131
таклиф этган микропипетка ѐрдамида нафроннинг турли қисмларидан суюқликлар
олиниб, нефроннинг турли қисмларини сийдик ҳосил бўлишидаги роли ўрганилади.
Инсон ва ҳайвонлар буйракларининг функционал ҳолатини ўрганиш учун, айрим
моддаларни қонда ва сийдикдаги миқдорини аниқлаб, сийдик ҳосил бўлишининг асосий
жараѐнлари тўғрисида миқдорий маълумот беради (тозаланиш коэфиценти). Бу усул
клиникада кенг кўламда қўлланилмоқда.
Буйракларнинг физиологик фаол моддаларни синтез қилишини аниқлаш учун,
артерия ва вена қон томирларидаги қон таркиби текширилиб, солиштириб кўрилади.
Электрон микроскопия, цитокимѐ, биохимик ва электрофизиологик усуллар
ѐрдамида буйрак ҳужайраларининг ишлаш механизми, турли вазифаларни бажариши
метаболитик вазифилари ҳамда каналчаларнинг турли қисмларини функционал аҳамияти
ўрганилади.
Диурезни ўрганиш клиник текширишларининг асосийларидан ҳисобланади.
Сийдикнинг таркиби, ундаги ферментларни, гормонларни ўрганиш хозирги куннинг
асосий текшириш усулларидан бири ҳисобланади. ------------------------------
Нефрон ва унинг қон билан таъминланиши. Нефрон буйракларнинг морфо-
функционал бирлиги бўлиб ҳисобланади. Бу ерда сийдик ҳосил бўлади. Инсонни ҳар бир
буйрагида ўртача 1-1,3 млн нефрон бўлади. Нефрон мураккаб тузилишга эга бўлиб, бир
неча ўзаро туташган қисмлардан иборат. У капиллярлар тўрини тутган малпигий
коптокчасидан бошланади. Коптокча ташқи томондан икки қаватли Шумляский-Баумен
капсуласи билан қопланган (расм-атласдан). Капсуланинг ички қавати эпителиал
ҳужайралардан иборат. Ташқи кавати эса кубсимон эпителиал ҳужайралар билан
қопланган базал мембранадан иборат.
Ташқи ва ички қаватлар оралиғида бўшлиқ бўлиб, нефроннинг проксимал қисми
бўшлиғига туташган. Нефроннинг бу сегментини ичидан қоплаган кўплаб
микроворсинкалар бор. Проксимал қисм бурама, сўнгра тўғри қимлардан иборат.
Проксимал сегментнинг давоми – Генле қовузлоғининг ингичка пастка тушувчи қисмига
туташган бўлиб, эпителиал ҳужайралардан иборат. Пастга тушувчи қисми буйракнинг
мағиз моддасига ўтиб 180
0
га бурилиб, йўғон юқорига кўтарилувчи қисм сифатида давом
этади. Генле қовузлоғини давоми дистал бурама найчага давом этиб, буйракнинг пўстлоқ
моддасида йиғувчи найчаларга уланади. Йиғувчи найчалар пўстлоқ моддадан мағиз
моддага ўтиб, чиқарув йўлларига қўшилади ва буйрак жомчаларига очилади. Буйрак
жомчалари эса сийдик йўлларига улашиб, сийдик пуфагида тугалланади.
Инсон ва сут эмизувчи ҳайвонларда жойлашган жойига, нефроннинг узунлиги ва
тузилишига, сийдик қўйилтириш даражасига қараб бир неча турдаги нефронлар
суперфициал, интракортикал, юкстамедуляр тафовут қилинади.
Суперфициал нефронлар асосан пўстлоқ қисмида жойлашган.
Юкстамедулляр
Do'stlaringiz bilan baham: