлик де­
дим! Улар мени авраб цУйишмади. Ундай булса, товуц- 
ларни битта цУймай сУйинглар, цайтиб турцини курмайин 
дедим. Улар товуцларга зам 
цайишишди. Худо хозла* 
са, заммасини топамиз, 
ишцилиб бирга булсак булди. 
Бир узим икки букилиб тамом булдим, цайгу-засратдан 
икки букилиб цодардим ё булмаса Узимни бир бало ци- 
либ цуярдим.
— Демак, икки букилиб цолардим дегин?— деб чУ^ 
зиб, имлаб чацириб цайта суради Надька.
— Да, икки букилиб цолардим.
— Ё булмаса узингни бир бало цилармидинг?
— БУлмаса-чи.
— Намунча олиб цочмасанг*а, Лиза?— деб Надька 
мугамбирлик билан гап бошлади-ю, аммо чидаб турол- 
мади, аламидан овози титраб, юрагидагини тУкиб сол- 
ди : — Бу нима деганинг, демак, мен зам, манави Кате­
рина, Вера, Капитолиналар зам Узимизни бир бало ци-\ 
лишимиз керак экан-да, а? Шунацами? Нима, сен уни 
Заммадан кУра кУпроц севардим, заммадан кура 
к$проц\ 
кутган эдим, демоцчимисан? Демак, сенингча, уларнк! 
биз узимиз йУц цилган эканмиз-да? Сен, Лиза, биз кур^| 
ган кунни курганинг йуц, шунинг учун бунаца дема, 
Узимни нима цилсам зам менга ярашарди, хуш, бола’* 
лар-чи, улар нима буларди? Бу ёруг ол&мда ундан цол* 
ган нусхайи нишона ана шу болалар-ку, цанацасиг^ 
уларни нобуд 1р1либ булади? Сен цаёцдан биласан, чала* 
дай тутаб тамом булдим, энди куядиган жойим з а ^
цолмади, кул бУлган нарса эса, секин-аста учиб, тУзиф 
кетади. Мана, энди сен пошшо ойим булиб яшайвера^ 
сан, 
цучоцлашасан, 
эркаланиб, 
таитицланасан, хУш*
73


чури**ан, нима иш б^лса;' 6ало1%рД^«^ай, б#^уй- 
чимап, энди мен узимни деб яшамайман,- Агар;нгуй&*$а 
йукяар^а цблйшимни бйлганймда оддййро^ А*азк цидиб 
яшаган булардим, кейин лоацал курган 
куняарил*нй 
эслаб юрардим, мен булсам, кейин бУлАр, кейнй б^яар, 
ДёЯГ юраверибман, бекамй-куст яшайик Деб умримни Ут- 
казйб юборибман, 
мана, 
оцйбати. ЭнДи ётганда ^а№, 
*у$ганда з$ам кУз олдимга уруш келади, буки з^еч нйгйа 
билан эсдан чицариб булмайди, 
цолганларн унутй;*й§, 
У*шб кетди — йУц энди.
: Лиза дарроф гунозрши буйнига олацолдот.
— Вой, мени ёзрирманглар, хотинлар, огзиМдай *ш- 
циб кетибди.
, — Сени нима деб з^ам ёзгирардик. Модомики, тояеййг 
бор эканми, биз учун э^ам маза цилиб яшайвер. Аммо 
кузингни о ч : агар ёмон яшасанг, узингдан кур .1 Аяб 
УФирмаймиз — гапнинг пускалласи ана ш у сенга. Бирйй- 
чи булиб Узим сенга чоз$ цазаман. Эркакларимизнийг у 
ерда з^алок бУлиб кетишига биз айбдор эм'асмиз. Туррими, 
Максимушка, айбдор эмасмиз-а? Очигини айт бизга. '
— Айбдор эмассизлар.
^ Гап бундай бупти. Пешонамиз шУрлигидан биз 
хафа булсак арзийди. Эндй бу алам Ула-улгуйимизча.
, кУкрагимиздан кетмайди. 
Сенинг эса, Лиза, армойинг 
йУц. Энди сизлар фацат уйнаб-кулиб яшашларинг ке- 
| рйк, бу ёги з^аммаси узларингга бог лиц. Агар бирар гап 
! булса, билиб цуй: мени, уни, анавини — з^аммамизнинг 
; бошимизга 
тушган савдони элдан бурун 
сен бахтинг 
, билан юзимизга 
соласан, агар пешонамизда булганда 
. ёди, бизнинг зам бахтимиз кулиб боцармиди. Ёиз эса, 
бундан бенасиб булдик. Ортицча гапга тоцатимиз йуц —
*ушунарлими?
Тарацлаб эшик очилди-да, 
хонага болалар кириб 
келдн. Лиза уларни з^айдаб чицаришга отилди, лекия 
улар бир овоздан чугиллади:
— Манавига беришмади — манавига.
— Бу з^озир келди.
— Максим амаки, бунга беришмади.

Болалар Родькани стол олдига итариб чицарди. Надь- 
| ка уни кУриб, бацириб берди: 
4

— Сен цаёцдан келиб цолдинг бу ерга? Мен сенга 
^рима деган эдим-а? Мен сенга нима деган эдим. 
дарров туёгингни шициллат-чи.

Download 8,11 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   84   85   86   87   88   89   90   91   ...   152




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish