Олий ва Ўрта Махсус таълим вазирлиги Гулистон Давлат университети Табиатшунослик факултети



Download 0,81 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/21
Sana03.03.2022
Hajmi0,81 Mb.
#481343
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   21
Bog'liq
qoraqalpogiston respublikasiga iqtisodij geografik tavsif

Шоликорлик
Қорақалпог`истон Республикасида шоликорлик эски 
тармоқларидан бири бо`лсада, ко`п йиллар давомида шоликорлик пахтачилик 
хо`жаликларининг ко`шимча тармог`и бо`либ, у паст даражада ривожланди. 
Оқибатда ҳар гектар эрдан олинадиган маҳсулотнинг миқдори 10 
тсентнердан ортмади. 60-йилларга келиб, Қорақалпог`истон энг йирик 
шоликорлик раёнсига айланди. О`збекистонда этиштириладиган йиллик 
шоли ҳосилининг 72% ини берадиган бо`лди. 1955-2000 йиллар ичида шоли 
майдони 13,6 минг гектардан 26,2 минг гектарга, я`ни 193 % га купайди. 
Умумий маҳсулот 27,0 минг тоннадан 43,9 минг тонна, я`ни 162,6%га ҳисса 
ошди. Ҳосилдорлик эса гектарига 19,6 тс/га я`ни 102,8% ни ташкил қилди. 
Лекин Қорақалпог`истон О`збекистондаги энг йирик шоликорлик раёнси 
бо`либ шаклланса ҳам, айрим ко`рсаткичлар бо`йича йил сайин пасаймоқда. 
Сабаби қо`шни Хоразм вилояти ҳам шоликорлик билан шуг`улланади. Улар 
юқори сифатли тармоқга эга. Вилоят худидида 1966-94 йиллар ичида шоли 
майдони 5,7 минг га дан 28 млн га я`ни 5,7 ҳиссага, умумий ҳосил 16,2 минг 
тоннадан 187 минг тоннага я`ни 11,6 ҳиссага, ҳосилдорлик гектарига 28,4 тс 
дан 35,2 тс га ко`пайди. Доим бир хил табиат шароитга ва эрсув ресурсларига 
эга бо`лсада, бу вилоят шолининг о`ртача ҳосилдорлиги бо`йича 
О`збекистонда юқори о`ринда туради 1966 йили Қорақалпог`истонда 
"Қорақалпоқсовхозстрой" 
бошқармаси тузилди. У барча шоликор 
хо`жаликларнинг ишлаб чиқариш ва маданий маиший бинолар қуришида, 
суг`ориш тармоқларини инженерлик усулда тузиш ва қайта текшириш, янги 
эрларни о`злаштириш, кадрлар тайёрлаш ва шоли етиштирувчи 
хо`жаликларни моддий-техникавий томондан та`минлайди. Шунинг 
натижасида шоликорлик хо`жаликларида этиштирилган ҳосилнинг миқдори 
1985 йилллари 70 млн со`мни ташкил қилди. 100 га экин майдонига то`г`ри 


келадиган асосий ишлаб чиқариш фондларининг фойдаси 1970 йиллари 
билан солиштирганда 1,7 ҳисса, 1966 йил билан солиштирганда эса 6,3 ҳисса 
ортди.

Download 0,81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   21




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish