Олий таълим ўқув режаларидаги фанларга



Download 4,03 Mb.
bet50/102
Sana23.02.2022
Hajmi4,03 Mb.
#136190
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   102
Bog'liq
Dasturlash asoslari majmua

Спецификатор

вазифаси

1

New

Бириктирилган синфлар учун қўлланилади. Янги эълон қилинаётган бириктирилган синфга унинг аждод синфи элементларини мерос қилиб олиб ўтилади.

2

public

Ушбу синфдан фойдаланиш чекланмаган

3

protected

Ушбу синф учун фойдаланиш чегараси ушбу синфнинг ва унинг авлодлари ичида. Одатда бириктирилувчи синфларда қўлланилади.

4

internal

Фойдаланиш чегараси ушбу дастурий жамланма (assembly) ичида

6

private

Рухсат этилган фойдаланиш чегараси фақат ушбу синф ичида.

7

abstract

Абстракт синф. Объектлар иерархиясида қўлланилади.

9

static

Статик синф.

Синф танаси – синф элементлари тавсифи ёзилган рўйхатдир. Ушбу рўйхат бўш бўлиши ҳам мумкин, яъни синфнинг бирорта ҳам элементи бўлмаслиги мумкин. Бу холда синф қуйидагича кўриниш ҳосил қилади.


class Demo {}
Юқоридаги сарой синфини C# да ёзишни кўриб ўтайлик.
class Saroy
{
int height;
int width;
double
}
Синф умумлашган тушунча бўлиб, шу синфдаги конкрет объектларнинг (уларни синф экземпляри ёки синф объектлари деб аталади) характеристика ва ҳулқлари тўпламини белгилаб беради. Объектларни система ёки дастурчи томонидан ошкор ёки ошкормас яратилади. иши тавсифланиши мумкин. Дастурчи синф экземплярларини new хизматчи сўзи ёрдамида яратиши мумкин, масалан:
Demo a = new Demo(); // Demo синфи экземплярини яратиш
Demo b = new Demo(); // Demo синфи бошқа экземплярини яратиш
Ҳар бир объект учун уни яратиш жараёнида компьютер хотирасидан алоҳида жой ажратилади ва бу ерда унинг элементлари сақланади. Бундан ташқари, синфларда статик элементлар мавжуд бўлиши мумкин ва улар синфнинг барча объектлари учун ягона экземплярда бўлади. Кўринча статик маълумотларни синфнинг маълумотлари, қолганларини экземпляр маълумотлари деб хам аталади.
Синфнинг функционал элементлари доимо ягона нусхада сақланади, Синф маълумотлари билан ишлаш учун синф усулларидан (мтатик усуллар), экземпляр маълумотлари билан эса экземпляр усулларидан (ёки шунчаки усул) фойдаланилади.
Синфнинг асосий элементлари маёдон ва усуллардан иборат. Бундан ташқари, синфларда бир қатор элементларни аниқлаш мумкин: ҳусусият, ходиса, индексаторлар, амаллар, конструкторлар, деструкторлар ва типлар ( 13.1-расм).
Қуйида расмда келтирилган синф элементларининг қисқа тавсифлари баён этилган:

  • Константалар синф билан боғлиқ бўлган ўзгармас қийматларни сақлайди.

  • Усуллар синф ёки экземпляр томонидан бажариладиган амал ёки бошқа харакатларни белгилаб беради.


17.1-расм. Синфларнинг таркиби

  • Ҳусусият синф характеристикаларини уларнинг ўқиш ва ёзиш усуллари билан биргаликдаги тавсифи.

  • Конструкторлар синф ёки экземплярни инициализация қилади.

  • Деструкторлар объект ўчирилишидан олдин бажарилиши керак бўлган амалларни белгилаб беради.

  • Индексаторлар синф элементлари билан уларнинг тартиб номери бўйича ишлашга рухсат беради.

  • Амаллар объект билан амаллар ишоралари ёрдамида бажариладиган харакатларни тавсифлайди.

  • Ходисалар синф шакллантириши мумкин бўлган огохлантиришларни белгилайди.

  • Типлар — бу маълумотларнинг типлари.

Иҳтиёрий типдаги миқдорларни қиймат қилиб бериш механизми бир ҳил. Ҳаволаларни қиймат қилиб беришда уларнинг нусхалари яратилади, шу сабаблибир объект иккинчи объектга қиймат қилиб берилганда хотиранинг битта жойини кўрсатувчи иккита ҳаволага эга бўламиз (17.2-расм).

17.2-расм. Объектларни қиймат қилиб бериш
Тенгликка текшириш амали хам худди шундай бажарилади. Қийматли миқдорлар тенг бўлади, агар уларнинг қийматлари тенг бўлса. Ҳавола типидаги миқдорлар улар битта маълумотларга ҳавол бўлгандагина тенг бўлади (13.2-расмда b ва c объектлар тенг, ammo a va b lar hattoki ularning qiymatlari teng bo'lganda ham teng emas).

Download 4,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   102




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish