Низомий номидаги тошкент давлат педагогика университети ф. И.Ҳайдаров Н. С. Жўраев психология тарихи



Download 6,03 Mb.
bet60/65
Sana17.07.2022
Hajmi6,03 Mb.
#815416
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   65
Bog'liq
психология тарихи

40. В.Д.НЕБЫЛИЦЫН.

1930-1972 йиллар орасида Небылицын томонидан инсон асаб системасининг ишлов тажриба қўлланмасини ўйлаб топган.


Унга тегишли бўлган асосий изланиш асаб системасининг инсонлар ҳарактерида бир-биридан фарқ қилиши ва ажралиб туришидир.


41. М.Я.БАСОВ.

Психологияга улкан ҳиссасини қўшган машҳур рус психологи ҳисобланади. У 1892 йил оддий деҳқон оиласида таваллуд топган. У ўзининг «Болалар устида психологик кузатиш методикаси» ва «Умумий педалогия асослари» номли асарларини ёзди. Бундан ташқари «Эрк функционал психология предмети сифатида» (1923) Басов мактабгача ёшдаги болаларда психологик кузатиш методикасини ишлаб чиқди. Рефлексология тарафдорлари билан бирга ички психик жараённи объектив экспериментал ўрганиш аҳамиятини ва имкониятини исботладилар. Унинг рус психологиясига қўшган улкан ҳиссасидан яна бири у психологияга «фаолият» тушунчасини киритган.




42. РЕНЕ ДЕКАРТ.

XVII асрнинг энг йирик мутафаккирлардан бири франциялик Рене Декарт (1596-1650) ҳисобланади. Декарт феъл-атворнинг детерминистик концепциясига ва онгнинг интроспектив концепциясига асос солган. Декартнинг фикрича тан ва руҳ бир-бири билан боҚлиқ ва улар учинчи субстанция – худо орқали таъминланади.


Декарт ўзининг «Усул ҳақида мулоҳазалар» номли асарида математика, механика ва геометрияга асосланиб билимининг дедуктив усулини ишлаб чиқишга ҳаракат қилди. У мулоҳазакорлик (рационализм)нинг асосчиси ҳисобланади. Унинг фикрича, бизнинг сезги аъзоларимиз ҳамма нарсага шубҳа қилиши мумкин, бироқ менинг фикр қилаётганимга шубҳа қилиш мумкин эмас, деб ҳисоблаб, «Мен фикрлаяпман, демак мен мавжудман» деб хулоса чиқаради.


43. Франц Галль Йозеф.

1758 йилда Австралияда туҚилган. Унинг касби врач бўлиб, асосан бош мия функцияларини ўрганган. 1810 йилдан бошлаб мия ярим шарлари устида тажриба ўтказган.


Ф.Галль бош мия харитасини яратди. Унинг фикрича одамдаги ҳар бир қобилият бош мия қобиҚида жойлашган. У миядаги 37 хил кўнгил қобилиятини аниқлаган ва уларни ҳар бирини мия қобиҚидаги ўрнини ўрганган. Аффектив қобилиятлар 21 хил бўлиб, улар орқа миянинг турли жойларида жойлашган. Интеллектуал қобилиятнинг 76 хилини аниқлаб улар мияни оид нуқталарида жойлашганлигини исботлаб берди.

Download 6,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   65




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish