Олати тахлили тижорат банкларцда актив операцияларни бошқариш усуллари ва воситалари



Download 60,54 Kb.
bet3/4
Sana13.06.2022
Hajmi60,54 Kb.
#664504
1   2   3   4
Bog'liq
2.1.

Балансланган ёндашув усулига асосланган принципларга кайтар эканмиз, шуни таъкидлаш лозимки, хатарнинг бошқариш муаммоси активларни бошқаришда энг асосийларидан бири ҳисобланади.
Активларни бошқариш муаммосини урганшл билан шугулланаётган муаллифлар хатарни барча турлари ичида активларни бошқаришда банк учун максимал хавф-хатарга эга тури сифатида бир овоздан фоиз ставканинг ргариш хатарини ажратиб кўрсатадилар. Банкнинг молиявий натижасида фоизли ставканинг узгариши окибатларини баҳолаш имконини берадиган махсус кўрсаткич ишлаб чикилган.
Бу қўйидаги тарзда ҳисоблаб чикиладиган соф фоизли маржадир: (СФМ)
Аг* S-Пг* S СФМ =
Ag
Аг - фоиз ставканинг узгаришига сезгир активлар суммаси;
S - фоиз ставкаси;
Пт - фоиз ставканинг узгаришига сезгир пассивлар;
Ag - даромад келтирадиган активлар суммаси.
Активларни бошқариш жараёнида фоиз ставканинг узгариши хавфидан кочиш мухимлиги сабабли, активларни бошқариш усули гурухларидан бири уни узгариш хатари билан курашиши учун барпо этилган.
Ушбу гурухнинг 1-усули балансни бошқариш усули булади (ГЭП бу балансни бошқариш).
Бу усулнинг мохияти шундан иборатки, банк балансининг актив ва пассив қисмида фоиз ставка узгаришига сезгирликнинг таркибий қисмини ажратиб чикаради.
Актив қисмида бу одатда, кредитлар ва қимматли қоǵозлар, пассивда-депозитлар ва қарзлар балансни бошқариш (баён этилган модель доирасида) - бу активлар фоизининг узгаришга
сезгирлиги ва пассивлар фоизининг узгаришга сезгирлиги уртасидаги хажми буйича узилиши асосида банкнинг активлари ва пассивларини бопщаришнинг асосий қисмидир. Балансни бошқариш бу банкни бекзрор ва кайд этилган ставкаси билан актив ва пассивларнинг балансланмаганлиги. Балансни бошқариш қўйидаги куринишга эга:
ББ= Ач-Пч; (1.2)
Бу ерда, Ач- активлар фоизининг узгаришига сезгирлиги хажми;
Пг-пассивлар фоизининг узгаришига сезгирлиги хажми;
ББ сезгирлиги деганда Ач/Пч муносабати тушунилади.
Бошқариш нуктаи назаридан вазиятнинг 3 та синфи фарқланади;

  1. ББ нолга тенг бўлса;

Ач-Пч=0 ёки Ач/Пч=1 вазият (холат) фоизли хатарни бартараф этиш имконлиги билан тавсифланади.

  1. Ижобий ББ;

(Ач-Пч)>0 ёки (Ач/Пч)>1 Вазият (холат) активларни пассивлардан аввалрок кайта баҳолашнинг имконлиги билан тавсифланади.

  1. Салбий ББ;

(Ач-Пч)<0 ёки (Ач/Пч)<1 Вазият пассивларни активлардан оддинрок кайта баҳоланиши имконлиги билан тавсифланади.
Шуни таъкидлаб утиш керакки, банк уни ББ=0 бўлганда фоизли ставкасининг узгаришига нисбатан хатардан химояланган. Бу холатда фоизли ставканинг хар кандай узгаришда банкнинг йукотишлари копланади. Агар банк ижобий ББ га эга бўлса, яъни фоизли ставка узгаришига сезгир активлар суммаси фоизли ставка узгаришига сезгир пассивлар суммасидан куп бўлса, фоизли ставка усишида банк фойда олади, тушишида зарар куради.
Бизнинг фикримизча, банк салбий ББга эга бўлса, яъни фоизли ставка узгаришига сезгир пассивлар суммаси, фоизли ставка узгаришига сезгир активлар суммасида банк фойда олади, ставканинг усишида-зарар куради.
Бу буйича таникли америкалик Питер С. Роуз узининг «Банк менежменти» китобида шундай ёзади: «Баъзи банклар актив ёки пассивлар буйича уз сезгирлигини фоизли ставка даражасининг узгариши шахсий башоратларига ишониш даражасига боǵлиқ холда туǵрилайди. Демак, агар банкнинг бошқарувчиси режалаштиришни жорий даражада фоиз ставка пасайишига катьий ишонса, улар сезувчан активларнинг мажбуриятдан ортишга йўл қўйишади. Агар фоизли ставкалар узлари башоратга мос ҳолда тутса, мажбурият буйича харажатлар даромадга кура тезрок кискаради. Худди шундай фоизли ставканинг ортишига нисбатан асосланган башорат купгина банкларнинг активлар буйича сезувчан булишига мажбур қилади, чунки улар агар ставка ортса, фоизли ставкаларга хизматлар буйича даромадлар усиши харажатлар усишини кувиб утади. Албатта, бундай тажовузкор стратегия банкнинг узига катта таваккалчиликни олишга мажбур қилади. Фоизли ставкаларнинг мутлок аниқ башорати мумкин эмас, шунинг учун купгина банкларнинг бошқарувчилари башоратга эмас, балки фоизли ставкаларнинг олдиндан айтилмаган узгаришларини хеджирлашга ишонадилар. Фоизли ставканинг харажати башорат килинган йуналишдан фарқланиши банкнинг йукотишларини орттиради»52

Download 60,54 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish