Омон б у л са н г, у н у т м а 1 Уруш ш ш г сунггя йили — цирк бешинчи йилникг ЦК


ш , буваж он,— деб дарров суради у ,— Максим  сизга ёрдайлашгани кимни берди? — Кимни берди эмиш-а...— Бува шошилмай цулини 186



Download 8,11 Mb.
Pdf ko'rish
bet128/152
Sana23.09.2022
Hajmi8,11 Mb.
#850018
1   ...   124   125   126   127   128   129   130   131   ...   152
Bog'liq
Omon bo\'lsang unutma qissa

1
ш , буваж он,— деб дарров суради у ,— Максим 
сизга ёрдайлашгани кимни берди?
— Кимни берди эмиш-а...— Бува шошилмай цулини
186


сувда чайиб олди-да, иштонига артиб, цайицдан бу ёцца 
чицди.— Максим 
ж уда цув йигит, 
кимни кундирсанг, 
ушани олиб кетавер, менинг эса, бунаца ишга одам 
тайинлашга зацим йуц дейди.— Бува инциллаб энгашди- 
да, оёги тагидан бир нимани цидира бошлади.— Пилик­
ни йуцотиб цуйганга 
ухш айман,— деб тушунтирди у .—
1
^ара-чи, сеиинг кузинг уткирроц. Энли пиликлар йуц 
энди, 
уларни 
з$еч ердан 
топиб 
булмайди. 
Дозирги- 
на цулимдан ушлаб турувдим-а, цаёцца гойиб булди бу 
сабил?
Пилик цайиц ичида, уриндик остидан топилди. Бува 
уни чунтагига солиб ц$?йди,
— Менга иккитасинигина тушириб олишга ёрдамла- 
шишса булгани, цолганларини узим хам эплайман. Ше- 
рик булмаса, манави 
иккитасини 
тушириб булмайди. 
Биттаси орол ёнида, у ернинг суви, худо курсатмасин, 
ж уда чатоц, эплаб булмайди. Бошца биттаси, у зам оц 
цишлоцнинг нариги ёгидаги тепалик каршисида, такир 
бурунда. Утган 
йили уларнинг 
цаерда турганини бил- 
санг керак, ахир. ^изилларири эса, бир узим зам секнн 
эплайвераман. Бориб, битта-ярцмтани авраб олиб келма- 
сам булмайди, чоги, йуцса бугун булмаса эртага катер 
келади-ю, текшириб цолади. Бошкаларникидан ёмон бу­
лиши яхши эмас-да, ахир.
— Мени ола кетинг, буважон. Цулимдан келганича 
царашаман,— деди 
Настена ва яна 
бакенларга караб 
цуйди, у энди юраги орцага тортиб, энг огир оц бакен* 
ларни ажратиб олган эди.
— А м м о ,— деди бува секингина ва Настенага ишо- 
ниш-ишонмаслигини билолмай жимиб цолди.— А гар 3а- 
зиллашмаган булсанг, нега олиб кетмас эканман. Бошца 
кимни хам олиб борардим. Сен ростдан зам бормоцчи- 
мисан?
— Рост, буважон. Аммо кечцурун цайицни бериб 
турасиз-да. Оролдан пича тол кесмоцчиман. Узимиз- 
нинг цайигимиз зали хам мойланмасдан турибди.
— Э, тол керак булса, узим зам 
кесиб 
беравера- 
ман — ш у зам иш буптими!
— Йуц, йуц, буваж он,— Настенанинг капалаги учиб 
кетди.— Узим шошмай 
кесавераман.— У цурццанимни 
чол сезиб цолмасин деб цушиб цуйди: — Майли, бир гап 
булар...
— Ихтиёринг. Х уп десанг, кесиб бераман, бунинг 
нимаси 
цийин. Х удо сени менга 
цаёцдан етказди-я, 
цизим?— цршлари, киприклари унгиб, оцариб цолган Мат­
187


вей бува кутилмаганда иши Унгидан келиб цолганидан 
хира кузларини цисиб, хурсанд булганича пиш иллади.—
Мен булсам, энди кимга бориб ялинаман-а, деб бошим 
цотиб турувдим. З^еч ким узидан ортмайди. Ам м о бора- 
диган булсак, 
вацтлироц 
борганимиз 
маъцул. Тагин 
ухлаб цолмагин. Ростдан келасанми, алдамайсанми ?
— Келаман, 
буважон, 
келаман. 
К ун тиги уриши 
билан ш у ерда биламан, ундан зам барвацтроц кела­
ман. Аммо сиз тагин Максимга Узи бораман деди деб юр- 
манг. Бир амаллаб кУндирдим денг. Эртага яна анави 
ер зайдаш га сира боргим йуц, жонимгаям тегиб кетди, 
сал дам олай.
— Э, 3а, ш унаца де. Х|а, турган гап, албатта. Нима 
десанг шу-да.
Настена бутун кунни дарёда утказди. Улар тонг сал 
ёришиши билан йулга отландилар, заво муздай, салцин, 
жимжит, мудраётган эди, фацат олисдан ёйилиб оцаётган 
жойдан сувнинг шовиллашию оцимнинг сезилар-сезилмас 
чУлп-чулпи эшитиларди, холос. А нгара цоп-цора, цуюц 
куринарди, созил жимирларди, икки циргоц уртасида 
сув ёйилиб, худди мойга ^хшаб ярацлаб оцарди. Улар 
баркасга ухш аш катта, огир цайицда кетишаётганди, 
аммо цайицни зайдаш , кетидан огир, бесунацай бакен- 
ни судраш куп куч талаб циларди. Аввалига цахшцца ар- 
цон боглаб юцори оцимга цараб тортишди, кейин Насте­
на парракни бошцара бошлади. Матвей бува эса, цуй- 
руцдаги эшкакни эшди. Улар 
циргоцдан бурилдилар, 
шундан кейин Настена сувга царамасликка заракат цил­
ди, у кузларини оёцлари остига тикканича зали замон 
Урнидан туришга, бирон иш цилишга, Матвей бувага ца- 
рашишга тугри келишини уйлашдан цурциб утирарди.
Ш у биринчи бакен билан улар анча овора булдилар. 
Улар сузиб борар экан, озгина янглишдилару керакли 
жойга этиб олиш урнига пастроцда цолишди, даре урта- 
сидан оцимга царши сузиб, юцорироцца чициб олишга 
уринишлар эса, зеч цандай натижа бермади. Юцорига 
чицишдан умидвор булиш зам кулгили эди, албатта. Бу 
ерда оким ж уда кучли эди, шовиллаётган сув сачраб, 
цайиц 
четидан ошиб 
тушаётганди. Матвей бува азмоц- 
лик цилгаии учун узини койиб цаттиц пушаймон цилди. 
Улар цайицни созилга, энди яцинроцдаги чап созилга 
цараб 
зайдадилар. Настена 
заммасидан зам ана ш у 
сохилга етиб олишга ошицаётганди, аммо бакен билан 

Download 8,11 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   124   125   126   127   128   129   130   131   ...   152




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish