ичади-я
(С. Сиёев. Ой бориб, омон келинг). Ҳай-ҳай, кизим, пахта ил-
мини сувдай
ичган
одам ҳам шундай қиладими? - деб куюнди
Яхшибоев (М. М. Дўст. Лолазор). Қуръонни бўлса, сувдай ёд
билиб олдим. Атрофда менинг олдимга тушадиган кори йўқ эди
(М. Исмоилий. Фарғона тонг отгунча).
2.
Оқмоқ, ўтмоқ.
Вактнинг тез, жадал кечиши ҳакида.
Одам умри ҳам худди шу сув каби жуда шитоб
оқиб
ўтиб
кетаркан. (Н. Жалолиддин.Умар Хайём). Қара-я, кунлар сувдай
ўтиб кетавераркан.
Бугун кўрган болачанг эртага бўй чўзиб,
йигитга айланиб турибди-да. (И. Зойир. Қисмат ўчи). Айла-
нади чархпалак, гулдирайди тегирмон, Умр
ўтар
сув каби,
бугдой мисол тўкилар (И. Мирзо. Рамазон). Ҳаёт окар сув
каби
ўтаверар экан
(А. Абдуллаев. Дард). Икки йил ҳам окар
194
www.ziyouz.com kutubxonasi
сувлай
ўтди-кетди
(А. Жўраев. Кўзмунчок). Кунлар ҳам сувдай
ўтаверар экан,
ҳаш-паш дегунча бир ой ўтиб кетиб, амакимиз
қарз қисташга тушадилар (А. Абдуғафуров. Аччиқ йўтал). Сувдай
оқар
умр бекорми, Не етишмас? Саволлар оғир (О. Суюндиқова.
Бой одам).
3.
Оқмоқ.
Ҳисобсиз даражада келмоқ, муайян жойга тўпланиб
келмок. Одамлар, бойлик, фойда ва шу кабилар ҳақида.
Эшон бобо худойимнинг севган кули, нозу неъмат тўрт то-
мондан сувдай
оқиб туради
(Чўлпон. Кеча ва кундуз). Барча-
нинг Темур томон сувдек
оқиб келаётганини
кўрган амир
Ҳусайннинг Қундуздаги вакили Ўлжайту ҳам икбол қуёши
порлаб чиқаётган буюк султон ҳузурига ошикди (Н. Қобул.
Буюк Турон амири ёхуд акл ва қилич). Ана ўшанда Садрид-
дин Меҳриддиновни бугун менсимай юрган душманлари куйиб
кул бўлади. Ана ўшанда Садриддин Меҳриддиновга пул сувдай
оқиб келади
(А. Иўлдош. Юлдузнинг йўли).
СУВ КУЙГАН (СЕПГАНШАЙ (КАБИ)
Жимжит; жимжит бўлмоқ.
Тамоман сукунат оғушида
бўлмоқ; кўпроқ жой-макон ҳақида.
Бу пайтда нонвойлар нон ёпишга, ҳолвафурушлар ҳолва, сом-
сапазлар сомса, кабобпазлар кабоб пиширишга киришар, ҳаво
иссик нон ва сомса, пиёз ва кабобнинг тутун аралаш аччик ва
хушбўй ҳидига тўларди. Ҳозир эса дўконлар берк, ҳаммаёк
сув куйгандай
жимжит
(О. Ёқубов. Улуғбек хазинаси). Сув
қуйгандек
жимжит
уйда аллақайси эшикнинг қирс этиб ёпил-
гани аниқ-тиниқ эшитилди (X. Дўстмуҳаммад. Шабада). Жу-
ма кунлари курилишда иш тўхтар, ҳаммаёқ сув куйгандай
жимжит бўлиб қолар эди
(П. Қодиров. Ҳумоюн ва Акбар).
Боядан бери сув қуйгандек
жимжит бўлиб турган
синфхо-
нада тўсатдан қаҳқаҳа портлади (Ў. Ҳошимов. Дунёнинг иш-
лари). Бахтига гузар сув куйгандек, одам боласи кўринмайди
(И. Зойир. Қисмат ўчи). Синф сув сепгандай
жим бўлди-қолди
(М. Ҳазраткулов. Таътил кунлари). Саҳарлик ейилиб, оғиз ёпи-
лиши билан атрофда сув сепгандек сокинлик бошланади (Шук-
рулло. Тирик руҳлар).
УСТИ (БОШИ)ДАН СОВУҚ (МУЗДАЙ) СУВ ҚУЙГАНДАЙ
Сесканмоқ, титрамоқ.
Кутилмаган, бирдан бўлган таъсир-
дан нокулай ҳиссий ҳолатга тушмок.
Нималар деяпти ўзи, деб эсим оғиб қолди, устнмдан муздай
195
www.ziyouz.com kutubxonasi
сув куйгандай бўлди (Ҳ. Назир. Ёнар даре). Устнмдан муздек
сув қуйиб юборгандек бўлди (Б. Исмоилзода. Ширин ва ар-
монли кунлар). Бир дўхтир буни секин қулогимга айтганида, бо-
шимдан совук сув куйиб юборгандек
титраб кетдим
(И. Зо-
йир. Қисматўчи). Бошимдан бир челак совуксув қуйилгандек
Do'stlaringiz bilan baham: |