O zbekiiton fayi a L l I lari 4illiy jamiyaii nashkiyol

1.  INSON  -   ANTROPOSOTSIOGENEZ 

JARAYONINING  MAHSULI

Hozirgi  zamon  donishmandlari  olamdagi  tirik  mavjudotlar 

ichida  «inson  —  eng  aqlli  mavjudot»,  «inson  —  o‘zini  o‘zi 

anglovchi  mavjudot»,  «inson  —  m a’naviy  va  erkin  mavjudot», 

degan  xulosalarga  keldilar.  Lekin  shuni  alohida  ta’kidlash  zarur- 

ki,  insonga  xos  aql-farosat,  o‘zini  o‘zi  anglash,  ma’naviy  erkinlik 

birdaniga  shakllangan  emas.  Chunki  hayvonning  odamga  ayla­

nishi  uzoq  yillar  davom  etgan  jarayondir.  Hayvonlaming  (gomo- 

noid)  odamga  aylanishi  (antropogenez)  va  ularning  ma’lum  bir 

jamiyatga  birlashish  jarayoni  (sotsiogenez)  olimlarning  guvohlik 

berishicha  taxminan  uch-uch  yarim  million  yil  davom  etgan. 

Ya’ni  antropogenez  va  sotsiogenez  yagona  bir  jarayonning  ajral­

mas  ikki  tomonidir.  Ko'rinib  turibdiki,  hayvonning  odamga 

aylanishi  —  antroposotsiogenez  jarayonining  natijasidir.  Tirik 

mavjudotlar  olamidan  odamning  o‘ziga  xos  xususiyatlari  bilan 

ajralib  turishi  —  o‘lik  tabiatdan  tirik  tabiat,  tirik  mavjudotlar 

ajralib  chiqishiga  teng  bo‘lgan  buyuk  sakrashdir.

378

---

Antropogenez  jarayonida  mehnat  asosiy  rol  o‘ynaydi.  Mehnat 

tufayli  inson  o‘zi  yashayotgan  tabiiy  muhitni  o'zgartiradi,  moddiy 

va  ma’naviy  boyliklar  yaratadi,  o‘zini  o‘zi  o'zgartiradi.  Inson 

organizmining' sof  fiziologik  funksiyalari,  qo‘l  va  oyoqlarning, 

bosh  va  barmoqlarning,  tog‘aylar,  paylar,  suyak  va  muskullar- 

ning  taraqqiy  etishi  ham  bevosita  mehnat  bilan  bog‘liqdir.  Bun- 

dan  tashqari,  m ehnat  insonning  nafaqat  jismoniy,  balki 

ma’naviy,  madaniy  taraqqiyoti  uchun  ham  asosiy  shart-sharoit 

vazifasini  bajardi.  Mehnat  tufayli  inson  tabiatga  ta’sir  etdi.  Bu­

ning  uchun  esa  mehnat  qurollari  yasab,  ushbu  qurollami  uzluksiz 

takomillashtirib  bordi.  Inson,  amerikalik  olim  B.Franklin  aytga- 

nidek,  mehnat  qurollarini  yaratuvchi  maxluqdir.

Mehnat  qurollarining  yaratilishi  —  insonning  ishlab  chiqa- 

rish  borasidagi  faoliyatining  o‘q  tomiridir.  Ma’lumotlarga  qara- 

ganda,  inson  mehnat  qurollari  yaratishni  boshlaganiga  bir-bir 

yarim  million  yil  bo‘ldi.  Inson  dastlabki  mehnat  qurollarini  ov 

qilish,  boshqacha  aytganimizda,  turli  maxluqlami  o‘ldirish  uchun 

kashf  etgan.  Bu  jarayon,  ya’ni  mehnat  qurollarini  yaratish  jara- 

yoni  ham  ongsizlikdan  onglilik  tomon  o‘sib,  rivojlanib  bordi. 

Mehnat  qilish  insonni  takomillashtirish  bilan  asta-sekin  olam­

ning  ichkarisiga  tomon  kirib  boraverdi.  Yuqoridagi  mulohaza- 

lardan  shunday  xulosaga  kelish  mumkinki,  mehnat  —  antropo­

genez  va  sotsiogenez  jarayonining  markaziy  omilidir.

Antroposotsiogenez  jarayonida  inson  ongi,  aql-farosati  shakl- 

lanishida,  uning  amaliy  faoliyatini  ma’lum  bir  maqsad  tomon 

yo'naltirishda  til  eng  muhim  vosita  vazifasini  bajaradi.  Xuddi 

shuning  uchun  ham  tilning  taraqqiyoti  antropososiogenez  jara­

yonining  eng  muhim  omillaridan  biridir.

Faylasuflar  tomonidan  til  turlicha  sharhlandi1.  Chunonchi, 

keng  ma’noda  til  —  madaniyatdir.  Shu  madaniyat  yordamida 

kishilar  biri  —  ikkinchisi  bilan  aloqa  qiladi,  muloqotda  bo‘lishadi,