Олти аъзоли бир гетероатомли гетероҳалкали бирикмалар


π-етишмовчи системаларга  киради:  Гетероатомнинг таъсирида ҳалқасидаги углерод



Download 1,89 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/10
Sana13.06.2022
Hajmi1,89 Mb.
#663710
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
1GA 6 a\'zoli GHB (ma\'ruza matn)

π-етишмовчи
системаларга 
киради: 
Гетероатомнинг таъсирида ҳалқасидаги углерод 
атомларида электрон зичлги кам бўлган агетероҳалқали 
бирикмалар π-етишмовчи системалар дейилади. 
Барча олти аъзоли азот атоми тутган гетероароматик бирикмалар 
π-
етишмовчи
системалар. 
 
Кимёвий хоссалари 
 
Пиридин учун хос бўлган барча реакцияларни уч турга бўлиш мумкин. 

Гетероатом иштирокида борадиган реакциялар. 

Пиридин ҳалқасидаги водород атомининг алмашиниш реакциялари. 

Қайтарилиш ва оксидланиш реакциялари. 
Гетероатом 
иштирокида 
борадиган 
реакциялар

Пиридин 
молекуласидаги азот атомининг бўлинмаган электрон жуфти ароматик секстет 
ҳосил бўлишида иштирок этмайди. Шу сабабли, пиридин шу бўлинмаган 
электрон жуфт ҳисобига 
кучсиз асосли
хоссани намоён қилади. Унинг асослиги 
(рК
ВН
+
=5,25)

анилиннинг асослигига (рК
ВН
+
=4,6) яқин. Пиридиннинг сувдаги 
эритмаси қизил лакмус қоғозни кўк рангга бўяйди, бунда аммоний гидроксидга 
ўхшаб пиридиний гидроксид ҳосил бўлади. 
Пиридин асос сифатида кучли минeрaл вa oргaник кислoтaлaр билaн 
таъсирлашиб
, яxши кристaллaнaдигaн пиридиний тузлaрини ҳoсил қилaди: 
Расм 12.2.
Пиридиннинг 
молекуласининг электрон 
тузилиши 



Азотнинг электрон жуфти ҳисобига 
пиридин апротон кислоталар билан 
комлекслар ҳосил қилади
. Масалан, унинг олтингугурт (VI) оксиди билан ҳосил 
қилган комплекси пиридинсульфотриоксид ацидофоб бўлган гетероҳалқаларни 
сульфолашда сульфоловчи реагент ҳисобланади. 
Пиридин азот атоми ҳисобига алкиллаш ва ациллаш реакцияларига киришиб, 
N-алкил ҳамда N-ацил пиридиний тузларини ҳосил қилади. 
Бу реакцияларида пиридин нуклеофиллик хоссани намоён этади. 

Download 1,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish