Низомий номидаги тошкент давлат педагогика



Download 4,87 Mb.
Pdf ko'rish
bet101/129
Sana24.02.2022
Hajmi4,87 Mb.
#222898
1   ...   97   98   99   100   101   102   103   104   ...   129
Bog'liq
4.2-musiqa-madaniyati

«Қўштор» чолғуси  
Миниатюраларда тасвирланган созларга ўхшатиб 1985 йили илк марта 
ўйма дутор ясалган эди. Ушбу созни янада такомиллаштириш натижасида 
янги мумтоз ўзбек чолғуси «Қўштор» дунёга келди.
Ўша 
вақтда 
яратилган 
«Қўштор»нинг 
кўриниши 
тарихий 
манбалардаги тасвирлардан олинган бўлиб, бу чолғунинг дутордан фарқи 
унинг шакли, шунингдек, яхлит ёғочдан ишланганлиги, товуш тембри
оҳангининг ёқимли эканлигидадир.
Чолғунинг товуш оралиғида ҳам дутордан фарқ мавжуд бўлиб, бу соз 
кўпроқ анъанавий миллий мақом куйларини ижро этишга мўлжалланган. 
 
 
 
 


202 
«Ғижжаки Бобурий» чолғуси 
Ғижжаки Бобурий чолғусига камонли ва чертиб чалинадиган 
чолғуларнинг миниатюра асарларидаги тасвири асос қилиб олинган. Мазкур 
чолғу IХ-ХVI асрларда қўлланган созлар туркумига киради. У ҳақидаги 
айрим маълумотлар Темурийлар сулоласига мансуб бўлмиш Бобурийлар 
давридан бизгача етиб келган баъзи ҳужжатларда ўз аксини топган. Бу 
шаклини 
яратишда 
тарихий 
рубоб 
ва 
ғижжак 
чолғуларининг 
миниатюрадаги тасвирлари асос бўлиб хизмат қилган. Ҳозиргача мазкур 
чолғунинг барча талабларга тўла жавоб берувчи уч хил нусхаси (варианти) 
яратилди ҳамда барча синовлардан муваффақиятли ўтди. Унинг биринчи 
ўйма нусхаси 1985-86 йиллари, 1991 йили янада такомиллашган иккинчи 
нусхаси яратилди ва Андижонда бўлиб ўтган санъаткорлар ва санъат 
шинавандаларининг катта йиғилишида «Ғижжаки Бобурий» деб ном 
берилди.
Унинг синовида товушнинг жарангдорлиги, тозалиги, ёқимли, 
юмшоқ, мунгли ва ҳамоҳанглигига катта эътибор берилди. 1994 йилда эса 
чолғунинг бўғиз қисмига баъзи ўзгартиришлар киритилди.
Юқоридаги тасвирда синовдан ўтказилган «Ғижжаки Бобурий»нинг 
такомиллашган 3-нусхаси акс эттирилган (созни тайёрлаган усталар 
Абдумалик, Абдураҳмон ва Сардорбек Мадраимовлар). 
Косахона, қобирға ва қобирға қопламаси, бурчак қоплама, орқа 
қоплама, бўғиз, харрак, шайтон харрак, сим тортқич, осма тўсин, устун, 
тугмача, қулоқлар, даста, даста қопламаси, торлар унинг таркибий 
бўлакларидир.


203 

Download 4,87 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   97   98   99   100   101   102   103   104   ...   129




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish