Кайковуснинг «Қобуснома» асаридаги
суҳандонлик хусусида.
С а в о л л а р
1.
Ш а р қ
ал л о м а л а р и н и н г
а х л о қ и й
-
т а р б и я в и й
а с а р л а р и д а н қ а й с и л а р и н и б и л аси з?
2.
К а й к о в у с қ а ч о н в а қ а е р д а туги лган ?
3.
«Қ об усн ом а» қ а ч о н ё зи л га н ?
4.
К а й к о в у с « Қ о б у сн о м а» н и к и м га багиш лаб ё зган ?
1 Қаранг: Тафаккур чечаклари (Ўэбел халқ қушиқлари).
~T.
1992.
8 9
5.
« Қ о б у сн о м а» қ ай си т и л л ар га ва ки м лар том он и д ан
т а р ж и м а қ и л и н ган ?
6.
« Қ о б у сн о м а» неч а б обдан и б о р а т ва унда қан дай
в о қ е а л а р б ер и л ад и ?
7.
А с а р д а к и ш и л ар н е ч а т о и ф а га аж р ати л ган ?
8.
С у зл а р н е ч а т о и ф а га аж р а ти л ган ?
Т о п ш и р и қ л а р
1.
« Қ о б у сн о м а » н и си н ч и к л аб у қ и б ч и қи н г.
2.
Ҳ а ё тд а н «тўрт н ав сузларга» м и сол ёзи н г.
3.
« Х ал о й и қ ҳ ам т у р т н ав» и га ҳ аётд ан м и со л ёзин г.
4.
А с а р н и н г ет ти н ч и б о б и н и си н ч и к л аб у қ и н г в а гап и ри б
б ер и н г.
5.
Б ад и и й
адаб и ётл ар д аги
н утқ
одоби
ҳ а қ и д ага
ҳ и к о я л а р д а н к у ч и р и б ёзи н г.
6.
А с а р н и н г етти н ч и б обид аги ҳ и к о я л а р н и к у ч и р и б ёзи н г.
К а й к о в у с
«Қ об усном а».
К а й к о в у с
қал ам и га
м ансуб
«Қ обусном а»
а с а р и
ш а р қ
х ал қл ар и
о р аси д а
м аълум
ва
м аш ҳурд и р. А са р д аги м у ь ж а з ри во ятл ар , и хчам лати ф ал ар ,
к и ч и к -к и ч и к
ҳ и к о я т л а р
у н и
я н ад а
ж о зи б а л и ,
уки ш л и
б улиш и н и т аъ м и н л а ган .
XI а с р н и н г 82-83 - й и лл ар и д а Г арб и й Э р о н п о д ш оҳи н и н г
н а б и р а с и
К а й к о в у с
и б н
И ск ан д ар
у з
угли
Гилон ш оҳга
б ағи ш лаб « Н а с и ҳ а т н о м а » с и н и яр атад и ва у ш а д авр а н ъ а н ас и га
к у р а у н и б о б о си под ш оҳ Ш ам сул м аоли й Қ об ус ш а р а ф и г а
«Қ обусном а» д еб атай д и .
« Қ об усн ом а»
ас р л а р
м о б ай н и д а
Г арб
в а
Ш ар қ
м у т а ф а к к и р л а р и н и н г э ъ т и б о р и н и у зи га ж а л б эти б келган.
О лим лар
« Қ о б у сн о м а» н и д и қ қ ат б и л ан у р ган д и л ар в а у з
ти л л арй га
т а р ж и м а қи л ди лар. М асалан : 1702-1705 - й и лларда
т у р к ти л и га, 1786-1787 - йи ллард а М уҳам м ад С и д д и қ Р аш и д и й
том он и д ан т а т а р т и л и га т а р ж и м а қи линади.
Б у н дан т а ш қ а р и 1886 - йилда рус тилига, ш у йили ф р а н ц у з
тилига, 1811 — й и л д а н е м и с тилига, Е .Э .Б ертельс том он и д ан
1953 - й и л д а и к к и н ч и м ар та рус т и л и га т а р ж и м а қи ли н ад и .
Д ем ак,
XIX
а с р д а н о қ асар
инглиз,
ф ар ан г,
олмон,
р ус
ти л л ари га т а р ж и м а қи ли н ад и . 1935 - й и лд а Т еҳ р о н д а С а и д
Н а ф и с и й т о м о н и д а н б о см ад ан чиқари лд и.
1860 - й и лд а «Қ обусном а» и л к бор ў з б е к т и л и га б у ю к ш ои р
в а м у т а ф ф а к и р М уҳам м ад Р и зо О га ҳ и й то м о н и д ан т а р ж и м а
қ и л и н д и . О гаҳ и й т а р ж и м а л а р и и ч и д а «Қ об усн ом а» ал оҳида
ў р и н л а р д а н б и р и н и эгаллайди . Б у н о д и р а с ар 1965 - 1973 ва
1986 - й и л л ар д а ад аб и ёт ш у н о с оли м С у б у то й Д о л и м о в н и н г
к а т т а с а ъ й -ҳ а р а к а т л а р и т у ф а й л и у ч м а р т а н а ш р қ и л и н га н эди.
1994 - й и л д а «Қ обусном а» М у ҳ а м м ад Р и зо О гаҳ и й т а р ж и м а с и
а с о с и д а ҳ о зи р г и зам он у з б е к а д а б и й ти л и д а я н а С .Д олиев
т о м о н и д а н н а ш р д а н ч и қ а р и л д и .1
А с а р н и н г
е т ги н ч и
боби:
С у х ан д о н л и к
б и л а
бал ан д
м а р т а б а л и б у л м о қ зи к р и д а.
К и ш и су хан д он , сухан гўй (н о ти қ б у л и ш и к е р а к . А ммо эй
ф а р з а н д , с е н су хан гуй б ўлги л в а л е к и н дурутгўй (ёлгончи)
б улм агил. Р о стгў й л и кд а ў зи н г ш у ҳ р ат қ о зо н ги л , т о к и м б и р о р
в а қ т з а р у р а т ю зи д и н ёл гон суз д е с а н г қаб у л қ и л ғай л ар . Ҳ ар
с у з д е с а н г ҳ ам р о с т д еғи л ва л еки н , ёл го н га у х ш аго н р о ст н и
д ем аги л к и м , р о с т га ў х ш ага н д уруғ д у р у гта у х ш аго н р о стд и н
я х ш и д у р , н е д и н к и м у л д ур у г м а қ б у л булар, ам м о у л р о с т
м а қ б у л бўлм ас. Д ем ак , н о м а қ б у л р о с т н и ай ти ш д ан п а р ҳ е з қил,
т о к и м е н и н г б и л а А бу С у в о р Ш оп ур б и л ан А б у а л -Ф азл н и н г
о р а с и н д а г и в о қ е а сен и н г б о ш и н гд а с о д и р б улм аси н .
Ҳ И К О Я Т
Билгил, м ен а м и р а л м у ъ м и н зам о н и д а б и р й и л ҳ а ж д а н
қ а й т и б кел и б , Г ан ж ад а қ а р ф тутдим ..
Ҳ и н д и ст о н га куп ғазо т қ и л м и ш эрдим , Рум га ҳ а м ю р и ш
қилмок*ни у й л ар д и м . А бу С у в о р Г а н ж а д а улуг п о д ш о ҳ эрди. Ул
б аг о я т хуш м ан д, одил, с а ҳ и й в а ф о з и л ки ш и эрд и. Б и р кун и
м е н и ку р у б , куп ҳ у р м ат қи лди ва м е н и н г б и л а сў зл аш м о қ
м а қ с а д и н д а ҳ а р ту р ли сў з с ў р а р в а м ен д и н м а ъ қ у л ж а в о б
э ш и т а р эрд и . М е н и н г с у зл а р и м у н га м а ъ қ у л туш и б , куп
к а р а м л а р
қи л и б ,
м ен га
ку н гу л қў й д и .
М е н
ҳам
у н и н г
э ҳ с о н л а р и н к ў р и б , у н га ку н гу л қ ўй ди м . Ш ул с а б а б б и л а би р
н е ч а й и л Г а н ж а д а м у қ и м булдим в а ҳ а м и ш а п од ш о ҳ н и н г
м а ж л и с и д а ҳ о зи р эрд и м . П о д ш о ҳ м е н д ан ҳам т у р л и с у зл ар н и
с у р а р эрд и . Б и р к у н и с ў з о р а с и г а м е н и н г в и л о я т и м туш д и ва
м е н д и н
Гургон
қи ш л о ги
ҳ о л и д и н
сўради .
В и л оятларн и н г
а ж о й и б - ғар о й и б л а р и д и н сў з очилди . С у з а с н о с и н д а м ен
д ед и м : «Гургонда С и ё в а к с д его н б и р к е н т б о р д у р ва у н и н г бир
ч а ш м а с у в и б о р д у р к и м , ул к е н т д и н у зо қ р о қ д у р . Х о ти н л ар ж а м
бўлуб, ҳ а р б и р и б и р к ў з а кўтариб, ул ч аш м ага б о р и б сув
олурлар в а к ў з а н и б о ш л ар и га кўтариб, б ар ч а с и ҳам р о ҳ бўлиб
у й л а р и г а қ ай тад и л ар . У л ар н и н г о р ас и д а б и р х о ти н к ў за
кў т ар м а й , б ар ч а д и н и л гар и ю руб, й ўл и га эҳ т и ё т бўлуб, н а за р
таш л аб б орад и . Н е д и н к и м ул ер л а р д а б и р к ў к қ у р т б ордур.
У ни с и з а к д ер л ар . А гар у л қуртд и н б и р и н и топ сал ар, йўлдин
олиб, й и р о қ қ а таш л ай д у р л ар , то к и м х о т и н л а р у л қ у р тн и
б и л м ай б о си б ўл дурм ас у н л а р . Агар сув к ў т а р го н х о ти н лар дин
б и р и қ у р т н и б о си б ўлдурса, б ош и га к ў то р ғо н кў зад аги сув
саси б , б ад б ўй були б кетади .. Ш ундан к е й и н аввал сувни
т ў к и ш , к ў з а н и ю в и ш к е р а к бўлади в а к ў з ан и то за ла ғо н х о ти н
қ а й т и б б о р и б ч аш м ад и н сув олади.
М е н б у с ў зн и д едим , ам м о а м и р А бу С увор т у р ш р ў й
(бадбуруш , қ о в о ғи сол и қ) бўлиб, м ен д и н ю з ў гурди ва б и р н еч а
к у н м ен га б у р у н ғи д е к
(аввалгидек)
м ул оқот ва и л ти ф о т
қи лм ад и .
Б и р к у н и Ф и р у зо н Д ай л и м и й б у аҳ во л н и м ен га айтди:
«А м ир сен д и н ги н а қ и л и б деди: «Ф алон к и ш и б ағоят донодур,
ам м о ёш ў ғл о н л ар ға ай т гу д ек ёлғон с ў зн и м ен га айтадур.
У н и н гд ек ки ш и д ан м е н и н гд е к п од ш о н и н г олдида б у н и н гд ек
д у р у ғ с ў зн и а й т м о қ м у н о си б эм асдур».
М е н б у с ў зн и эш и тғо н д и н сў н г д ар ҳ о л Г ан ж ад ан Гур гонга
б и р к и ш и ю б ори б , у л ам о н и н г ш аҳод ати била б и р гувоҳ хат
т а л а б қи лди м . Г у р го н н и н г б ар ч а уламо, қ о з и л а р и б у кен тн и н г,
қ у р т н и н г ҳ о л и в а қ и с с а с и ростл и ғи ҳ а қ и д а гувоҳ бўлиш иб, б у
б о б д а б и р х ат ё з и б ю б о р д и л ар ..
Б у х а т т ў р т ой м удд атти да м ен га ети б келди. М е н у н и
п о д ш о ҳ га к ўргузд ум . П од ш оҳ у н и ў қ и д и в а таб ассу м қи л и б
деди: «М ен ҳ у д 1 т а ҳ қ и қ 2 б улурм ан ким , с е н и н гд е к к и ш и д ан
ёл ғон с ў з з о ҳ и р б ўлм ағуси д и р, хусусан, м е н и н гд е к п од ш о ҳ н и н г
олдида... А м м о т ў р т о й м уддатида и к к и ю з одил к и ш и н и н г
гувоҳл и ғи б и л а б и р р о ст сў зн и а й т м о қ м у н о си б эм асдур.
Б у н и н гд е к с ў зл а р а в в а л и сб о т этилгай, у н д и н сў н г ул с ў зн и
қ а б у л этгай л ар .
Э й ф а р з а н д би л ғи л ки , сў з тў р т н а в бўлур, у н д о қ к и м
х а л о й и қ ҳ а м тў р т н а в бўлғон дек. Б и р и улким , билур ва
б и л ғо н и н ҳ ам б илур. У л олим дур, ун га т о б е б ўлм оқ к ер ак д у р .
Б и р и улдурки м , билм ас ва б и л м ағо н и н б илур, ул қ об и л д ур,
у н га ў р г а т м о қ к е р а к . Б и р и улдурким , б и л у р ва б и л го н и н
билм ас, ул уйқудадур, у н и б ед ор қ и л м о қ к ер ак д у р . Б и р и
Do'stlaringiz bilan baham: |