Низомиддин млҳмудов дурдона худойберганова


жонидек севарди (Миртемир. Тошбу). Илоё,  жондай



Download 10,63 Mb.
Pdf ko'rish
bet43/162
Sana04.03.2022
Hajmi10,63 Mb.
#482481
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   162
Bog'liq
O\'zbek tili o\'xshatishlarining izohli lug\'ati (N.Mahmudov, D.Xudoyberganova)

жонидек севарди
(Миртемир. Тошбу). Илоё, 
жондай 
дуго- 
наларим войвойхон Зубайдабону бирлан дўмбоккина Билкис бе- 
гимларга кўчкордай куёвлар ато этгин (М. Али. Улуғ салтанат).
Ж Ў Ж А Х Ў Р О З
(ХУДДИ) ЖЎЖАХЎРОЗДАЙ
Ҳурпаймоқ, бўйнини чўзмоқ, хезланмоқ,
урушмокчи бўлмок, 
ўзини урушмокчи бўлган қолатга киритмок. Одам қакида.
Болалар қам қадиксираб, четдаги одамларга караб олишди- 
да, бегона кўрмагач, бир-бирига худди 
жўжахўрозлардай ҳур-
пайиб
, кичик даврани айлана бошлашди (Н. Эшонқул. Уруш 
одамлари). Саркул энг олдинда 
жўжахўроздай ҳурпайиб
ке- 
лаётган Мамаюсуфни кўриб, бўшашиб кетди (А. Кўчимов. Ок 
каптарлар ороли). Орик косиб йигитча 
жўжахўроздай бўйнини
чўзиб
кичқирди (Ойбек. Қутлуг кон). Мактаб деганда менинг 
кўз олдимга мачитнинг ташландик қужраси, бўйра, 
уришқоқ
жўжахўроэдай 
бўйни қип-қизил ва қожи дўппи кийган Вали- 
хон сўфи келар, кулоғимга болаларнинг чугур-чуғури, «апалам- 
за ал» эшитилар эди (А. Каққор. Ўтмишдан эртаклар). Ойбек 
худди 
жўжахўроздай 
Турдига 
хезланаётганида
Салим тутиб 
колади (А. Кўчимов. Ҳовлидаги майдонча). Сартарош унга 
жў-
жахўроздай хезланади
(С. Вафо. Устюрт).
85
www.ziyouz.com kutubxonasi


3 А Н Ж И
ЗАНЖИ (ЗАНГИ)ДАЙ 
Қоп-қора.
Одамнинг ранги хақида.
Сипохлардан кейин сурмаранг салла ураган занжидай 
қоп-
қора
нотаниш ясовул кириб таъзим килди ва жимгина эшикка 
имлади (О. Ёкубов. Улугбек хаэинаси). Беруний гарчи зойи- 
чага ишонмаса хам, бу гапни хушнуд қилиб гапира бошлаган 
эди, эшик берухсат очилиб, салласига нишон кадалган баланд 
бўйли, занжидек 
қоп-қора
бир сарбоз кириб келди (О. Ёқубов. 
Кўхна дунё). Бир кеч ўша азамат истеқком тагида коржома 
кийган ўттиз-ўттиз беш ёшлардаги зангидек 
қоп-қора
йигит- 
ни учратиб, гап олгим келди (Э. Аъзам. Қиёфадош). Тушдан 
кейин эса кизлар билан бирга чўпдай озғин, занжидай 
қоп-
қора
, сал дудукрок бир одам салом бериб кириб келди 
(О. Ёкубов. Диенат). Афтидан, домла каттик янглишган, арча 
тўғрисидаги гаплари учун яхши кўриниб колган, занжи- 
дай 
қоп-қора
бу чўп-устухон одам турмушда ҳеч бир яхши 
нарсани кўрмайдиган, ҳамма жойдан факат камчилнк қиди- 
риб юрадиган галамислар тоифасига кирарди (О. Ёкубов. Диё- 
нат).
3
ЗА Н Ж И Р
ЗАНЖИРДАЙ (КАБИ, СИНГАРИ)
Уланмоқ, чирмашмоқ.
Бир-бири билан чамбарчас, тигиз 
богланган одамлар ёки ўй-фикр, нарсалар хакида.
Учкўргондан то Конибодомгача икки юз етмиш километрлик 
масофада бир-бирига занжирдек 
уланиб кетган
юз олтмиш 
минг қурувчи кечани кеча, кундузни кундуз демай ер казияпти 
(С. Ахмад. Уфк). Фалокат бир илашмасин, илашдими. заи- 
жирдек бнр-бирига 
чирмашиб
келаверади (Т. Ашуров. Ок от) 
Ҳали тонгга уэок, бедор аёлнннг Уйлари занжирдай 
уланаверар
(О. Суюндикова. Ҳали тонгга узок...).
86
www.ziyouz.com kutubxonasi


З А Р Р А
ЗАРРАДАЙ
Жуда озгина; жуда ҳам кичик.
Жамоатчилик фикрининг ифодаси бўлмиш бу матнда ан- 
дак лутф, жиндак илтимос, заррадеккина талаб қам бор эди 
(Э. Аъзам. Аралашкўрғон). Дўзахнинг ўтидин заррадек олиб, 
уни тоғ устига кўйдилар (3. Қуролбой кизи. Қадимий кўшик). 
Иўк, сен заррадек ха-шаротни эмас, шу кичкина жониворнинг 
кўзидаги ёркин қуёшни сўндирасан (С. Нуров. Нарвон). Хоти- 
рингиз панд бермаса, деган эрдимки, кисмат деган шумшук 
кўргулук вужудингга бигизини бот-бот суқиб олмоқни хуш 
кўрадур. Гоҳида ноарзанда, яъниким заррадай хушбахтлик 
ато этиб, эвазига катта дилсиёхликка рўбарў этадур (Н. Рахмат. 
Калвак махсум номалари). Кенгликлар, сахролар ва уммонлар 
каршисида бир заррадай бўлиб турарди (С. Вафо. Арғимчок).
З А Ъ Ф А Р О Н
(МИСЛИ) ЗАЪФАРОНДАЙ
Сартймоқ, саргайтирмоқ; саргиш,
сап-сарик; сап-сарик 
рангга кир(ит)мок. Кўпроқ одам юзининг ранги хақида.
Заъфарондай 
саргайтирма
юзингни. Уйкудан очгайсан 
икки кўзингни! Хабарини берди ёру дўстларинг, Не сабабдан 
кетди сенинг эсларинг? (Кунтугмиш). Ёш тўлдириб менинг 
наргис кўзимни, Заъфарондай 
саргайтириб
юзимни, Нега от- 
динг менинг янги гозимни? (Ширин билан Шакар). Мен туриб- 
ман, ўламан деб, муғойиб, Гулдай юзим заъфарондай 
саргайиб
(Муродхон). Куз куни кўзлара ямон кўринур, Яфроғи мис- 
ли заъфарон кўринур (А. Авлоний. Куз). Бугун Холхўжа шу 
йўлкалардан... кетаётса, заъфарондай 
саргиш
ўша корпус то- 
мондан букчайганрок, ранги заҳил бир одам яқинлашиб келавер- 
ди (А. Мухтор. Фано ва бако).
З А Ҳ А Р
ЗАҲАРДЕК
Аччиқ,
ачитувчи, азоб берувчи; қаттиқ совук.
Кун совук, осмондан захардек 
аччиқ
зарралар ёғилар эди 
(У. Ҳошимов. Дуненинг ишлари). Уларнинг тундек каро, тоғдек 
оғир, захардек 
аччиқ
киссалари то хануз Шайхнинг кўксида кат- 
кат бўлиб катланиб ётибди (С. Сиёев. Яссавийнинг сўнгги сафа-
87
www.ziyouz.com kutubxonasi


ри). Аёл мехри - асалдек тотли. Аёл макри - захардек хавфли 
(Ў. Ҳошимов. Меҳр ва макр). Жиддий қатъият бор чеҳраларида, 
мардона кўзларин кисиб карашар... Зулматда юз йиллаб сургун- 
да ётган заҳардай шаробдан ичмок ярашар (Ш. Раҳмон. Аравон 
кўринишлари). Чой ҳам захардай туюлади — ичмайди. Кўзига 
уйқу келмайди (Т. Малик. Сўнгги ўк). Ҳаво совук, осмонда за- 
хардек 
аччиқ
кор учкунлари эринчок кезади (Ў. Ҳошимов. Туш- 
да кечган умрлар).
3
 и л
ЗИЛДАЙ
Огир,
жуда оғир; азобли.
Ҳумоюн сог қўли билан мешга жонҳолатда ёпишди-ю, Ни- 
зомнинг ёрдамида кўкрагини ва зилдай 
огир
ўнг елкасини меш 
устига чикариб олди (П. Қодиров. Ҳумоюн ва Акбар). Ҳавода 
знлдек 
огир
, корамтир булутлар айланар... эди (Ш. Холмирза- 
ев. Ўзбеклар). Ўғлим, мен аҳмок бўлиб, пари деб икки душман- 
ни зилдан килиб кўтариб юрган эканман (Малика айёр). Поезд 
жўнашига учинчи кўнғироқ урилганда икки қўлида зилдек ча- 
мадон кўтарган, бўйни елкасига туташиб кетган бир киши кир- 
ди (С. Аҳмад. Юк). Лекин зилдай 
огир
ҳислар вужудини босиб 
ётар, руҳи тушкун, бўлажак макбара режаси хаёлидан нари кет- 
масди (П. Қодиров. Ҳумоюн ва Акбар).

Download 10,63 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   162




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish