Омон б у л са н г, у н у т м а 1 Уруш ш ш г сунггя йили — цирк бешинчи йилникг ЦК


Г030  Майка деган  сигир билан  сузлашармиш, сигир  унга бамаъни,  пухта жавоб  берармиш;  Г030



Download 8,11 Mb.
Pdf ko'rish
bet127/152
Sana23.09.2022
Hajmi8,11 Mb.
#850018
1   ...   123   124   125   126   127   128   129   130   ...   152
Bog'liq
Omon bo\'lsang unutma qissa

Г030 
Майка деган 
сигир билан 
сузлашармиш, сигир 
унга бамаъни, 
пухта жавоб 
берармиш; 
Г030 
у 
узини, 
Иркутск ёнида-болалиги кечган дамларни туш курарди, 
тушида у катта циз эмишу турмуш га чициб, Ангарада 
сузишни узига узи ургатармиш; Яна бир балолар. Нас­
тена бу тушлардан юраги дук-дук уриб уйгониб кетар- 
ди-да, цимирлашга цурциб, Андрейни уйлаганича анчага- 
ча жим ётар, 
эрини 
севганидан гоз гам-аламга ботар, гоз 
унга мезри товланар эди. Настена разми келганидан уни 
севарди, севганидан разми келарди — бу икки туйгу бир- 
бирига омихта булиб 
кетганди. Ш у 
боисдан Настена 
узини 
зеч 
нима 
кила олмасди. У Андрейни, 
айницса, 
Зозир, 
уруш тамом булгандан кейин цоралай бошлади, 
унинг 
назарида, бошца омон цолганлар цаторида Андрей 
Зам зиён-захматсиз цоладигандек туюлгани учун зам 
цораларди, аммо у 
Г030 
эридан ж азли чициб, нафрат- 
ланиб, «газабланиб 
цораларди-ю,' яна ахир мен унинг 
хотиниман-ку, деб зовуридан тушарди. Модомики шун­
дай экан, ё мен сен айтган одам эмасман, мени зеч цан­
дай гунозим йуц, деб бутунлай 
ундан юз угириб, бнр 
четга чициб туриш керак, ё охиригача, 
хатто улимга 
хам бирга бориши керак. Д а, ухш атмаса учратмас, деб 
бежиз айтишмаган. Унга минг чандон огир, унинг тепа- / 
си да энг расво, шармандали 
улим цанот ёзиб айланиб
183


юрибди, бунинг устига узидан 
ёмон ном цолдиржаслик 
учун4 э$еч кимга, бирон кишининг з$ам кузига куринмас- 
дан юрганини айтмайсизми. Гуноз^кор, ким айтади уни’ 
гуно^кор эмас 
деб! А с ли з^олига цайтиш учун у куч, 
иродани цаёцдан олади энди, ахир у цош цуяман деб к^з 
чицариб цуйди-да. Ш унаца куч, ирода учун з$еч нима- 
сини аямасди-ю, аммо уни цаёцдан олеин?
Йуц, тезроц Андрейни куриш, 
нималарни 
уйлаб 
юрганини билиш керак.
Настенанинг цорни анчагина чициб цолганди, у ке- 
часи ухлаш олдидан цорнини очиб царади, бинойидек 
дуппайиб цолгани 
сезилиб турарди. 
Настена цорнини 
секин, оз^иста 
силаб цотиб цолди, 
кейин ш у куйи сал 
нафасини ростлаб олди-ю, баттар цотиб цолди. Настена 
хаёлан жимгина цаёццадир, арши аълога чициб кетган- 
дай, цандайдир гаройиб, сокин бушлицда танз^о юргандай 
ва бу ёруг оламдаги барча нарсани унутиб, узининг з$ар 
бир цатрасини куриб, з$ис этаётгандай булар эди. Ш унинг 
учун у секин-аста 
болага айланиб 
бораётган з^омила- 
сини з$ам куриб турарди : з^омиласи билан боглиц булган 
туйгуси 
з^аммасини — з^омиланинг 
цандай 
ётганини, 
цандай ялцовлик ва муттасил 
талабчанлик билан она- 
лик шарбатини сураётганини очиц-ойдин айтиб турарди. 
Домиласи Андрейнинг кунглига боциб угил эди, шунинг 
учун Настена 
бир оз чучиди: агар 
циз булганда эди, 
ака-укалар, 
опа-сингиллар 
тугилиб, 
узидан купайиб 
кетади, деб умид цилса буларди, угил ёлгиз узи цолиши 
мумкин. Аммо у бу тугрида 
сезгирлик билан цорнига 
цулоц солиб, цотиб цолгандан кейин, гуё узини узи бир 
четда туриб 
кузатган, арши 
аълодан 
пастга тушиб, 
цаердалигини, узига нима булаётганини гира-шира анг? 
лагандан 
кейин хаёл 
суриб 
цоларди. У иккицатлиги 
сезилиб 
цоладиган кун келишидан 
цурцарди, цурцар- 
ди-ю, уш а куннинг тезроц келишипи кетарди, унда цор- 
нини тангиб, цисиниб-цимтиниб юрмасди, бир узиэмасли- 
гшш, цорни да боласи борлигини битта-яримта кузатиб, 
куриб цолмадимикин, деб атрофга олазарак булмасди. Д а, 
уша куннинг келишиыи кутиш хам Настеиаии ■
’цийнаёт- 
ган эди. Настена зеозир тулишиб кетган, нариси билан 
бир ой-бир ярим ой пайцашмайди, кейин з^амма бирдан 
сца ушлаб цолади. Настена купинча, назарида, такдир 
уни цандайдир тор кавакка 
зурлаб кирктаётгаидай, то 
нафас ололмай 
цолгунича шу 
кавакка итараётгандай, 
кейин эса, эзилиб, бугилиб, чалажон булиб цолган охир­
ги дацицада 
цаёццадир олиб 
чицаётгандай 
буларди.
184


Настена ана ш у янги заёт цандай булишини билмас- 
ди, бу заёт унинг учун номаълум, гурдай цоп-цоронги 
эди.
Ангаранинг у ёгига 
утиш учун 
бир барона топиш 
керак эди, шунинг учун Настена бакенчи Матвей бува 
олдига жунади. Унинг будкаси цищлоцнинг юкори чети- 
дан ярим чацирим наридати баланд, тик жарликда эди. 
Матвей бува Иннакентий Ивановичнинг тугишган акаси 
эди, аммо ака-укаларнинг борди-келдиси унчалик эмас- 
ди. ^ ам м ага маълум, маш зур Иннакентий Ивановични 
ЗУрмат 
цилишарди, уни саводи бор эди, сиёсатни тушу- -
нарди, урушдан олдин у цаёццадир олис-олисларга бир 
неча марта бориб, 
нима гаплигини 
куриб хам келган 
эди, аммо Матвей 
бувани исм-шарифини 
айтиб чаки- 
ришга эса 
зеч кимнинг тили 
бормасди, у шунчалик 
тупори, содда, оддий эди, Матвей 
бува Атамаиовкадан 
наридаги Кардадан бошца ерни курмаганди. У колхоз- 
дан алозида, мустацил яшарди, аммо дала ишлари ци- 
зиб кетган пайт да замиш а 
колхозчиларга ёрдамга ке­
ларди, 
айникса, 
мужиклар 
ёктирмайдкгаи 
нухатни 
уриб-йигишни, 
пичаН ур^1б, тарам 
босишни яхши ку- 
рарди.
Настена Матвей 
буваницг олдига 
борди, кеча бува 
Максим Вологжиндан бир кунгинага одам бергин, бакен- 
ларни ёзги 
хизматга 
тайёрлаб, сувга тушириб, куяй- 
лик, дёб илтимос цилгани Настенанинг эскга тушиб цол- 
ганди.

Энди бутунлай кучдан колибман,— деди у .— Бир 
узим эплолмаяман. 
Сурамасдан битта-яримтани олиб 
кетсанг яхши эмас. Хозир экиш-тикиш ишларикг ав:ки- 
да. Мен зам , 
худо 
хозласа, 
урим-йигимга 
карашиб 
юборардим. Менда зам цолиб кетмасди.
Настена бу гапга эътибор бермаганди, энди булса, 
бирдан эсига келиб цолди: Матвей бува га мен карашиб 
юборай булмаса, дейиши керак экан, шунда бир йули 
топилиб цолармиди. Нега 
дарров эсига ш у гап келма- 
ди-я? Тугри, Настена сувда сузишни билмасди, шунинг 
учун сувда ишлашдан цурцарди, 
аммо бир кунгинага 
амал-тацал цилиб чидаса булардл-ку, ахир. ^озир ш ун­
дан цурциб утирадиган пайт эканми?
У будкага кечки пайт, цуёш Ангара ортига, Андре- 
евск. цишлоги жойлашган уфцдаги яланглик нишабига 
утиб кетгандан кейин келди. Дарёнинг ярмигача юпца, 
билинар-билинмас соя тушиб турарди, аммо у ерда окйм 
дарёнинг цуёш нури тушиб турган ярмига цараганда тез#
185


кучлига ухшарди. В^уёш нури тушиб турган ерда эса, 
сув ярацлаб кузни цамаштирарди, ялт-юлт цилиб уйнар- 
ди, гуё сув чалгиб айланиб, ^ошицмаётгандай эди. Балиц- 
лар — жон-жазди билан кетма-кет бир неча марта осмон- 
га сакраб, ортларидан сув бетида доиралар зосил цилаёт- 
ган майдаларидан тортиб, то цаердадир олисларда сувни 
салобат билан ёриб, мамнун * шалоилатаётган катта лари- 
гача — цандайдир узларича завцланиб, шувиллаб сузиб 
юрарди. Тик ж ар лик ости да 
зали муз бор эди, ейилиб, 
^етлари уткир булиб цолган, 
тешилган, ифлос музлар 
эриб, цум ва тошлар орасида жилдираб оцарди. Со^илда 
жонсарак, йурга, абжир, ингичка думи узун цушчалар 
учиб юрарди, бу 
цушчаларни 
Настена 
тугилиб-усган 
ерларда синчалак, бу ерда эса жиблажибон дейишарди. 
Ш унингдек, 
циргоцца яцин ерларда 
майда балицлар 
гала-гала булиб сузиб юрарди, буларни у ерда малёк, бу 
ерда эса уларни Ангарада учрамайдиган м аш зур Бай­
кал омулинйнг шарафига омулча атар эдилар. Омулча- 
лар Настенанинг 
цадам 
товушларини 
эшитиб, сувни 
шаиир-шупур цилганича узларини сув остига урди, улар 
бир айланиб, пича оцим билан 
сузди-да, одамни утка- 
зиб юборгач, яна циргоцца 
ошицди. Настенанинг тепа- 
сидан шувиллаб узунцанотлар учиб утди, уткир рутубат 
нафасни 
бугарди; уз-узидан пайдо 
булган тулцинлар 
б^иста чулпилларди, чунки заво тинч, сокин эди: олис- 
дан, Покосний 
оролининг 
юцори 
бурнидан 
сувнинг 
шовяллаши 
эшитиларди. Соя 
узайиб 
келарди, унинг 
х.аракати 
кузга зам ташланиб 
турарди. 1^уёш ботиши 
билан ёруглик бетига ницоб тортилгандай булди-ю, ша- 
бада зам тинди. Энди Ангара у созилдан тортиб бу 
созилгача тез оца бошлади;. Настена бир царичлик вац- 
тидан бери сув ёруг вацтдагига 
цараганда 
цоронгида 
тез, кучли оцади, деб ишониб келарди.
Матвей бува цайицлар 
атрофида гимирлаб юрарди, 
унинг бакенчи сифатида туртта цайиги бор эди, булар- 
нинг заммасини узи ясаган эди. Бакенлар созил тошло- 
гида сузишга тайёр цилиб цуйилганди, заммаси — учта 
цизил, 
иккита оц бакен янги мойланганидан 
ярацлаб 
турарди. Настена худди 
зинага ухш атиб уйилиб, тахта 
цоциб цуйилган погоналардан пастга тушди ва Матвей 
бува билан сурашди, бакенларни астойдил цйзициб то­
моша цилди.
— Х$

Download 8,11 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   123   124   125   126   127   128   129   130   ...   152




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish