Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон миллий университети ҳ. П. Абулқосимов, М.Ҳ. Абулқосимов иқтисодиёт қисқача изоҳли луғат «noshirlik yog‘dusi»


Иш ҳақининг шакллари ва тизимлари –



Download 2,5 Mb.
Pdf ko'rish
bet130/350
Sana20.06.2022
Hajmi2,5 Mb.
#680232
1   ...   126   127   128   129   130   131   132   133   ...   350
Bog'liq
IZOHLI LUGAT

Иш ҳақининг шакллари ва тизимлари – бу, 
меҳнатнинг миқдор натижалари ва сифатига (унинг мурак
-
каблиги, интенсивлиги, шарт-шароитларига) боғлиқ равишда 
иш ҳақини белгилаш механизмидир.
Ишбилармонлик жадвали – бу, корхонанинг яратили
-
ши ва келгуси фаолиятидаги энг муҳим ҳодисалар белги
-
ланган жадвалдир. Унда маҳсулотни ишлаб чиқиш ва ишлаб 
чиқариш жараёни, бозорни баҳолаш, сотув дастурини тайёр
-
лаш ва бошқаларнинг вақт бўйича графигини белгилаш тав
-
сия қилинади. Шунингдек, бизнес-режанинг муваффақиятга 
эришишини таъминловчи энг муҳим топшириқлар: дизайн
-
нинг якунланиши, маҳсулотнинг кўргазмаларда намойиш 
этилиши, хомашё, материал ва бутловчи қисмларга зарур 
миқдорда буюртма бериш, ишлаб чиқаришнинг бошланиши, 
биринчи буюртманинг олиниши, биринчи тўловларни амал
-
га оширишни кўрсатиш тавсия этилади. Ишбилармонлик 
жадвали бутун ишнинг асосий ҳолатларини назорат қилиш, 
пайдо бўлувчи муаммоларни бартараф қилиш ва етказилувчи 
зарарни камайтиришга имкон беради.
Ишлаб чиқариш – бу кишилик жамиятининг амал 
қилиши ва ривожланиши учун зарур бўлган моддий ва маъ
-
навий неъматларни яратишга қаратилган мақсадга мувофиқ 


165
фаолиятдир. 
Ишлаб чиқариш жараёни
– кишиларнинг 
мақсадни кўзлаб амалга ошириладиган фаолияти бўлиб, 
истеъмоли учун зарур бўлган моддий ва маънавий неъмат
-
ларни яратишга қаратилган жараён. Моддий ва маънавий 
неъматлар яратиш, турли хизматлар кўрсатиш жараёни ки
-
шилар иқтисодий фаолиятининг асосий томонидир. Ҳар 
қандай ишлаб чиқариш, биринчи навбатда, меҳнат жараёни
-
дир ёки бошқача қилиб айтганда, табиатдаги бор нарсалар
-
нинг кўринишини ўзининг истеъмоли учун мувофиқ ҳолга 
келтириш учун қилинган меҳнат фаолиятидан иборатдир. 
Меҳнат жараёнида кишилар ҳамда табиат ўртасидаги модда
-
лар алмашинуви билан бирга инсоннинг ўзи ҳам ҳар томон
-
лама камол топиб боради, яъни кишилар ўзининг меҳнатга 
бўлган қобилиятини, билимини оширади ва уларни амалда 
қўллашни кенгайтириб боради. 
Ишлаб чиқаришнинг тар
-
кибий тузилиши
муҳим аҳамият касб этиб, у турли соҳалар, 
бўлинмалар, яратилаётган маҳсулотлар ва кўрсатилаёт
-
ган хизматлар турларини ифодалайди. Энг аввало, ишлаб 
чиқаришни 
моддий ишлаб чиқариш ва хизматлар кўрса
-
тиш соҳаларига
ажратиш лозим. Бозор иқтисодиёти шаро
-
итида ҳар қандай ишлаб чиқариш, бир томондан истеъмол 
қийматни (нафлиликни) яратишдир, иккинчи томондан, мод
-
дий воситалар ва меҳнатнинг сарфланиши, янги қийматнинг 
яратилиши, бошқача қилиб айтганда, қийматнинг ўсиш жа
-
раёнидир. Ишлаб чиқаришнинг мақсади чекланган ресурс
-
лардан унумли фойдаланиб, кишилар эҳтиёжини қондириш 
экан, унинг самараси товар ва хизматларнинг натурал ва 
қиймат жиҳатдан ўсишида кўринади. 
Ижтимоий ишлаб 
чиқариш
– ўзаро боғлиқликда ва доимий алоқада бўлган бар
-
ча индивидуал ишлаб чиқаришларнинг бирлигидан иборат
-
дар.

Download 2,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   126   127   128   129   130   131   132   133   ...   350




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish