Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон миллий университети ҳ. П. Абулқосимов, М.Ҳ. Абулқосимов иқтисодиёт қисқача изоҳли луғат «noshirlik yog‘dusi»



Download 2,5 Mb.
Pdf ko'rish
bet64/350
Sana20.06.2022
Hajmi2,5 Mb.
#680232
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   350
Bog'liq
IZOHLI LUGAT

Гаров ҳужжати (шаҳодатномаси) – қарз учун берилади
-
ган облигация, яъни қарздор шахс тўловларини ўзи тўлай ол
-
маган пайтларда қарз берувчининг ундан оладиган ҳужжати. 
Гаров шаҳодатномаси 
– савдо ва тижорат операцияларини 
амалга ошириш учун фойдаланиш мумкин бўлган кўчма ва 
кўчмас мол-мулкнинг қарздор томонидан гаровга қўйилиши 
ҳақидаги кредит ҳужжати.
ГАТТ – Савдо ва тарифлар бўйича Бош келишув – ташқи 
савдо операцияларини ўтказишда белгиланган тамойилларга 
амал қилишга рози бўлган мамлакатларни бирлаштирувчи 
савдо ва тариф масалалари бўйича Халқаро акт.


80
Гиперинфляция – товарлар баҳоси ва пул массаси
-
нинг тез суръатда ошиб кетиши. Муомалага жуда кўп пул 
чиқарилса, шундай ҳолат юз беради. Оқибатда пул бирлиги 
қадрсизланади ва тўлов оборотига салбий таъсир этади. Ги
-
перинфляция нархлар ойига 1,5 баробар ошганда вужудга ке
-
лади.
Гипотеза, фараз, тахмин, мўлжал, гумон (юнон. –
асос, фараз). Илмий тадқиқотлар ва изланишлар жараёнида 
туғилаётган фараз, тахмин; мўлжал. Ушбу илмий назария
-
нинг, яъни фаразнинг ҳақиқатга айланиши учун узоқ илмий 
изланишлар олиб бориш, тадқиқотлар ўтказиш ва амалий
тажрибада исботлаш зарур.
Глобал молиявий-иқтисодий бозор – жаҳон мамлакат
-
лари ўртасидаги молиявий-иқтисодий алоқаларни ягона хў
-
жалик тарзида амал қилишига асосланган муносабатлар.
Глобал муаммолар – оламшумул иқтисодий, ижтимо
-
ий – сиёсий ва маданий аҳамиятга эга бўлган ва ўз ечимини 
топишида жаҳондаги барча мамлакатларнинг биргаликдаги 
ҳаракатларини талаб этувчи цивилизациямизнинг энг дол
-
зарб масалалари. Улар жумласига жаҳон термоядро уруши
-
нинг олдини олиш, Халқаро тероризмга қарши кураш ва бар
-
ча халқлар учун тинчликни таъминлаш; ривожланган ва ри
-
вожланаётган мамлакатлар ўртасида ижтимоий – иқтисодий 
тараққиёт даражасидаги тафовутни бартараф этиш, очлик, 
қашшоқлик ва саводсизликни тугатиш, ривожланаётган мам
-
лакатларда аҳолининг тез суръатлар билан кўпаяётганлигини 
тартибга солиш, атроф-муҳит ҳалокатли тарзда ифлосланиб 
бораётганлигининг олдини олиш; инсониятни керакли ре
-
сурслар, яъни озиқ-овқат, саноат хом ашёси, энергия манба
-
лари билан таъминлаш, фан ва техника тараққиёти салбий 
оқибатларга олиб келишига йўл қўймаслик кабилар киради. 
Глобал муаммолар аввало жаҳонда кечаётган иқтисодий, 
ижтимоий – сиёсий, ҳарбий, илмий-технологик, ижтимоий-
маданий жараёнларнинг умумбашарий аҳамият касб этиши 
туфайли вужудга келади. Глобал муаммоларни 4 гуруҳга 


81
ажратиш мумкин: 1) 
Халқаро сиёсий муносабатларда ву
-
жудга келган глобал муаммолар. 
Бу муаммолар жаҳондаги 
ривожланган ва ривожланаётган ва қолоқ мамлакатлар ўрта
-
сидаги тафовут билан боғлиқ ўзаро сиёсий муносабатларда 
намоён бўлади; 2) 
Халқаро иқтисодий муносабатларда пай
-
до бўлган глобал муаммолар
. Бу муаммолар жаҳондаги ри
-
вожланган ва ривожланаётган ва қолоқ мамлакатлар ўртаси
-
даги тафовут билан боғлиқ ўзаро иқтисодий муносабатлар
-
да намоён бўлади (масалан, миллий бозорни сиқиб қўйиш, 
қарам ва қолоқ мамлакатлар билан тенгсиз савдо-сотиқ 
алоқалари, уларнинг ресурларини арзон нархларда четга 
олиб кетиш, қарзга ботириш ва шу кабилар; 3) 
ижтимоий 
соҳада вужудга келган глобал муаммолар.
– жаҳон ахолиси 
муттасил кўпайиб бориши натижасида Осиё ва Африка мам
-
лакатларида озиқ-овқат, ичимлик сув танқислиги кучайиб, бу 
ҳол бошқа мамлакатларда ҳам кузатилаётганлиги, жаҳон ахо
-
лисининг муайян қисми очарчиликни бошдан кечираётгани, 
саводсиз эканлиги, ахборот-технология ва умуман фан-тех
-
ника тараққиёти самараларидан баҳраманд эмаслиги, бутун 
инсониятга хавф туғдирувчи касалликлар (масалан, ОИТС) 
тез тарқалаётганлиги шундай муаммолар сирасига киради; 
4) 
инсон ва табиат ўртасидаги муносабатларнинг бузилиши 
натижасида вужудга келган глобал муаммолар.
Улар жум
-
ласига Орол ва Оролбўйи экологик муаммоси ҳам киради.

Download 2,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   350




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish