Низом ий номидаги тош кент давлат педагог ика



Download 9,08 Mb.
Pdf ko'rish
bet88/107
Sana07.03.2022
Hajmi9,08 Mb.
#485362
1   ...   84   85   86   87   88   89   90   91   ...   107
Bog'liq
Фалсафанинг умумназарий масалалари copy

эр и ш и ш и ва ун и
мусгахкамлашда миллий гоя 
мафкураиинг урни
оагрида шаклланадига
И с л о м К а р и м о в . У з б е к и с т о н X X ! аср б у с а г а с и д а : х а в ф с и зл и к к а т а х д и д , б а р к а р о р л и к ш а р т л а р и ва та р а к к и ёт
к а ф о л а т л а р и . -Т ., « У з б е к и с т о н » , 1 9 9 7 . 1 7 3 -б е т .
229


ва фукаролик жамиятини куришга киришдик. Ю ртбошимиз томонидан унинг 
“Узбекистоннинг уз истиклол ва тараккиёт йули”, “Узбекистон-келажаги буюк 
давлат'’, “ Узбекистон XXI аср бусагасида: хавфсизликка тахдид, баркарорлик 
шартлари ва тараккиёт кафолатлари”, “Жамиятимиз мафкураси халкни-халк, 
миллатни-миллат килишга хизмат этсин” каби рисолалари, нутк, маколаларида 
миллий истиклол гояси концепцияси назарий асослаб берилди. Унда биз 
куришни максад килиб куйган хуку кий демократик давлат ва эркин фукаролик 
жамиятини барпо этишнинг узимизга хос йули ва шу йулдаги 
ижтимоий 
ю ксалиш нинг узимизга хос томонлари уз ифодасини топди. Бу йул жахон 
хамжамияти томонидан ижтимоий тараккиётнинг “узбек модели” сифатида тан 
олди. Унда биз кандай давлат ва жамиятдан ва нима сабабдан воз кечаяпмиз? 
Интилаётганимиз янги мустакил давлат ва жамият бизга нима учун керак? У 
узининг кайси томонлари билан 
аввалги сиёсий тузум 
ва жамиятдан 
фаркланади? каби хаёгий саволларга реал ва асосланган жавоблар акс этган.
М иллий гоя мафкурада, биринчи навбатда, халкимиз орзу-ниятларига етишиш 
имконини берадиган энг улуг ният-орзулар уз ифодасини гопди. Концепцияда 
асосланган стратегик максадимизга эришишнинг узимиз хос йули миллий 
гоянинг бош асосий тамойилида уз ифодасини топди.
/. 
Нцпшсодиётнинг снёсатдан устунлиги, ички
ва таищи щтисодий муносабатларни мафкурадан
холи этишни таъминлаш.
Иктисодий ислохотлар хеч 
качон снёсатдан оргда колмаслиги зарур, у бирор мафкурага буйсундирилиши 
асло мумкнн эмас.
2. 
Давлатнинг асосий ислоуотчи булиши, ислохотлариинг энг му у, им со^аларини
белгилаши, уларни изчил аист а ошириши;
3. Жамият хаётининг барча сощчарида цонуннинг устуворлиги.
Демократик 
йул билан кабул килинган Конституция ва конунларга хеч истисносиз хамма 
итоат килиши лозим.
4. 
Ауолининг демографии таркибини эьтиборга олган х;олда кучли ижтимоий
сиёсатни амачга ошириш;
5. И 
с л ox, on тар нинг босцичма-босцич амапга оширилшии.
Тараккиётнинг 
узбек 
модели 
халкимизнинг 
миллий 
давлатчилик 
анъаналари, кадриятлари ва менталитетига таянгани, айни вактда, жамиятни 
ислох этиш борасидаги дунё тажрибасининг илгор ютукдарига асослангани 
туфайли халкаро хамжамият томонидан эътироф этилмокда.
Ю ртбошимиз м устакилликка зришган дастлабки йилларда ёзган асар ва 
килган нуткларидаёк бозор иктисодиётига утишдан максадни аник белгилаб 
берган. 
Хусусан, 
1992-йил 
2- 
ва 
3-ию лда XII 
чакирик 
Узбекистон
2 3 0
И ж ти м о и й т а р а к к и ё г н и ш
у |б е к м одели ва унинг 
асосий та м о н и л л а р н


Р еспубликаси Олий Кенгаш ининг X сессиясида килган нуткида П резидент 
Ислом К арим ов «Б озор м ун осаб атлари га утиш - кур-курона максад эмас, 
балки иктисодни у нглаш, жамиятни янгилаш йули. Демократик давлат 
курмокчи эканмиз, энг аввал, ижтимоий адолат принципларига содик булиб 
колиш имиз керак. А гар бозор етим-есирларнинг, кариялар ва камбагал-ночор 
одамларнинг куз ёши эвазига куриладиган булса, бунака бозорнинг уйи 
куйсин»36, — деб таъкидлаган эди. Бу билан бозор иктисодиётига утиш 
д аври д а утмиш маданияти ва кадриятларни тиклаш, етим-есир, кария ва 
камбагал, кам таъминланган ахоли кагламларини х,имоя килиш, куллаб- 
кувватлаш , киш иларни рухан ва маънавий жихатдан юксалтириш каби 
вазифаларни олий максад килиб куйилганлиги курсатиб бсрилди.
М устакилликка эриш ганимиздан буён утган тарихан киска давр 
ичида Узбекистон дунё хамжамиятида узининг муносиб урнини эгаллади. 
Узбекистоннинг жахон мамлакатлари орасидаги обру-эътиборининг ортиб 
бораётгани, 
энг аввало, 
юртимизда демократик ва бозор 
икгисодиёти 
ислохотларини амалга ошириш натижасида кулга киритилаётган улкан ижобий 
узгариш ларда куринади. Бу давлатимизнинг жахон ахдига яхши маълум 
булган, 
минтакамизда 
баркарорлик 
ва 
хавфсизликни 
мустахкамлаш га 
каратилган гашаббусларининг амалий самарасида, халкаро сиёсат майдонида 
олиб бораётган таш ки ва ички сиёсатдаги тинчлик ва баркарорликда акс 
этмокда, кулга киритилаётган ютукдарда, халкнинг фаровон турмуш гарзида уз 
ифодасини топмокда.
Узбекистон 
собик 
маъмурий-буйрукбозлик 
тузумидан 
бозор 
иктисодиётига асосланган эркин, демократик тузумга утиш йулини танлади. Бу 
мамлакатнинг бозор иктисодиёти муносабатларига утиши, демократик жамият 
куришнинг замонавий моделини ишлаб чикиши мафкуравий муносабатларнинг 
стратегияси ва тактикасини белгилаб олишни такозо килди. Шу нуктаи 
назардан, Узбекистон халкаро майдонга кириб борар экан, ижтимоий-сиёсий, 
маънавий-мафкуравий тизими турлича булган мамлакатлар билан иктисодий, 
сиёсий, маданий муносабатларда халкаро хукукларини, конунларини, урф- 
одатларини, миллий манфаатларини хурмат киладиган хамкор давлатлар 
сафини кенгайтириш га интилди.
Ижтимоий йуналтирилган бозор иктисодиётига утаиш инг назарий 
асослари, спратегик максадлари, устувор йуналишлари, муаммолари ва 
уларнинг хал этилиш йуллари Узбекистон Республикаси Президенти Ислом 
Каримовнинг асарлари хамда нутк ва маърузаларида ишлаб чикилган.
Коримое, И А У

Download 9,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   84   85   86   87   88   89   90   91   ...   107




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish