О. Х.Қўлдашов, З. Мирзаева, З. Абдумаликова биофизика (дарслик) фарғона – техника – 2007


Мембраналарнинг айрим физнк хоссалари ва параметрлари



Download 1,72 Mb.
bet27/50
Sana26.02.2022
Hajmi1,72 Mb.
#469000
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   50
Bog'liq
BIOFIZIKA DARSLIK

4.5. Мембраналарнинг айрим физнк хоссалари ва параметрлари

Мембрана молекулаларининг ҳаракатчанлигини ва мембрана оркали


ўтувчи заррачаларнинг диффузиясини ўлчаш билипид катлами ўзини сув
каби тутишидан далолат беради. Иккинчи томондан, мембрана тартибли
ҳолдаги структурадир. Кўрсатилган бу иккала факт, мембранадаги фосфолипидлар унинг табиий холдагидек ишлаб туришида суюқ кристалик ҳолатида бўлади деб ўйлашга мажбур этади. Мембрананинг суюқлик хоссасигаэга эканлиги ЭПР ва ЯМР усуллари орқали тасдикланади.




4.6–расм


Мембраналар липид қатламининг қовушоқлиги сувнинг қовушоқлигидан тахминан 100 марта ортиқ, у 30—100 мПа • с га тенг, бу эса тахминан ўсимлик мойининг қовушоклигига мос келади.
Сирт таранглиги эса сувникидан юз ва минг марта кичик, яъни 0,03–1 Н/м. Ҳарорат ўзгарганда мембранада фазовий ўтишларни, яъни иситилганда липидларнинг эриши, совитилганда эса кристалланишини кузатиш мумкин. Фазовий ўтишлар энергиянинг ўзгариши билак боғлик; бўлгани туфайли уни, хусусан, ҳароратнинг ўзгаришида иссицлик сигими С нинг ортишига қараб пайқаш мумкин (4.6–расм; Т1 ва Т2 ҳароратларда фазовий ўтишлар). Биқатламнинг суюқ кристаллик ҳолати кичик ковушоқликка ва қаттиқлик ҳолатига караганда турли моддаларда катта эрувчанликка эга. Суюқ кристаллик бикатламнинг қалинлиги қалинлигига қараганда кичик бўлади.
Молекулаларнинг қаттиқ ва суюқ холатдаги конформация (структураси) турличадир, бунга рентгеноструктур анализ туфайли ишонч ҳосил килиш мумкин. Суюк фазада фосфолипид–молекулалари диффузияланувчи модда молекулаларини ишга киришиши имкониятига эга бўлган бўшлиқ («кинки») ҳосил бўлади.



4.7–расм
Бу ҳолатда «Кинки»нинг кўчиши молекулаларнинг мембранага кўндаланг ҳолда диффузияланишига олиб келади (4.7–а, б расм).
Фосфолипид қўш катламли мембранани ҳар бир 1 мм2 юзидаги электр
сиғими 5–13 нФ бўлган конденсаторга ўхшатилади.
Электр майдони материянинг кўринишларидан бири бўлиб, унинг ёрдамида шу майдонда турган электр зарядларига куч таъсири вижудга келтирилади. Биологик тузилишларда генерация қилинадиган электр майдонининг хоссаси шундаки, у организм холатини аниқлаш ахборот манбаидир.
Саволлар:

  1. Мембранани тузилишини тушунтиринг.

  2. Иккиланган липид қатлами қандай ?

3.Мембранани физик хоссаларивапараметрлари



Download 1,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   50




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish