Oila haqida donishmandlarning qarashlari



Download 26,37 Kb.
Sana21.02.2022
Hajmi26,37 Kb.
#25209
Bog'liq
Oila haqida donishmandlarning qarashlari


Oila haqida donishmandlarning qarashlari
Oila xususida sharq mutafakkirlarining falsafiy qarashlari
Zardushtiylikning qadimiy kitobi — «Avesto»da oila muqaddas dargoh ekanligi haqida
Abu Rayhon Beruniy «ozodalik va orastalik olijanoblikning o`zagi»
Kaykovusning «QOBUSNOMA» sida oila xususida o`g`liga qilgan pand-nasihatlari
Nikoh-oila munosabatlarining evolyutsiyasi

1.Nega chumoli bug’doyni ikkiga bo’lib olib kirib ketadi?
2.Bu narsa biz odamlarda juda ko’p, uni har doim ko’tarib yuramiz lekin uni bizga hech og’irligi tushmaydi. Bu nima??? 
3.Bir kambag’al odamni akasi olamdan o’tib qolibti. Lekin vafot etgan odamning akasi ham ukasiham yo’q ekan qanaqasiga? 
4.Eng ko’p vitamin qayerda bo’ladi? 
5.Janubiy Amerikadagi SARIQ QALAMPIR nomini beruvchi shaxar bu …. 
7.Buyuk sarkarda bobomiz Amur Temurning shiori…. 
1. Chunki agar ikkiga bulmasa uyida nish otib ketadi
2. Bu soch
3. U ayol kishi bulgan va uning akasi olamdan utgan
4. Aptekada
5. Chili
7. Kuch adolatda
Oila haqida
Oila haqida “Бахтли оилаларнинг барчаси бир-бирига ўхшайди”, — деб ёзганди Лев Толстой “Анна Каренина” романида. Ёзувчи ҳақмиди? Наҳот барча бахтли оилаларда қандайдир умумий хислат бўлса? психологлар фикрича, бахтиёр оилаларни бирлаштирувчи 10 та одатни санаб ўтди.
Улар бир-бири ҳақида қариндош ва дўстларига шикоят қилмайди
Бахтиёр ер-хотин ўз муносабатларига учинчи шахсларни жалб қилиш керак емаслигини билади.Агар тушунмовчилик юзага келса, улар бир-бири билан очиқчасига гаплашиб олади. Аёлнинг дугоналари ва еркакнинг дўтлари бетарафликни сақлай олмайди ва муносабатларингизга фақат путур йетказиши мумкин, холос.
Улар бир-бирини бошқалар билан солиштирмайди
Бахтиёр ер-хотин бир-бирини борича, барча камчиликлари билан қабул қилади ва севади. Улар бир-бирининг камчиликлари устидан кулмайди, қарашлар ва фикрлардаги тафовутни қабул қилади ҳамда бир-бирига ўсишда ёрдам беради.
Улар ўзини қурбон қилиб кўрсатмайди
Бахтли жуфтликлар бир-бирини ўз муаммоларида айбламайди, аксинча ҳодиса учун жавобгарлик иккаласининг ҳам бўйнида еканлигини англайди.
Улар доим ҳам жиддий емас
Бахтли оилалар хурсандчилик қилишни, кулишни, ҳазиллашишни, ва шу тариқа ўз муносабатларини янгилашни билади. Ҳаёт уларга қарши чиққанда ҳам улар муаммо устидан кулиш имкониятини топади.
Улар бир-бирини танқид қилмайди ва “еговламайди”
Бахтиёр жуфтликлар бир-бирининг яхши хислатларини кўришга ҳаракат қилади, муаммолар юзага келганда еса нима содир бўлаётганини англашга уринади. Агар жуфтингиз кўнглингизга хуш келмайдиган нарсани қилаётган бўлса, унга бу ҳақда айтишнинг мақбул йўлини топинг. Танқид ва кўз ёши ёрдамида истаган нарсангизга ериша олмайсиз — бунда киши сизни тингламай қўяди ва сизнинг у ҳақдаги паст фикрингизни тасдиқлаш учун қасдма-қасдига иш тутади.
Улар фикрларни ўқишга уринмайди
Бахтли ер-хотин бир-бирига ўз еҳтиёжлари ҳақида қандай маълум қилишни билади. Биз енди катта одамлармиз ва бизда яширинча хафа бўлиш ўрнига, бизга керак нарсани сўрашнинг турли усуллари бор. Агар сизга еътибор йетишмаётган бўлса, бу ҳақда билдиринг. Очиқчасига билдириш — баркамол ва мустаҳкам алоқаларнинг асоси.
Улар фақат ўз ролларига “ёпишиб қолмаган”
Бахтли жуфтликлар гендер роллари масаласига жуда қатъий тарзда ёндашмайди. Улар ўзгарувчан ва кўп вазифали бўла олади: бугун сиз овқат пиширасиз, ертага — мен, бугун болага мен қарайман, ертага — сиз ва ҳоказо.
Улар бир-бирига бақирмайди
Ҳадеб бақиришга ўтиб кетаверадиган киши беқарор ва ўзига ишонмаган одамдир. Ер-хотин муносабатларида баланд оҳангдаги суҳбатларга йўл қўйиб бўлмайди, чунки вақт ўтиши билан улар бир-бирини ешитмай қўяди.
Улар ҳар ишда бир-бирини назорат қилавермайди
Рашк қилиш, назорат қилиш, ҳукмдорлик қилишга уриниш — ўзига бўлган ишончи йетарли бўлмаган ҳолларда кузатилади. Умр йўлдошингизга ўз “ҳудуд”ига ега бўлишига қўйиб беринг, шунда у сизга кўпроқ интилади.
Улар бир-биридан мукаммалликни кутмайди
Умр йўлдошингиз “оқ отдаги шаҳзода” бўлишини кутасиз, аммо реал одам ва унинг камчиликлари билан дуч келгач, ҳафсалангиз пир бўлади, зардангиз қайнайди. Ўзингиз ва бошқаларни ўз ҳолича қабул қилиш вақти келди. Жуфтингиздан яхши томонларни изланг, уни ютуқлари учун мақтанг. 
Оила деб қон-қариндошлик, қариндошчилик (никоҳ орқали) ёки бирга истиқомат қилиш орқали богʻланган одамлардан иборат ижтимоий гуруҳдир. Коʻп жамиятларда оила болалар социализацияси учун асосий институт вазифасини оʻтайди. Антропологлар оилаларни матрилокал (она ва унинг болалари), ер-хотин (болалари боʻлса, нуклеар оила дейилад) ва қон-қариндош (нуклеар оила ва қайната-қайнана бирга яшовчи) типларга ажратишади. Оила — никоҳ ёки тугʻишганликка асосланган кичик гуруҳ. Унинг аʼзолари роʻзгʻорининг бирлиги, оʻзаро ёрдами ва маʼнавий масʼулияти билан бир-бирига богланган. О.нинг енг муҳим ижтимоий вазифалари — инсон зотини давом еттиришдан, болаларни тарбиялашдан, О. аʼзоларининг турмуш шароитини ва боʻш вақтини самарали уюштиришдан иборатдир. Оилавий муносабатлар нисбатан мустақил ҳодиса саналсада, жамиятдаги мавжуд ижтимоий, иқтисодий, мафкуравий муносабатлар билан белгиланади ва улар таʼсирида оʻзгариб боради. Шунга мувофиқ, ҳар бир жамият оʻзгариб мос О. типини, оилавий муносабатларни оʻрнатади. О. жамият тарихида азалдан мавжуд боʻлмаган. Ибтидоий жамоа тузумининг биринчи босқичида, кишилар тоʻда-тоʻда боʻлиб яшаётган даврда жинслар орасидаги муносабатлар му-айян тартиб-қоидага ега боʻлмай, тоʻдадаги барча еркаклар ва аёллар бир-бирларига умумий ер-хотин ҳисобланган. Тарихий тараққиёт жараёнида жинсий муносабатлар аста-секин муайян тартибга солина бошланди. Дастлаб ота-она билан фарзандлар, соʻнгра ака-ука ва опа-сингиллар орасидаги жинсий муносабатлар тақиқланиб гурухли О. пайдо боʻлган. Лекин, бу О.ларда ҳали ер-хотин никоҳи бар-қарор алоҳида хоʻжаликка ега боʻлмаган. Бу даврда табиий омил оʻз вази-фасини тугаллади, яʼни жинсий муносабатлар доирасидан қонқарин-дошлар истисно қилинди, жинсий муносабатлар фақат бир еркак ва бир аёл муносабатига айланди (яна к,. Патриархал оила, Полиандрия, Полигамия, Полигиния).
Ижтимоий ишлаб чиқариш — чорвачилик ва деҳқончиликнинг ривожланиши билан еркаклар меҳнатининг қадри ошди, маҳ-сулот ишлаб чиқаришда улуши ортди, бинобарин, уларнинг ижтимоий мавқеи ҳам тубдан оʻзгарди. Мавжуд қоида тартиблар — фарзандларнинг онагагина тегишли боʻлиши, она мулкига меросхоʻр саналиши еркакларнинг янги мавқеига зид келиб қолди. Натижада ота хуқуқига асосланган патриархал О. вужудга келди. Шундай қилиб, ҳозирги индивидуал О.нинг оʻтмишдоши — моногам О. вужудга келган (к,. Моногамия).О. халқнинг , жамиятнинг ҳаёти, турмушига оид урф-одатларни оʻзида синовдан оʻтказади. Яхшиларини оʻз багʻрида асраб-авайлаб келажак авлодларга йетказади. О. оʻз фарзандларини тарбиялаб, уларга умуминсоний қадриятларни сингдириш билан уларга бошлангʻич иж-тимоий ёʻналиш беради. Оʻз фарзандларини катта оқимга — жамиятга қоʻшиш билан еса О. жамият ёʻналиши, иқтисо-диёти, маданияти ва маʼрифатини ҳам белгилашга оʻз таʼсирини коʻрсатади. Шунинг учун ҳам Шарқса О. қадим-қадимдан муқаддас қоʻргʻон ҳисобланиб келинган. Хусусан, оʻзбек О.ларининг серилдизлик, сербутоклик хусусиятлари ҳозир ҳам сақланиб турибди. Оʻзбекларда О.ларнинг муайян турмуш тарзи шаклланиб ҳаётий тажриба орттириб бориши, тежамли ва саришта роʻзгʻор тутиши, фарзандларни одобли, маʼна-вий йетук боʻлиб камол топишида кексалар, ота-онанинг роли катта. оʻзбек О.лари оʻзларининг мустаҳкамлиги, саран-жом-саришталиги, болажонлиги, қариндош-қондошлик ришталарини ҳурмат қилиши, мехр-оқибатли ва бошқа қадриятлари билан ажралиб туради (қ. Оила тарбияси).Оʻзбекистоннинг давлат мустақиллиги туфайли халқимизнинг азалий миллий урф-одат ва маросимлари қайтадан тиклана бошланди, бу удумлар О.ни мустаҳкамлашда муҳим оʻрин егаллайди. Оʻзбекистон ҳукумати О. масалаларига давлат сиёсати даражасида бажарилиши лозим боʻлган устувор вазифа сифатида қарайди. ОʻзР Конституциясининг 63-моддасига кура, О. жамиятнинг асосий боʻгʻини ҳисобланади, у жамият хдмда давлат томонидан муҳофазада боʻлиш ҳуқуқига ега. Оналик ва болаликни муҳофаза қилиш боʻйича бошқа қонуний ҳужжатлар ҳам қабул қилиниб, амалий тадбирлар белгиланган. Жумладан, “Кам таʼминланган оилаларни ижтимоий ҳимоя қилиш чоралари тоʻгʻрисида” 1994 йил 22 авг .да фармон чиқарилиб, муҳтож оилаларга моддий ва маʼнавий ёрдам беришнинг коʻлами кенгайтирилди. О.ни жамиятнинг равнақ топилишидаш тутган оʻрни ва иштирокини янада ошириш, О.ларнинг ҳуқуқий, ижтимоий, иқтисодий, маʼнавий-ахлоқий манфаатларини ва фаровонлигини яхшилашни давлат томонидан қоʻллаб-қувватлашни кучайтириш ҳамда изчил таʼминлаш мақсадида ОʻзР Президента 1998 йилни “О. йили” деб еʼлон қилди. Шунга асосан, О. манфаатларини таʼминлаш борасидаамалга ошириладиган тадбирлар тоʻгʻри-сида давлат дастури ишлаб чиқилди. ОʻзР Хотин-қизлар қоʻмитаси ҳузурида Республика “Оила” илмиямалий маркази ташкил етилди. Оилавий ҳаёт масалаларини ҳуқуқий тартибга солишга багʻишланган Оʻзбекистон Республикасининг Оила кодекси қабул қилинган
Download 26,37 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish