о ’т к а за м и з v a a y la n tirish ra d iu sin in g h a q iq iy k attalig i O jA i d a A
j
A '
j
y o y n i ch izib A f! n u q ta n i, y a ’ni A n u q ta n in g
y a n g i h o la tin in g
g o riz o n ta l p ro y e k siy a sin i to p a m iz v a A '2 ni b e lg ila y m iz . Shu usul
b ilan В n u q ta n in g y a n g i h o lati В ^ В 'ь В у ni to p a m iz . N a tija d a
А 'В 'С А '^В ’ь А ^ С 'г ) b e rilg a n k e sm a n in g y a n g i, a b u rc h a k k a b u rilg an
h olati b o ’ladi.
7.3.3. Tekislikni aylantirish
Izlari b ilan b e rilg a n u m u m iy v a z iy a td a g i P (P H;Pv)
te k islik
fro n tal p ro y e k s iy a lo v c h i h o la tg a k e lg u n c h a a y la n tirilsin ( 1 19-shakl).
B u n in g u c h u n a y la n tirish o ’qi I(ii*,i2) ni fro n tal p ro y e k s iy a la r te k islig i
V da, g o riz o n ta l p ro y e k s iy a la r te k islig i H g a p e rp e n d ik u ly a r h o ld a
ta n la y m iz (In>V, I± H ).
M a ’lu m k i,
b u
h o ld a
a y la n tirish
o ’q in in g
g o riz o n ta l
ii
p ro y e k siy a si X X o ’q id a b o ’ladi v a bu
\\
n u q ta d a n b e rilg a n
te k islik n in g P H g o riz o n ta l iz ig a p e rp e n d ik u ly a r o ’tk a z ib u la rn in g
k e sish ish
n u q tasi Ej to p ila d i, d em ak , ijE i-ЦРн.
O
1
E
1
k e sm a
a y la n tirish ra d iu s in in g h a q iq iy k a tta lig i b o ’ladi. O jE i k e sm a n i
a y la n tirib
X X
o ’q ig a jo y la b
E'i
n u q tan i
to p a m iz .
O iEj-LPh
b o ’lg a n lig id a n te k is lik n in g y a n g i h o la tid a g i g o riz o n ta l P 'H
izi ham
0
1
E fj ga p e rp e n d ik u ly a r y a ’ni O iE JJP 'h b o ’ladi. Р' te k islik n in g
fro n ta l izini to p ish u c h u n P 'x n u q tan i a y la n tirish o ’q id ag i 1 n u q ta n in g
fro n ta l 12 p ro y e k siy a si b ilan b irla sh tira m iz , bu Р' n in g fro n ta l P ' izi
b o ’ladi. S h u n d a y q ilib P te k is lik p ro y e k siy a lo v c h i Р'
v a z iy a tg a k elib
q o la d i.
www.ziyouz.com kutubxonasi
U m um iy v aziy atd a berilgan A B C (A ]B iC i;A
2
B 2C 2) u ch b u rch ak
tekisligi y u zasin in g haqiqiy kattaligini topish 120-shaklda keltirilgan.
Bu m asalani y e c h ish
uchun
berilgan
u c h b u rch ak p ro y ek siy alar
te k islig ig a
p e rp en d ik u ly ar
bo ’lgan
o ’q lar
atro fid a
ikki
m arta
a y lan tirilish i zarur.
B irinchi holda aylantirish o ’qi u ch b u rch ak n in g
A (A i;A 2) u ch id an H g a p erp en d ik u ly ar о ’т кази л ган .
Bu I(ii;i2) o ’q
atro fid a ay lan tirish n atijasid a berilgan u ch b u rc h ak
frontal pro y ek siy alar
tek islig i V ga n isb atan p ro y ek siy alo v ch i, y a ’n i (A ’2B '2C 2-LV) b o ’ladi.
U chb u rch ak tek islig in in g bu k o ’rinishga kelishi u chun esa uning
A l ( A i l 1;A2l 2) g o rizo n ta l c h iz ig ’ini V ga p erp en d ik u ly ar, y a ’ni A 1 ± V
( A i l i l X X ) , holatg ach a aylantirib yasaladi.
Ik k in ch i ay lan tirish o ’qi
I'O 'bi^) berilgan u c h b u rch ak n in g y angi holatidagi В 'О В 'ьВ у
uchidan V
ga p erpendikulyar o ’tkazib H ga parallel kelguncha holga qadar
aylantiriladi, y a ’ni В Ы , i^ I X X , (A M
2B M2C n2)||X X . H osil b o ’lgan
A ,,B "C ,,(A ,,lB ,,iC ,,l;A ,,2B ,,2C ,,2) uchburchakning gorizontal А ^ В ^ С 1!
proyeksiyasi berilgan A B C uchburchak y u zasining haqiqiy kattaligi
b o ’ladi.
Do'stlaringiz bilan baham: