ШАМОЛДАЙ (КАБИ, СИНГАРИ)
Елмоқ, учмоқ.
Жуда тез ҳаракатланмоқ, тез югурмоқ, тез
ўтмоқ.
Сиз ҳам дунёнинг устидан шамол каби елиб ўтиб кетибсиз
(И. Султон. Озод). Одамларни ҳар томонга юборайлик, шамол
каби
елишсун,
сув кидириб келишсун (М. Али. Улуғ салтанат).
Ва лекин дунёда шамолдай
елиб,
Денгиздай кенг калбни ах-
тарган зотман (А. Орипов. Денгизга). Машиналар бир-бирини
қувиб, шамолдек
елади
(Ў. Ҳошимов. Тушда кечган умрлар).
260
www.ziyouz.com kutubxonasi
Ш амолдек
елиб,
кўзлари ваҳимага тўлган жайронлар тўдаси оти-
либ чикади (X. Султон Бобурийнома). Лекин Акбар чопарлар
каби от ва туяларни ҳар куни бир неча марта алмаштириб, ша-
молдай
учиб
бора бошлади (П. Қодиров. Ҳумоюн ва Акбар). Ит
шамолдек
учиб кетди.
Унинг оркасидан Акбарали бос, бос, деб
овозининг борича кичқирди (С. Аҳмад. Қирк беш кун). Қаёққа!
- Сартарош қайишини силтаб қўйиб юборди. - Шамолдай
учиб
келди-ю, урди-кетди (У. Ҳошимов. Нур борки, соя бор). Умр
шамол каби
учади
(И. Мирзо. Бегона).
ш А М Ш О Д
Ш А М Ш О Д Ц Е К
Тик,
келишган Асосан, одамнинг қадди-комати ҳакида.
Малакнинг бўғма ёқали узун, ўзига ярашган кўйлаги ости-
даги шамшоддек
тик
комати, бир оэ кимтиниб юриши ҳам ки-
шини ўзига маҳлиё киларди (Қ. Кенжа. Палахмон тошлари). Ти-
рикчилик?.. - Фозилбек шундай деди-ю, тиши симиллаб огриган
одамдай афтини бужмайтирди, кўзини хиёл очиб, рўпарасида -
растанинг у томонида - шамшоддек қоматини тик тутиб турган
жувоннинг пахтадай оқ, булоқ сувидек тиник юзига, бўйнига...
қирмизи олмадек ёноғига разм солди (X. Дўстмуҳаммад. Беозор
кушнинг каргиши). Эшикдан киришим билан бурчакда ўтирган
Борбад ўрнидан турди. Ш амшоддек комати дол, аргувондек
рухсори заъфарон бўлган (Ҳ. Ҳомидий. Устоз қалби). Кўзларинг
бир жуфт чаросдек, лабларинг гул баргидек, коматинг шамшод-
дек (X. Даврон. Бибихоним киссаси ёхуд тугамаган достон).
Ш А П А Л О Қ
Ш А П А Д О К Д А Й
Кичкина, унча катта бўлмаган. Асосан, ер, ҳовли, коғоз, газе-
та каби сатҳга эга бўлган нарсалар ҳақида.
Гап шапалоқдай ерда эмас, почча! Дунёда ҳамият, иззат-
нафс деган нарсалар ҳам борлигини биласизми ўзи? (А. Кўчимов.
Ок каптарлар ороли). Ахир, Матқовулнинг жўжабирдек болала-
ри зўрға сиғиб ётган саҳни шапалоқдай ҳовлига, эртаю кеч ғам
аримаган кора кулбага эртапаб кун келиб, тун кетади, кечкурун
тун келиб, кун кетади (М. Исмоилий. Фарғона тонг отгунча).
Улар меҳмонхонага жойлашишгач, Асадбекнинг ювингани кнр-
ганидан фойдаланиб, кузатувчи йигит Чувриндига кимнингдир
исми ёзилган бир шапалоқдай когоз берди (Т. Малик. Шайта-
2 6 1
www.ziyouz.com kutubxonasi
нат). Улкан нақшинкор копқа олдида одам сийраклашган. Кел-
гани кўлидаги ш апалоқдек коғозни кўрсатиб кириб кетаётир
(Э. Аъзам. Шоирнинг тўйи). Шоша-пиша ўқиб чиқдим. Макола
ш апалоқдеккина эди (Ў. Ҳошимов. Тушда кечган умрлар).
Директор шкафдан Баратовнинг шапалоқдай суратини олди
(С. Сиёев. Ой бориб, омон келинг).
Ш А Р П А
Do'stlaringiz bilan baham: |